Osnovna škola „Sever Đurkić“Iza zatvorenih vrata dve najveće osnovne škole u Bečeju, „Zdravko Gložanski“ i „Sever Đurkić“ odvija se drama koja prevazilazi priču o starim zgradama i nedostatku novca. Analiza dokumentacije do koje je posredstvom nekoliko zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja došao Bečejski mozaik otkriva uznemirujući obrazac ponašanja: ignorisanje inspekcijskih preporuka i naloga koji upozoravaju na „neposrednu opasnost po život“ i odlaganje sanacija. Osim toga, dokumentacija o ponudama za „sanaciju“ trpezarije u školi „Sever Đurkić“ je toliko kompromitovana da budi sumnju u verodostojnost. Ovo je hronologija zakazivanja sistema, gde je bezbednost učenika postala talac neodgovornosti.
Deo I: OŠ „Zdravko Gložanski“ – Opasnost koja je čekala letnji raspust
Priča o ovoj školi je primer kako se reaguje tek kada opasnost postane očigledna. Podstaknuta tragičnim urušavanjem nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu, opštinska Komisija za proveru bezbednosti objekata je u novembru 2024. obišla i ovu školu.
Potom je građevinski inspektor 11. februara 2025. godine bio jasan. Naređen je hitan specijalistički pregled plafona u učionicama 16 i 17 (objekat 2) i pukotina na zgradi broj 4. Razlog, citiran iz zapisnika inspektora: „Neophodnost preduzimanja hitnih mera radi sprečavanja ili otklanjanja neposredne opasnosti po živote ljudi i bezbednost okoline“.
Školi i opštini Bečej naređeno je da u roku od 30 dana stručno lice građevinske struke obavi pregled plafonske konstrukcije iznad učionica 16 i 17 i pregled konstruktivnih pukotina na zidovima i plafonu zgrade broj 4, te da o tome izveste građevinsku inspekciju.
Objekat broj 2 je odmah zatvoren.
Specijalistički pregled poveren je građevinskom inženjeru Milanu Đatkovu, čiji izveštaji od 18. marta i 23. aprila 2025. otkrivaju šta je visilo iznad dečjih glava.
Prvo je konstatovano sleganje blatne obloge i opterećenje od šuta porušenog dimnjaka. Međutim, prava drama nastaje u drugom izveštaju: nakon što su radnici počeli da čiste tavan, deo plafona se urušio, otkrivajući da je deo drvene grede (tavanjače) protruo i da deo grede nedostaje. Utvrđeno je da je taj deo već bio saniran stiroporom i mrežicom – a to upućuje na dugotrajno prikrivanje problema.
Sanacija nije urađena. Škola u dopisu Opštinskoj upravi od 27. maja navodi da se uklanjanje šuta sa tavana obavilo tokom prolećnog raspusta pao deo plafona gde se nalazio dimnjak i došlo je do pojave novih pukotina u učionici gde je došlo do odvajanja dela plafona, kao i u susednoj učionici, ali da će se ključni radovi – skidanje blatnog maltera sa plafona u celosti radi pregleda drvenih elemenata – početi od 16. juna, nakon početka letnjeg raspusta.
Deo II: OŠ „Sever Đurkić“ – Epicentar sistemskog haosa
Ako je stanje u OŠ „Zdravko Gložanski“ zabrinjavajuće, situacija u OŠ „Sever Đurkić“ deluje još sumornije, obeležena ignorisanjem autoriteta i dokumentacijom koja bi trebalo da bude predmet istrage.
Faza 1: Inspekcija utvrđuje „kritičan rizik“, komisija nalaže – škola ignoriše
Opštinski građevinski inspektor 5. novembra 2024. obavlja vanredni nadzor u OŠ „Sever Đurkić“ i konstatuje „postojanje neposredne opasnosti po živote ljudi“ i „kritičan stepen rizika“ u trpezariji i holu škole.
Detaljno opisuje deformisane lesonit ploče u trpezariji usled prokišnjavanja, rupu u plafonu kuhinje, blago ulegnuće armiranobetonske grede u holu, podužnu pukotinu od poda do plafona i sleganje poda između dva šahta. Inspektor preporučuje direktoru škole da „u što kraćem roku“ angažuje stručnjaka ili ovlašćenog veštaka radi sačinjavanja izveštaja o „stanju plafonske konstrukcije, nastanka uzdužnih pukotina i ulegnuće podne konstrukcije“, te da o učinjenom obaveste građevinsku inspekciju.
Navodi se i da je direktor škole, kao odgovorno lice koje se stara o bezbednosti učenika, već preduzela mere obezbeđenja trpezarije zabranom pristupa učenicima, odnosno zabranom upotrebe trpezarije, te građevinski inspektor nije doneo meru zabrane korišćenja te prostorije.
Zabrana korišćenja hola školske zgrade se neće donositi do konačnog izveštaja stručnog lica, te će građevinski inspektor pojačano pratiti nastalu situaciju radi donošenja potrebnih mera, piše u zapisniku.
„Nadzirani subjekat je obavezan da, kao korisnik ovog objekta, u što kraćem roku izvrši neophodne građevinske radove kako bi se predmetni deo objekta doveo u bezbedno i ispravno stanje“, napisao je građevinski inspektor pre sedam meseci.
Potom, 19. novembra 2024. opštinska Komisija za proveru bezbednosti objekata obišla je i ovu školu. U zapisniku koji su potpisali načelnica urbanizma u opštini Daniela Doroslovački, Aleksandar Bunjevački i Tijana Janjić, zaključuje se, između ostalog, da je neophodno da Institut za građevinarstvo i arhitekturu izvrši ispitivanje grednog krovnog nosača, da je potrebno pregledati celokupnu krovnu konstrukciju, konstatuje se otpadanje obloga u sali za fizičko vaspitanje…
Odgovor škole (sedam meseci kasnije): Na pitanje zašto Institut za građevinarstvo i arhitekturu nije angažovan, škola odgovara kratko i arogantno: „Institut za građevinarstvo i arhitekturu nije angažovan i neće biti angažovan“.
Umesto toga, škola redakciji dostavlja izveštaj građevinskog inženjera Milana Đatkova od 30.3.2025. On je „prilikom obilaska objekta“ ustanovio da su na spoju stepeništa sa holom i kasnije dograđenim krilom objekta uočene vertikalne i horizontalne pukotine: dilatacione pukotine na spojevima ova tri objekta su rezultat dilatacionih spojeva koje su izvedene prilikom gradnje objekata, a ostale pukotine su nastale zbog vlage, odnosno prokišnjavanja krova na jednom delu objekta (greda u hodniku).
„Što se tiče konstrukcije objekta ona je u dobrom stanju i nema nikakvih opasnosti od urušavanja dela objekta. Opasnost predstavlja samo malter koji se odvojio od betonskih elemenata i koji u jednom trenutku može da otpadne, tako da je sav ispucali, vlažni i odvojeni malter potrebno ukloniti i izvršiti ponovno malterisanje na propisan način. Ovo naravno podrazumeva i prethodno saniranje dela krovne konstrukcije u cilju sprečavanja daljeg prokišnjavanja“.
To je sve, u zapisniku građevinskog inspektora pominjani konačni izveštaj do danas nije sačinjen, niti je urađeno bilo šta u holu, koji se koristio do kraja školske godine čak i za nastupe raznih horova.
Faza 2: Studija slučaja tri ponude
Posebno je problematična „sanacija“ školske trpezarije iz novembra prošle godine.
Dokumentacija u vezi sa sanacijom trpezarije, koju je škola dostavila tek nakon ponovljenih zahteva, predstavlja niz čudnih koincidencija.
Radovi koji to nisu: Građevinski inspektor je 5. novembra 2024. tražio da se u školskoj trpezariji uklone oštećene lesonit ploče kako bi se proverilo stanje ispune između tih ploča i samog krovnog pokrivača, te da se zameni dotrajali materijal.
Na računu angažovanog preduzetnika na 104.784 dinara, koji je, kako piše, izdat 13. novembra 2024, navodi se: šmirglanje, podlogiranje, krečenje i sanacija pukotina, plafona i zidova. O suštini problema – ni reči.
Neverovatne ponude: Škola je u odgovoru na zahtev za slobodan pristup informacijama od javnog značaja redakciji dostavila tri „konkurentske“ ponude. Sve tri ponude, od tri različite firme (preduzetnika), nose identičan broj: 00063/25. Sve tri su izdate 2024, a nose oznaku „/25“, što upućuje na 2025. godinu.
I sve tri ponude vizuelno izgledaju identično.
Preduzetnik registrovan dan pre podnošenja ponude: Preduzetnik čiju je ponudu škola izabrala za sanaciju trpezarije upisan je u registar APR-u 31. oktobra 2024, samo dan pre podnošenja ponude. Već sledećeg dana, 1. novembra podnosi ponudu broj 00063/25, što bi, po logici stvari, trebalo da znači da je prethodno podneo 62 ponude, s druge strane, račun preduzetnika za radove u trpezariji izdat 13. novembra 2024. nosi broj 00001/24, a to pak upućuje na to da je reč o prvom računu te godine.
Datum iz budućnosti: A tu je i „datum iz budućnosti“: Na izabranoj ponudi vidi se delovodni pečat škole i rukom upisani datum zavođenja 01.11.2025 – za posao koji je navodno urađen u novembru 2024. godine, o čemu svedoči i izveštaj o primopredaji radova na kom stoji datum 13. novembar.
Škola je na ponovljen zahtev za pristup informacijama dostavila izvod iz banke kao dokaz plaćanja. Po tom dokumentu račun za „krečenje, šmirglanje…“ plaćen je 18.12.2024.
Pitanja bez odgovora: Škola nije dostavila tražene snimke nadzora ili evidenciju ulazaka radnika koji bi potvrdili da su radovi u trpezariji izvedeni tada kada se navodi da jesu.
Na pitanje da li je sanirana i kuhinja (koja se nalazi u istom prostoru s trpezarijom, odvojena samo lesonit pločom), odgovor je: „Nije. Biće sanirano u toku letnjeg raspusta“.
Faza 3: Zabrana korišćenja hola pauzirana do „konačnog izveštaja“
Hol škole se tokom upravo okončane školske godine neprestano koristio. Zabrana nikada nije uvedena jer se čeka „konačni izveštaj stručnog lica“, koji ni posle sedam meseci ne postoji, a koji je trebalo da bude napravljen u „što kraćem“ roku.
Škola navodi da je postignut „telefonski dogovor“ o angažovanju jedne novobečejske firme za taj posao.
U međuvremenu, nezvanične informacije očevidaca iz škole govore da greda u holu deluje još lošije nego u novembru prošle godine.
Iz škole nije dobijen odgovor na pitanje da li nadležni time svesno dovode đake u opasnost.
Slom sistema i pitanje odgovornosti
Ovi slučajevi nisu samo priča o nemaru. Oni su priča o slomu lanca odgovornosti. O nepoštovanju naloga i preporuka inspekcije i opštinske komisije.
Uz to škola „Sever“ je ignorisala i obaveze prema Ministarstvu prosvete, koje je školama u Srbiji u januaru 2025. naložilo dostavljanje izveštaja o osnovnom pregledu građevinskih konstrukcija objekata do 1. aprila. Izveštaj treba da sadrži završnu ocenu stanja konstrukcije i podobnosti objekta za upotrebu, a zatraženo je i dostavljanje upotrebne i građevinske dozvole objekta.
Inače, deo objekta škole „Sever Đurkić“ je u postupku pribavljanja upotrebne dozvole, pisalo je u zapisniku opštinske komisije 19. novembra prošle godine.
Ministarstvo je navelo da ako se osnovnim pregledom utvrde nepravilnosti na građevinskoj konstrukciji objekta, potrebno je odmah pristupiti ispitivanju građevinske konstrukcije i izradi projekta sanacije.
Ništa od toga nije urađeno. Uz to, škola nema plan održavanja, ni dokumentaciju o pregledima objekta.
Dokumentacija koju smo prikupili ne ukazuje samo na propuste, već i na mnogo ozbiljnije stvari.
Dok nadležni ćute, a direktori škola ne odgovaraju ili daju birokratske odgovore na zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, bečejska javnost, roditelji i prosvetni radnici mogu samo da se pitaju: da li mogu biti sigurni da je u postojećem sistemu svako ko je odgovoran uradio valjano svoj posao kako bi zaštitio one koji bi trebalo da budu najbezbedniji – našu decu?
Ova školska godina je prošla, a u septembru počinje nova.
Kristina Demeter Filipčev
