(Ilustracija: pixabay-pexels)Drugi dan juna samo što nije, a do 23. aprila zakazani su samo beogradski (ponovljeni) izbori za taj datum, nakon što posle izbora 17. decembra prošle godine vlast u glavnom gradu Srbije nije formirana. Tome je prethodilo da su lista „Srbija protiv nasilja“, NADA i posmatračka misija CRTA saopštili da je vlast sistemski pokrala izbore i zatražili njihovo ponavljanje i međunarodnu istragu.
Evropski parlament je 8. februara rezolucijom zatražio međunarodnu istragu o nepravilnostima na decembarskim izborima i suspenziju finansija EU za Srbiju u slučaju da se dokaže da su vlasti sprovele izbornu prevaru.
Skupština Srbije usvojila je 23. aprila izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, čime je omogućeno da lokalni izbori budu spojeni sa već raspisanim izborima za gradsku vlast u Beogradu.
Nakon nekoliko rundi razgovora vlasti i parlamentarne opozicije „ukrupnjene“ u koaliciji „Srbija protiv nasilja“, ta koalicija je prestala da postoji. Deo opozicije koji izlazi na izbore i koji je napustio koaliciju „Srbija protiv nasilja“ objavio je ime nove koalicije: „Biram borbu“.
Ostatak „Srbije protiv nasilja“ zalaže se za bojkot izbora. No, situacija se menja iz časa u čas.
Brojne građane (potencijalne glasače na izborima) priča opozicije o bojkotu ili izlasku na izbore prilično iritira.
Glasanjem na sastanku opozicije o izlasku na izbore ili o bojkotu pokazana je „demokratičnost“ i u „dvorištu“ opozicije. Naime, stranke okupljene u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ sastale su se 19. aprila kako bi donele odluku da li da 2. juna izađu na beogradske izbore.
Glas većine koja je bila za izlazak na izbore nije prihvaćen i nije donet jedinstven stav. To je bio kraj koalicije.
S obzirom na to da su 17. decembra bili održani osim u Beogradu (lokalni) i prevremeni parlamentarni i pokrajinski izbori, postavlja se pitanje zašto je opozicija uzela mandate u Skupštini Srbije i Skupštini Vojvodine, jer izbori ni na jednom nivou nisu bili fer i pošteni? Zašto se nije odrekla poslaničkih mandata, zašto ih sada ne vrati?
Ne može se biti principijelan na jednom nivou, a na drugom ne.
Isto važi i za vlast, koja jednog dana na zahteve opozicije odgovara izričito sa ’ne’, a drugog dana sa ’da’.
A građani Srbije i dalje nemaju podatke o biračkom spisku, o selidbi birača s jednog mesta na drugo, nemaju relevantne informacije o tome šta hoće ili neće jedni, a šta hoće ili neće drugi, ne znaju da li će izbori biti pošteni.
Rezultat navedenih stvari jeste da su brojni građani Srbije zbunjeni i ljuti i na vlast i na opoziciju i to svakako neće doneti ništa dobro.
Jer su ipak građani oni koji učestvuju ili ne učestvuju na izborima.
Sva je prilika da će birači do izbora biti još više zbunjeni i imaće još više razloga za ljutnju, jer na osnovu toga što su do sada plasirale i vlast i opozicija, španska serija o izborima tek se zahuktava i tek se očekuje da se mnogo ’ne’ pretvori u ’da’ i obrnuto.
A građani će, kao i mnogo puta dosad, stiče se utisak, biti pioni u borbi za vlast i jednih i drugih.
Šta (je) traži(la) opozicija?
Nakon parlamentarnih i lokalnih izbora 17. decembra, lista „Srbija protiv nasilja“, NADA i posmatračka misija CRTA saopštili su zaključak da je vlast sistemski pokrala izbore i zatražili njihovo ponavljanje i međunarodnu istragu.
ODIHR je 28. februara objavio finalni izveštaj o izborima u Srbiji u kom se navodi da uslovi nisu bili ravnopravni za sve jer je na njima bilo dominantno učešće Aleksandra Vučića.
Dodaje se da su zabeleženi pritisci na zaposlene u javnom sektoru da glasaju za vlast, zloupotreba javnih resursa i Vučićeva medijska dominacija.
Evropski parlament 8. februara rezolucijom je zatražio međunarodnu istragu o nepravilnostima na decembarski izborima i suspenziju finansija Evropske unije za Srbiju u slučaju da se dokaže da su vlasti sprovele izbornu prevaru.
Predstavnici opozicionih koalicija „Srbija protiv nasilja“ (SPN) i NADA potpisali su 9. marta u Beogradu Dogovor za slobodne i poštene izbore.
Ovu inicijativu pokrenula je građanska organizacija „ProGlas“ koja se zalaže za primenu demokratskih principa u izbornom procesu.
U dogovoru se navodi zahtev za sprovođenjem preporuka ODIHR-a, a kao posebno važno ističe se zahtev o reviziji postojećeg biračkog spiska.
Od javnog servisa se traži da blagovremeno i istinito izveštava građane o toku izbornog procesa, ali i da svi koji na izborima budu učestvovali budu ravnopravno zastupljeni na javnom servisu.
Potpisnici zahtevaju da izbori u ostalim lokalnim samoupravama budu održani u istom danu kada i izbori u Beogradu.
„Upozoravamo da ponovljeni izbori zakazani u kratkom roku i odsustvu izmene izbornih uslova neće biti ni slobodni ni pošteni, i da na njih nećemo pristati“, navodi se u četvrtoj tački.
Navodi se i zahtev za ustanovljavanje pravne i političke odgovornosti za izborne neregularnosti.
Glasanje u „Srbiji protiv nasilja“: Pet prema četiri za izlazak na izbore
Raspad opozicione koalicije „Srbija protiv nasilja“ desio je 19. aprila, kada su se stranke okupljene u toj koaliciji sastale kako bi donele odluku da li da 2. juna izađu na beogradske izbore.
Predlog o izlasku je stavljen na glasanje i podržalo ga je pet stranaka – Narodni pokret Srbije, Zeleno-levi front, Ekološki ustanak, Pokret slobodnih građana i Novo lice Srbije, dok su protiv bili Stranka slobode i pravde, Demokratska stranka, Srbija Centar i Zajedno.
Nedoumicu je izazvao stav DS, koji je glasao protiv izlaska, ali je najavio da će podržati odluku većine.
Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je 19. aprila da je rezultat glasanja koalicije „Srbija protiv nasilja“ o izlasku na beogradske izbore 2. juna bio šest prema tri, jer se Demokratska stranka „priklonila stavu većine“, ali da po prvi put nije ispoštovana odluka većine, koja je bila za izlazak na izbore.
S druge strane Đilas je 22. aprila u emisiji „Iza vesti“ na N1 između ostalog rekao da se u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ ne glasa o odlukama: „Nikad se nije glasalo ni o jednoj jedinoj odluci, sada smo se izjašnjavali šta je čiji stav. Sve odluke donosimo tako što svi prisutni diskutuju, iznose svoje stavove, pokušavamo da nađemo nešto što je zajednički stav svih. Nemojte da mislite da se odluke donose tako što stranka koja ima 0,2 odsto i stranka koja ima 40 odsto vredi isti glas“.
Dodao je i da „ne možemo pobediti politiku Vučića, ako ćemo građanima obećati jednu stvar, a sutradan uraditi drugo. Ne postoji sredina, postoji papir koji ste potpisali 9. marta, rečenice koje govorimo ljudima četiri meseca, nećemo vas izdati, nisu nam važniji mandati od promene izbornih uslova. Ljudi od nas to traže, da li će neki sad izaći, hoće, da li je sve ovo zaista loše, mnogo je loše ljudi, mnogo je loše što nismo ostali jedinstveni u stavu, ali mi smo stav imali. Da bi se ovaj stav promenio, što je stav ProGlasa, Nade i SPN, onda sve organizacije moraju da ga promene“.
Izbori 2. juna u Beogradu i u 88 gradova i opština
Skupština Srbije usvojila je 23. aprila izmene i dopune Zakona o lokalnim izborima, čime je omogućeno da lokalni izbori u gradovima u kojima nisu održani u decembru, budu spojeni sa već raspisanim izborima za gradsku vlast u Beogradu, koji će biti održani 2. juna.
Za izmene i dopune zakona glasalo je 168 poslanika među kojima su i poslanici dela opozicije, odnosno stranaka koje su donele odluku da izađu na beogradske izbore u junu.
Sednica je bila zakazana na predlog 187 poslanika vlasti i dela opozicije.
Deo opozicije izlazi na izbore: „Biram borbu!“
Predstavnici Zeleno-levog fronta, Narodnog pokreta Srbije, Ekološkog ustanka, Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana i Novog lica Srbije na konferenciji za novinare 22. aprila u Skupštini Srbije pored novog slogana, predstavili su plan u vezi sa izlaskom na beogradske i lokalne izbore 2. juna.
„Pred vama su političke stranke i organizacije koje su donele odluku, da uz ispunjenje tri osnovna zahteva opozicije, učestvuju na izborima 2. juna i u Beogradu, a i na svim lokalnim izborima. Dakle, ovih šest organizacija koje su ovde su donele tu odluku i napravile dogovor o zajedničkom nastupu na tim izborima sa sloganom Biram borbu“, kazao je ispred nove koalicije Miroslav Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije.
On je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije poručio da su „svesni potpuno situacije u kojoj se nalazimo, svesni svih manipulacija uzurpatorskog režima, uzurpacije institucija, volje građana Srbije, traženja izgovora i kupovine vremena kada su u pitanju fer i pošteni izborni uslovi, odlučili smo da ne predamo bez borbe u ruke nijednu opštinu, nijedan grad u Srbiji režimu Aleksandra Vučića“.
Kako je rekao, ono što su tražili na početku ovih pregovora jesu bila tri uslova: formiranje komisije za reviziju biračkog spiska i praćenje biračkog spiska, poštovanje zakona kada su u pitanju mediji, pre svega javni servisi RTS i RTV, ono što im propisuje na kakav način oni moraju da se ponašaju prema svim političkim akterima u zemlji, i kao treće, da svi izbori budu spojeni 2. juna.
„Danas je sednica skupštine na kojoj ćemo usvojiti zakon koji smo mi inicirali i potpisali da se nađe na dnevnom redu, to je zakon da se promene određeni rokovi u zakonu o lokalnim izborima i da se svi izbori održe 2. juna, što je bio zahtev naš još od 1. aprila. Dakle, uspeli smo da dođemo do toga, sutradan već očekujem i upravo smo na kolegijumu napravili dogovor da već sutra imamo sastanak o formiranju komisije vezane za birački spisak i ovu drugu, treću stvar oko medija“, kazao je Aleksić.
Lider SSP-a: 2. juna imaćemo još jedan primer izborne krađe
„Drugog juna imaćemo još jedan primer izborne krađe“, naveo je 22. aprila poslanik i lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas.
„Pritisci na birače, kupovina glasova i neregularne biračke ispravke. Sve to će probuditi krizu u društvu. I zato su poslanici Srca, Novog DSS-a, POKS-a i Stranke slobode i pravde danas u Skupštini Srbije predložili ustavni zakon koji su napisali naši eminentni stručnjaci na čelu sa profesorom ustavnog prava Pravnog fakulteta u Beogradu Tanasijem Marinkovićem. Samo prihvatanje tog zakona i pomeranje svih izbora za jesen omogućiće da napokon u Srbiji imamo jedne koliko-toliko regularne izbore. Od borbe za takve izbore Stranka slobode i pravde nikada neće odustati“, rekao je Đilas.
Istakao je da Stranka slobode i pravde ne prihvata predlog o izmeni Zakona o lokalnim izborima „jer on ne otklanja nijednu jedinu nepravilnost koja je zabeležena na decembarskim izborima. Nama su promene u Srbiji važnije od nekoliko stotina odborničkih mesta ili pobeda na nekoliko centralnih beogradskih opština. Mi se politikom bavimo da bi doprineli da u našoj zemlji bude bolje“.
Sofija Mandić: U Beogradu minimum 230.000 nepostojećih birača
U zahtevima koje je koalicija „Srbija protiv nasilja” uputila Ustavnom sudu, a kojima traži poništavanje izbora u celosti na republičkom, pokrajinskom i na nivou Beograda, navedene su nepravilnosti u svim fazama izbornog postupka, izjavila je za Danas pravnica Sofija Mandić, objašnjavajući svoju izjavu od pre nekoliko dana da u Srbiji ima milion i sto hiljada, a u Beogradu 230.000 nepostojećih birača.
Jedna od nepravilnosti se tiče i tačnosti biračkog spiska, dodala je Mandić za dnevni list Danas.
„Uz brojne dokaze o konkretnim adresama na kojima su upisani birači, iako je očigledno da oni tu ne žive (lokali, javne ustanove, pumpe, trafo-stanice, neuslovni objekti, nepostojeći objekti, adrese sa nulom i slično), koalicija je navela i ukupan broj birača koji bi se mogao označiti kao ’višak’ u biračkom spisku, bilo da su ti ljudi upisani na fiktivnim adresama, bilo da su preminuli ili se u biračkom spisku nalaze po nekom drugom nezakonitom osnovu“, objasnila je Sofija Mandić.
Prema njenim rečima, taj broj viška glasača je za grad Beograd iznosio nešto više od 230.000 birača, dok je na republičkom nivou taj broj iznosio 1.100.000 birača.
„Ovaj broj, koji je samo konzervativna procena netačnosti biračkog spiska naveden je na osnovu zvaničnih podataka o punoletnim osobama koje žive u Beogradu i Srbiji, a koje je objavio Republički zavod za statistiku“, navela je Mandić.
Ti podaci su, rekla je, dostupni svakom građaninu i lako ih je proveriti.
„Dakle, 2022. popisana je svaka osoba koja stanuje u Beogradu, a zatim su posebno objavljeni podaci o punoletnima i njih je oko 1.380.000. U biračkom spisku za poslednje izbore u Beogradu je bilo 1.613.000 birača“, ukazala je ona.
Istakla je i da su u broj popisanih punoletnih uključene osobe koje nemaju izborno pravo – osobe lišene poslovne sposobnosti, stranci i osobe koje imaju boravište (ne i prebivalište) u Beogradu.
Jovanović (Novi DSS): Izlazak na izbore bio bi duboko pogrešan
Predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Novi DSS) Miloš Jovanović izjavio je 20. aprila da ništa od izbornih uslova nije promenjeno i da se vlast Srpske napredne stranke (SNS) igra sa državom, građanima i opozicijom.
On je, gostujući na televiziji Nova S, rekao da izbori koji bi trebalo da budu zakazani za 2. jun „nisu izbori“ i da bi bilo duboko pogrešno da se izađe na takve izbore.
POKS: Nijedan zahtev za fer izbore nije ispunjen
Predsednik POKS i jedan od lidera koalicije NADA, u kojoj je sa Novom Demokratskom strankom Srbije Vojislav Mihailović rekao je 20. aprila da opozicija treba da se suprotstavi još jednoj izbornoj krađi koja se sprema.
„Izlaz iz ove političke krize, u koju nas je vlast uvela zbog izborne krađe u Beogradu je da opozicija jedinstveno predloži poseban zakon, lex specialis, koji će omogućiti izbore kakvi su u drugim normalnim zemljama i koji će onemogućiti bilo čiju izbornu krađu. Jesen je pristojan rok da se taj zakon usvoji i sprovede. Do tada nema izbora ni u jednom gradu, ni opštini“.
Dan kasnije, 21. aprila, stiže vest iz POKSa kako Izvršni odbor stranke upozorava da nejedinstvo opozicije u stavu oko izlaska ili neizlaska na izbore znači poraz obe strane, jer niti se može pobediti u takvim okolnostima, niti bojkot izbora može do kraja uspeti.
„Kompromis između ova dva stava je da obe strane SPN, kao i ostatak opozicije, donesu odluku o njihovom uslovnom izlasku na izbore do 18. maja kada je poslednji dan za povlačenje već predate izborne liste. Dan ranije, 17. maja, opozicija zajedno, sve izborne liste koje su predate, treba da proceni, da li je državna komisija za kontrolu verodostojnosti biračkog spiska izbacila glasače – migrante sa lažnim prebivalištima koji po zakonu nemaju pravo glasa ili nije i na osnovu toga da se donese konačna zajednička i jedinstvena odluka o povlačenju svih izbornih lista opozicije ili učešću na izborima 2. juna“, izjavio je predsednik Izvršnog odbora POKS i narodni poslanik iz Bečeja Nenad Tomašević.
Sudija Majić: Izbori na jesen, uz promenu izbornog zakona, jedini način za ozbiljnije promene
Sudija Apelacionog suda u Beogradu i jedan od pokretača inicijative „ProGlas“ Miodrag Majić ocenio je da je odlaganje lokalnih izbora za jesen, uz promenu izbornog zakona, jedini način da se stvari „ozbiljnije promene“ u odnosu na izbore održane decembra prošle godine.
Majić je za portal GMinfo rekao da će „ProGlas“, bez obzira kakva bude odluka opozicionih stranaka o učešću na izborima, nastaviti da se bori za vraćanje prava na izbor građanima Srbije, koje je po njegovim rečima – oteto.
„Permanentno ćemo pritiskati vlast da vrati mehanizme ’normalnih’ izbora. Nadam se da će i stranke naći načina da se prvenstveno bore za izborne uslove, a ne samo za vlast“, rekao je Majić.
K.D.F. (Izvor: Beta, Nova S, N1, Danas, portali)
Tekst je objavljen 26. aprila u Bečejskom mozaiku
