trg_fontane
Prošlu godinu su obeležila značajna ulaganja u režiji Javnog preduzeća Vodokanal, od kojih se izdvaja rešavanje problema vodosnabdevanja u Bačkom Petrovom Selu i bušenje bunara u Bačkom Gradištu, čime se rešava problem snabdevanja vodom u tom naseljenom mestu, pogotovo u letnjem periodu.
Šta biste izdvojili kao najvažnije aktivnosti Vodokanala u 2018. godini i šta mislite da je moglo biti urađeno, a nije, i zašto?
– Svi znamo da je u Bačkom Petrovom Selu kvalitet takozvane žute vode bio veoma loš, praktično i nije bila za piće, nije bila fizičko-hemijski ispravna, a mikrobiološka ispravnost bila je oko 40 odsto. Sada najzad građani Bačkog Petrovog Sela imaju belu vodu za piće koja može da se hloriše, koja je mikrobiološki ispravna. To je bila ogromna investicija koja je započeta 2009. godine kada su izbušena dva bunara, međutim, bez građevinske dozvole, pa smo 2014. godine morali da rešimo te imovinsko-pravne odnose.
Rešili smo ih i investicija je započeta ažuriranjem postojećih projekata i apliciranjem na konkursima pokrajine i republike. Novac je obezbeđen, vrednost ulaganja je ukupno oko 40 miliona dinara. Najpre je urađen priključni cevovod, nakon toga povezni cevovod između bunara i vodozahvata, urađena je hidroforska kućica sa svim hidromašinskim i električnim delovima, kasnije je postavljena trafo-stanica i tako je zaokružena cela „priča“: to znači da građani Bačkog Petrovog Sela imaju belu vodu – rekao je direktor Javnog preduzeća Vodokanal Zoran Grbić.
Voda u tom naseljenom mestu je kvalitativno sada za upotrebu i nije škodljiva?
– Imamo već prvu analizu od Instituta za javno zdravlje Vojvodine, dostupna je na sajtu Vodokanala, voda je mikrobiološki 100 odsto ispravna, fizičko-hemijski nikad neće biti 100 odsto ispravna, to može biti samo voda koja se proizvede u Fabrici vode, ali ostavljen je prostor izgradnjom vodozahvata u Bačkom Petrovom Selu da jednog dana, naravno, ako se obezbede sredstva, može da se vodozahvat praktično poveže sa Fabrikom vode ili da se izgradi jedna mini fabrika vode pored vodozahvata, koja bi prerađivala tu vodu kako bi građani imali 100 odsto ispravnu vodu mikrobiološki i fizičko-hemijski.
Građani naseljenog mesta će imati dovoljne količine vode tokom cele godine, a posebno u letnjim danima kada temperatura prelazi 30 stepeni Celzijusa. Takođe ćemo zadržati neke bunare, za svaki slučaj, i planiramo da održimo i neke javne bunare kako bi građani Bačkog Petrovog Sela koji su se navikli na žutu vodu i dalje mogli da je koriste. Nikad se ne zna, usled neke havarije, dobro bi došlo da mogu da koriste tu vodu koju su koristili nekada.
U Bačkom Petrovom Selu je i vodovodni sistem u lošem stanju.
– Postojeći vodovodni sistem, odnosno sistem za distribuciju vode jeste u vrlo lošem stanju, tako da planiramo da uradimo projekat zamene sistema vodovodnih cevi. To je velika investicija, ako računamo grubo da je dužni metar oko 50 evra, a imamo dužinu cevovoda oko 50 kilometara, potrebno je oko 2,5 miliona evra za zamenu postojećeg cevovoda u Bačkom Petrovom Selu.
To bismo morali da uradimo zato što je tamo rađeno nakaradno. Priključivale su se komšije na komšiju, ne postoji prstenasti sistem vodovoda i to stvara problem da je onaj koji je bliži vodozahvatu ima veći pritisak vode, a na kraju pritisak opada i iz tog razloga to ulaganje se mora uraditi, naravno, ako se obezbedi novac.
Letos je bušen bunar i u Bačkom Gradištu.
– I tamo smo imali problem, naročito leti. Tamo već postoji bunar bele vode, međutim, mi smo svakog leta morali da uključujemo i žuti zbog velike potrošnje, a sada će građani Bačkog Gradišta imati takođe belu vodu koja se hloriše i koja je praktično ispravna za piće, a po potrebi ćemo uključivati žuti bunar u letnjim mesecima.
Što se tiče Bečeja, imali smo ozbiljnih problema kada su havarije bile u pitanju sa zatvaranjem uličnih ventila u šahtovima. To znači, da kada treba da izolujemo jednu ulicu, mi to nismo uspevali, jer su ventili dotrajali i nije bilo moguće zatvoriti jedan deo ulice, odnosno izolovati nekoliko kuća, nego smo zatvarali ventile i po četvrtina ili i ceo grad je bio bez vode.
Mnogo domaćinstava ostalo je bez vode, a to je vrlo nepopularno i neprijatno za potrošače, pored toga se kasnije i dese havarije zbog promene pritiska. Imali smo sredstva od Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, zamenili smo, tačnije zamenićemo 11 glavnih tranzitnih šahtova, što će kasnije rezultirati time da ćemo moći da izolujemo nekoliko ulica, a ne da se dešavaju stvari koje su se dešavale.
Imali smo taj problem kada je bila zamena uličnih ventila, kada su građani bili nezadovoljni s obzirom na to da nije bilo vode tokom celog dana, ali to je moralo biti urađeno. Šahtovi nisu bili „dirani“ 30 godina, bili su puni vode, ventili su bili u kvaru, neki su, čak i kad su bili zavrnuti, i dalje propuštali vodu. Taj problem ćemo rešiti. Zatim treba izdvojiti investiciju, zamenu elektromotornih ventila na Fabrici vode u filter stanici.
To je ogroman dobitak, s obzirom na to da smo imali velike gubitke na tim ventilima, jer se dešavalo neprestano curenje. To je bila ogromna investicija, ogromna sredstva su se slila u Vodokanal, više od dva miliona evra. Neke investicije su započete 2017. godine, neke 2018. završene a neke započete i biće završene 2019. godine. Izdvojio bih rekonstrukciju glavne crpne stanice. Imali smo letos jedan ozbiljan problem, postoje dve pumpe u glavnoj crpnoj stanici koje su zastarele, koje su ekonomski neopravdano trošile ogromnu količinu električne energije i vrlo su nepouzdane i imaju mali kapacitet.
Rekonstrukcijom crpne stanice uštedećemo na struji, imaćemo dovoljan kapacitet i ne tako česte kvarove, a moram da kažem da popravka tih starih pumpi je iziskivala ogromna sredstva, što nije isplativo i imamo možda samo jednu firmu koja se bavi popravkom pumpi. Sredstva su takođe obezbeđena iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, vrednost ulaganja je oko 30 miliona dinara bez PDV-a.
Tokom redovnih, planiranih i vanrednih poslova u Vodokanalu, vi ste koristili priliku da prilikom ulaganja u opštini u Dositejevoj, na Trgu Čilag uradite i zamenu vodovodnih cevi u mreži.
– Praktično je kompletna vodovodna mreža u lošem stanju, samo mali deo je obnovljen, oko 10 odsto, sve ostalo je izgrađeno pre 30-40 godina i onda, kada se pruži prilika, kada se realizuje rekonstrukcija ulica, mi se trudimo da i naš deo uđe u taj projekat kako bismo zamenili stare i dotrajale vodovodne cevi.
Kanalizacija u Bečeju pokriva oko 60 odsto teritorije grada.
– Pokrivenost kanalizacijom 2014. godine, otkad sam na mestu direktora Vodokanala, bila je 50 odsto. Mi smo uspeli da realizujemo neke investicije i da se ta brojka poveća za oko 10 odsto. Oko 7 do 10 kilometara kanalizacije je urađeno i time smo smanjili za 10 posto nepokrivenost u Bečeju.
U sklopu toga: kava je situacija sa prečistačem? Bilo je planirano da se i tu nešto uradi kako bi prečišćavanje vode bilo efikasnije.
– Prečistač u Bečeju je zastareo, izgrađen je pre tridesetak godina. Takozvani mikseri su zastareli, loša je aerizacija, praktično se obavlja samo mešanje otpadne vode, a ne postoji dovoljan protok kiseonika za bakterije koje treba da razlože postojeći otpadni materijal. Iz tog razloga je urađeno idejno rešenje, sad treba da se uradi projekat za šta su potrebna znatna sredstva, procenjeno je da je samo za izradu projekta potrebno oko 4 miliona dinara. Nakon toga sledi građevinska dozvola. Potom treba da tražimo sredstva za samu rekonstrukciju prečistača, a za to je potrebno, po sadašnjim procenama, od 2,5 do 3 miliona evra.
To se planira započeti 2019. godine?
– U 2019. godini to obavezno moramo uraditi.
Vodokanal planira i kupovinu mehanizacije.
– Već smo krajem 2018. godine započeli javnu nabavku za kupovinu jednog mini-bagera, s obzirom na to da imamo samo jedan i time ne možemo da zadovoljimo sve potrebe – od havarija do uslužnog iskopavanja zemlje u Bečeju i u naseljenim mestima. Vrednost mini-bagera na lizing na četiri godine je oko 35.000 evra. Verujem da će nam se isplatiti, s obzirom na to da imamo mnogo posla, a mnogo i odbijamo, jer pored naših obaveza ne možemo sve to da radimo, a pokazalo se da taj mini-bager donosi prihod.
Najavljeno je da će u Bečeju ove godine, pored revitalizacije postojećih bunara biti bušen i novi bunar kako bi se stvorila mogućnost za nesmetano vodosnabdevanje domaćinstava.
– U Bečeju postoji tridesetak bunara na vodozahvatu – 17 je aktivno. Mi svake dve godine moramo da izbušimo jedan do dva bunara kako bismo imali oko 100 litara vode u sekundi kapaciteta, a to bi značilo da imamo vodu tokom cele godine a posebno u letnjem periodu. Bilo bi dobro da svake godine izbušimo po jedan bunar. Naravno, ako obezbedimo novac. Trudimo se da osvežimo postojeće projekte, međutim, tih projekata više nema, sve smo iscrpeli, te ćemo raditi nove, a moramo obezbediti i plac da bismo izbušili bunare.
Potrudićemo se u svakom slučaju, ali ako i ne uspemo, prošle godine smo izbušili dva bunara, reč je o takozvanim blizancima, za sada imamo dovoljne količine vode, naravno, u nekim zgradama postoji problem, ali nije samo problem do nas, ima problema i u zgradama kolektivnog stanovanja koje imaju hidropak, a ne održavaju ga. Već smo pomogli da se sredi jedan hidropak u zgradi iza autobuske stanice.
Za ovu godinu je najavljena i izgradnja kanalizacije u Maloj Bosni.
– U toku je izrada projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju kanalizacije u Maloj Bosni, odnosno Malom ritu. Tu postoji ozbiljan problem, jer je to najniža tačka u Bečeju. Građani tog dela grada imaju problem sa kanalizacijom otpadnih voda posebno kada su obilne padavine. U toku je izrada projekta, ali imamo problem sa davanjem saglasnosti od strane građana.
Tamo je i priličan broj nelegalizovanih kuća.
– Ima dosta nelegalizovanih objekata, ali ako se podsetimo da je tamo nedavno rađen asfalt, jer je to javna površina, mi bismo išli pored asfalta. Međutim, neki građani neće da daju saglasnost, pošto je ogromna dužina kanalizacije, moraju da se postave tri crpne stanice, i neće niko da ima crpnu stanicu u svom dvorištu ili, pak, pored dvorišta…
I u pravu ste, tamo ima nerešenih odnosa, imamo, primera radi, jednu parcelu, gde ima 4-5 vlasnika i ako jedan neće da da saglasnost, imamo problem. Rešivo je to, možemo da idemo ispod puta, uglavnom se ide pored puta, a tamo gde neće da daju saglasnost išli bismo ispod puta, ali imamo problem sa crpnom stanicom. Jedan građanin neće da da saglasnost i kvari nam kompletnu konstrukciju, mada i to može da se reši na način da pomerimo crpnu stanicu na neku drugu parcelu, ali moramo da menjamo projekat, što opet iziskuje određena sredstva.
Iskreno se nadam da ćemo naći rešenje uskoro i da ćemo moći da konkurišemo, to jest opština će moći da aplicira na konkursima pokrajine ili republike, jer taj deo mora da se reši. Vrednost investicije je oko 150 miliona dinara. Moguće je da čak taj posao radimo i u fazama, deo po deo.
Šta građani mogu da očekuju u 2019. godini?
– Što se tiče vodosnabdevanja, iskreno se nadam i mogu da obećam stabilno vodosnabdevanje i da će biti stabilno i tokom letnjeg perioda, da će biti dobar pritisak, možda se nekad noću pritisak smanjuje kako bismo imali dovoljne količine tokom dana, ali nećemo imati probleme kao što smo nekad imali sa pritiskom. Ako i ne izbušimo novi bunar, a trudićemo se, mislim da neće biti nikakvih problema.
U 2019. godini ćemo uraditi drugu fazu zamene ventila u šahtovima. Vrednost te faze radova je 21 milion dinara. Imaćemo još jedan dan da pola grada neće imati vode, ali taj posao ne može da se uradi drugačije.
V. Filipčev
