Vuk Radojević, predsednik Opštinskog odbora Srpske napredne stranke i član Glavnog odbora SNS-a, 16. jula je većinom glasova odbornika izabran za predsednika opštine Bečej.
Radojević je Bečejac, rođen 1978. godine. Diplomirao je na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu 2002. godine i stekao zvanje diplomiranog inženjera poljoprivrede agroekonomskog smera. Magistrirao je 2007. godine na istom fakultetu, gde je zaposlen u Departmanu za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela.
Bio je dobitnik stipendije Ministarstva za nauku koja se dodeljuje darovitim studentima, predavač je na engleskom jeziku na međunarodnim specijalističkim studijama iz agrobiznisa. U organizaciji Univerziteta iz Portlanda specijalizirao se iz oblasti izvršnog menadžmenta. Član je Saveta za razvoj klastera u Vojvodini, objavio je 40 naučno-istraživačkih radova u Srbiji i inostranstvu, napisao je jednu samostalnu, a koautor je još dve monografije.
Govori engleski, a služi se nemačkim jezikom.
Živi u Bečeju, oženjen je i otac dvoje dece.
Relativno ste mladi Bečejac i sasvim je izvesno da vas osim mlađe populacije, starija ne poznaje dovoljno dobro, a bilo bi zgodno da vas upoznaju, s obzirom na to da ste predsednik opštine i da ćete biti u prilici da povlačite poteze koji mogu biti od presudnog značaja za nečiji život i život Bečeja. Kako vidite svoje političko delovanje i otkud vi u politici?
– Dobro pitanje. Politika? Nešto od čega smo svi bežali i šta smo prezirali. Međutim, okolnosti u Bečeju proteklih godina jednostavno su navele mnoge ljude koji su bili van politike, da se angažuju kako bi uzeli aktivno učešće u javnim, društvenim delatnostima opštine. Svakako da je to
bio jedan od razloga, dakle, ne prebacivanje odgovornosti na druge, nego uzimanje odgovornosti delimično u svoje ruke. To je bio moj motiv ulaska u društveno-politički život Bečeja. Politika na lokalnom nivou ne sme da ima obrise visokih političkih tema, nego moramo da se spustimo na lokalni nivo, da to uvek istaknemo u pravi plan i da bude prioritet svih nas. To je zapravo ono što me je motivisalo da uđem u politiku, imajući u vidu da mnoge mlađe generacije beže od toga, smatram da smo ovim aktivizmom u SNS-u otvorili vrata svima onima koji politički nikad nigde nisu bili aktivni, a imaju želju da se uključe.
Kažu: ukoliko se ne baviš politikom, politika počinje da se bavi tobom. Zanima me zašto ste član SNS-a, s obzirom na to da je ona u poslednje vreme i poslednjih nekoliko meseci u predizbornoj kampanji i nešto pre toga bila obeležena epitetima i karakteristikama koji nisu najprikladniji i najprihvatljiviji za čoveka koji ima građansko opredeljenje, koje bi trebalo da ima većina u sredini kakav je Bečej?
– Apsolutno ste u pravu. Građanska opredeljenja svakako moraju biti deo nas, pogotovo nas koji živimo u sredinama kakav je Bečej. SNS jeste nova stranka na političkoj sceni Srbije, pogotovo u Bečeju i to je ono što me je motivisalo da se uključim. Bez obzira na političke predrasude i prethodni period, ja je doživljavam kao takvu, zato što upoznavajući strukturu i ljude koji čine deo SNS-a od lokalnih opštinskih odbora do republičkih stranačkih organa zaista imam priliku da sretnem mnogo mladih, obrazovanih ljudi, koji nikada nigde nisu bili angažovani i prvi politički angažman imaju u SNS-u. To je ono što je i mene motivisalo da se priključim SNS-u, nešto što je novo, nešto što nema teret iz prethodnog perioda, nešto što pruža mogućnost svima onima koji žele da se bave politikom. To, nažalost, nije slučaj sa mnogim drugim strankama. Postoje, možemo ih tako nazvati, zatvoreni krugovi u pojedinim strankama gde ne mogu mladi, novi ljudi da dođu do neke stranačke strukture, da se njihov glas čuje, da uzmu aktivno učešće i da menjaju i samu stranku iznutra. Nama se ukazala prilika u Bečeju da kroz angažman u SNS-u aktivno učestvujemo u realizaciji najvažnijih odluka, kako stranačkih, a evo danas i u okviru lokalne vlasti.
U prethodnom periodu pokazalo se da je presudna veza lokala sa centralom, odnosno tzv. vertikala, i sigurno je da će tako biti i u narednom periodu. Koliko mislite da je važno i koliko može da bude značajno to što je Aleksandar Vučić, koji je sada v.d. predsednika vaše stranke, Bečejac?
– Ta emotivna komponenta nekad može da bude vrlo bitna u političkom životu. Tako da se iskreno nadam da će ta činjenica koju ste naveli, doprineti boljem pozicioniranju Bečeja u odnosu na mnoge druge opštine u Srbiji. U razgovoru sa gospodinom Vučićem smo zajednički došli do zaključka da SNS kroz primer Bečeja treba da napravi jednu vrstu pilot-projekta, jednu vrstu oglednog školskog primera kako se republički nivo vlasti spušta na lokalni nivo, da u sredini kakva je Bečej, gde je mađarsko stanovništvo većinsko i gde predsednik opštine koji dolazi iz SNS-a može zaista kvalitetno da vrši svoju funkciju, a sve to uz podršku republičkih organa. Jer, budžet opštine je ograničen, on nije ni velik, a nije ni mali, ali ono što je neophodno jesu sredstva iz republičkih organa, fondova. To je nešto na čemu moramo insistirati i na osnovu preliminarnih razgovora, zaista očekujem izuzetnu saradnju sa republičkim nivoom vlasti i da u narednom periodu pokušamo da sledimo primer Jagodine, da napravimo od Bečeja vojvođansku Jagodinu. Zašto to kažem? Zaista želimo da razbijemo predrasude koje postoje čak i u našoj stranci prema manjinama, ali da razbijemo i predrasude manjina prema nama. Bečej ima jedinstvenu priliku –imaćemo krajnje pozitivan pristup, očekujem takav i od republičkih organa, jer imamo takva obećanja u toj sinergiji republičke i lokalne vlasti – da dođemo do rezultata koji su u interesu svih građana Bečeja.
Neophodno je da pored personalne sposobnosti, predsednik opštine ima ekipu ljudi koji će sarađivati i raditi na istom zadatku. Često se dešava da ljudi imaju isti cilj, a različiti interes. SNS je relativno mlada stranka i sasvim je sigurno da nema dovoljan broj ljudi koji bi kvalitetno mogli da obavljaju zadatke koje su u strukturi vlasti potrebni. Kako ćete to rešiti?
– Što se tiče lokalne vlasti, smatram da i kroz naše učešće u Opštinskom veću stavljam do znanja da raspolažemo odgovornim i stručnim kadrovima, to su dr poljoprivrednih nauka Anđelko Mišković, koji je radio na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, bio rukovodilac mnogih domaćih i međunarodnih naučno-istraživačkih projekata, koji je trenutno direktor u holandskoj firmi „Grow rasad“, zatim Dragan Kovačev, koji je bio dugogodišnji komercijalni direktor u Sojaproteinu, ima bogato privredno iskustvo, kontakte koji su neophodni Bečeju, i Svetlana Vuletić, diplomirani pravnik, koja je član Opštinskog veća zadužena za upravu i propise, a poseduje bogato pravničko iskustvo radeći i u privrednim subjektima i u školi. Smatramo da ove osobe mogu da odgovore zadacima za koje su predviđene. Bitno je napomenuti da smo u prethodnih godinu dana u opštinskom odboru SNS-a došli do jednog kvaliteta. Oformili smo opštinski odbor u punom kapacitetu, imamo 16 stručnih tela, stručnih saveta, za privredu, poljoprivredu, pravo, za sport itd. Imamo ljude koji su na čelu tih saveta koji imaju visoko obrazovanje, imaju karijeru, svoju struku, koji su zaposleni, kojima nije primarni motiv ulaska u stranku a samim tim i u politiku zaposlenje u opštini, u nekom javnom preduzeću. Ohrabruje me da sam uspeo da okupim ekipu ljudi koji su situirani u tom smislu da imaju karijere i radna mesta.
Ušli su u politiku ne zbog plate već da bi nešto uradili…
– Upravo to. I zato kažem da su vrata u opštinskom odboru SNS-a svima otvorena. Svima koji zaista žele da se angažuju i doprinesu pre svega stranci kroz svoju struku a samim tim sutra i lokalnoj vlasti.
SNS-a ima hipoteku svog predsednika koji je svojevremeno dao izjave koje su bile zabeležene i obeležene. Nadam se da će toga biti sve manje bar kada je reč o lokalu. Zato me zanima kako vidite Bečej za četiri godine?
– Bečej za četiri godine vidim na nivou koji to zaslužuje. Danas obeshrabruje razočarenje ljudi, odlazak mladih u Novi Sad, Beograd, Suboticu, Mađarsku…To je ono što je svakako problem. Lice Bečeja nije onakvo kakvo može i treba da bude. Svaki građanin zna kako je Bečej nekada izgledao a vidi kako danas izgleda. To je ono što je neprihvatljivo, to je ono što nas je navelo da se uključimo u politiku. Nalazimo se u zgradi opštine, u strogom centru, vidimo u kakvom je stanju opštinska zgrada, pogledamo oko sebe i vidimo u kakvom je stanju gradski trg. Idemo dalje, gledamo kakvi su trotoari, ulična rasveta, putevi…Svako ko dolazi u Bečej može da prepozna gde počinje bečejska opština a gde se završava, jer su putevi u izuzetno lošem stanju. To je ono što moramo da popravimo, ono na čemu moramo da insistiramo i, verujte, da ću na čelu opštine sa timom svojih ljudi dati maksimum angažmana i očekujem u tom smislu puno poverenje građana Bečeja u novu vlast. Nećemo štedeti sebe, zaposlene u Opštinskoj upravi i u javnim preduzećima. Daćemo maksimum kako bismo popravili tu sliku Bečeja. Bečej za četiri godine vidim u boljem ambijentu. Bitno je napomenuti i privlačenje investitora, kako domaćih, tako i stranih, otvaranje novih radnih mesta, neophodno je da budemo konkurentni na tržištu. To znači da ponudimo uslove koji će biti na nivou – ako ne i bolji – od nekih drugih opština, jer samo tako možemo da privučemo investitore, jer oni idu tamo gde su pogodniji uslovi. Već smo ostvarili neke kontakte i nadam se da ćemo zabeležiti zaista značajne rezultate. PIK „Bečej“ koji je bolna tačka Bečejaca sa 1.500 zaposlenih, je jedna socijalna bomba. Šta ćemo ukoliko ti ljudi ostanu bez posla, a znamo da je ročište poverilaca zakazano za 28. septembar. Ukoliko se ne postigne dogovor, PIK „Bečej“ ide u bankrot. To su sve realni problemi koji okružuju Bečej. Znamo kako su prošle ostale firme u procesu privatizacije, to ne može dalje da ide ovako kako je do sada išlo. Mora da se podvuče crta.
Ti problemi izlaze iz nadležnosti predsednika opštine, ali PIK „Bečej“ je privatna firma. To više nije društvena firma da bismo se na taj način bavili njenim problemima. Konačno, tada bismo morali da se bavimo svakom privatnom firmom u Bečeju.
– PIK „Bečej“ je ipak negde u ingerenciji države zbog stečajnog postupka. To je vrlo komplikovana i kompleksna stvar, ali moramo da iskoristimo upravo tu političku vertikalu. Moramo se založiti u nadležnim ministarstvima da se pitanje PIK-a „Bečej“ reši i na zadovoljstvo lokalne vlasti i svih građana Bečeja.
Sličan problem postoji i u opštini. Lokalna samouprava ima 170 zaposlenih, daleko više od propisanog i „neophodnog“ broja. Kako taj problem rešiti?
– Alarmantna je situacija kad je u pitanju sama Opštinska uprava. To je problem koji nasleđujemo, s kojim se moramo izboriti. Usaglasili smo se da zaista sprovedemo reformu Opštinske uprave i javnih preduzeća. To je ono na čemu ćemo insistirati. Sigurno da neće biti lako, sigurno da će u tom procesu biti onih koji nisu zadovoljni, međutim, moramo od naše Opštinske uprave da napravimo efikasan organ, takođe i od javnih preduzeća, jer su oni instrument lokalne vlasti. Iz tog razloga smatram da ćemo u narednom periodu akcenat staviti upravo na reformu i reorganizaciju Opštinske uprave.
Drugim rečima – smanjivanje broja zaposlenih.
– To je ono što je, nažalost, neophodno uraditi. Osnovnim uvidom u situaciju u Opštinskoj upravi vidimo da taj broj koji ste napomenuli jeste nepotreban. Imamo po raznim osnovama one koji su angažovani u Opštinskoj upravi i to je nedopustivo, jer ti neki koji su angažovani uopšte nisu angažovani u skladu sa zakonom. Insistiraćemo na tome da svi naši naredni potezi budu usaglašeni sa zakonom. Ono što je takođe problem jeste momenat u kom dolazimo u opštinsku vlast, pitanje budžeta, rebalansa budžeta, to je nešto što zaista u narednom periodu moramo da uradimo, jer na osnovu prvog uvida vidimo da se veoma neodgovorno, nedomaćinski, neracionalno ponašalo i ophodilo prema budžetu.
Govorili smo o saradnji po vertikali kad je reč o politici. Ono što je uvek važno za dobrog domaćina je odnos sa komšijama. U kom pravcu će se razvijati saradnja između opština Bečej i Novi Bečej? Bilo je nagoveštaja zajedničkih projekata regionalnog vodovoda, regionalne deponije. Da li će se to nastaviti i da li ima novih projekata?
– Već smo ostvarili prve kontakte sa predsednikom opštine Novi Bečej, gospodinom Šućurovićem. Usaglasili smo se, i u narednom periodu ćemo intenzivirati razgovore na tu temu. Regionalni vodovod je samo jedan od projekata s kojim ćemo zajednički nastupati. Mislim da i sa njihove strane i sa naše postoji dobra volja za produbljivanje svake vrste saradnje, ne samo sa Novim Bečejom, već i sa drugim okolnim opštinama. Već smo obavili razgovor sa predsednikom opštine Srbobran, gospodinom Mladenovićem, dakle, sa strane Opštinske uprave Bečej pružićemo ruku svim našim komšijama u nadi za dobrom saradnjom. I ovu prvu priliku a to je obeležavanje dana grada, Dana opštine Bečej, iskoristićemo da ih pozovemo, da ostvarimo nove kontakte kako bismo u narednom periodu intenzivirali svaku vrstu saradnje.
Vladan Filipčev