trg_fontane
Protekla 2016. godina se nije mnogo razlikovala od prethodnih, ali je bila ipak drugačija. Bila je prestupna i trajala je jedan dan duže. Što se tiče dešavanja, prošla godina je bila slična 2015. Karakterisali su je brojni teroristički napadi u Evropi i ratni sukobi u Siriji i Iraku.
Zika virus
Početkom januara 2016. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da je Zika virus, koji je bio aktivan na teritoriji Južne Amerike, Pacifika i jugoistočne Azije, počeo da se širi i da će do kraja godine zahvatiti i ostale delove Amerike. Vakcina protiv Zika virusa ne postoji, kao ni konkretan način lečenja koji je, za sada, usmeren samo na ublažavanje simptoma. U novembru 2016. godine SZO je proglasila kraj epidemije Zika virusa.
Prvi parlament
Prvi demokratski izabrani parlament Mjanmara nakon 50 godina imao je svoju prvu konstitutivnu sednicu 1. februara 2016. Stotine novih poslanika, uglavnom iz Nacionalne lige za demokratiju, ali i nekoliko manjih partija, položilo je zakletve i zauzelo poslanička mesta.
Liga, koju predvodi Nobelovka Aung San Su Ći, osvojila je apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima 2015. Međutim, četvrtina mesta u parlamentu rezervisana je za vojsku koja može da izabere ministra unutrašnjih poslova i odbrane.
Terorizam u Evropi
U terorističkim napadima kojima su meta bili civili u velikim gradovima Evrope tokom 2016. godine, stradalo je na stotine ljudi. U sinhronizovanim napadima bombaša samoubica 22. marta u Briselu poginule su 32 osobe i povređeno je više od 300, a napad na grad koji je sedište evropskih institucija ocenjen je kao napad na demokratsku, ujedinjenu Evropu.
Na francuski nacionalni praznik, 14. jula, 86 ljudi je poginulo u Nici kada je kamion uleteo među šetače na prepunoj promenadi. Odgovornost za napad preuzela je Islamska država.
U trostrukom napadu takođe pripisanom Islamskoj državi 28. juna na međunarodnom aerodromu u Istanbulu ubijeno je 47 ljudi. U eksploziji automobila bombe kraj stadiona Bešiktaša 11. decembra poginule su 44 osobe, a napad se pripisuje kurdskim pobunjenicima. 
U Ankari je 19. decembra ubijen ruski ambasador dok je govorio na otvaranju izložbe, pošto je bivši pripadnik turske policije na njega ispalio više metaka s leđa, uzvikujući „Alahu akbar“.
Istoga dana kamion koji je uleteo u masu na božićnom vašaru u Berlinu usmrtio je 12 ljudi, a povredio 48, Islamska država preuzela je odgovornost za napad, a osumnjičeni je ubijen posle nekoliko dana, u sukobu sa italijanskom policijom u Milanu.
Bregzit
Evropska unija izgubila je svoju prvu članicu. I to ne bilo kakvu, već drugu privredu po veličini.
Britanski glasači su se na referendumu 23. juna odlučili za izlazak iz EU. Od važećih 93,2 odsto glasova 51,8 odsto je bilo za izlazak i 48,2 odsto za ostanak u EU. Prema anketama nekoliko dana ranije, dve strane bile su gotovo izjednačene, s tim da je poslednjih dana pred referendum opcija ostanka imala blagu prednost, što neki pripisuju okrutnom ubistvu britanske poslanice Džo Koks, vatrene zagovornice ostanka u EU.
Vođa stranke za nezavisnost UK Najdžel Faraž u svom komentaru o uspehu Bregzita proglasio je 23. jun 2016. godine Danom nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva.
Nakon što su objavljeni službeni rezultati referenduma, narednog dana, na konferenciji za medije ispred ulice Dauning, broj 10, premijer Ujedinjenog Kraljevstva Dejvid Kameron podneo je ostavku koja je stupila na snagu u septembru nakon kongresa Konzervativne stranke.
Bregzit je bio prvi veliki šok 2016. godine koji je uzdrmao svet, ali ne i poslednji.
Državni udar u Turskoj
Pokušaj državnog udara u Turskoj desio se u noći između 15. i 16. jula 2016. godine. Nasilnu smenu vlasti je pokušao da izvede pobunjeni deo turske vojske koji je bio protiv režima turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Oko 22.30 po lokalnom vremenu vojska Turske je saopštila da je srušila Erdogana i preuzela kontrolu nad zemljom. Vojska je saopštila da je vladavina prava glavni prioritet. Turska državna televizija TRT je navodno prekinula emitovanje.
Redžep Tajip Erdogan, koji se u toku puča nije nalazio u prestonici, oglasio se preko Skajpa u razgovoru sa jednom novinarkom i pozvao narod da izađe na ulice. Rekao je da se vraća u Ankaru. „Pašće pre ili kasnije“, rekao je o vojnicima koji su preuzeli vlast, i optužio Fetulaha Gulena da stoji iza pobune.
Borbe na više ključnih lokacija u gradu trajale su do kasno u noć. Korišćeno je teško naoružanje i avijacija. Oko 3 sata posle ponoći turska vlada je saopštila da u potpunosti kontroliše Ankaru. Oko 4 sata mediji su preneli da su u toku hapšenja pučista, a do 7 sati puč je zvanično bio završen.
U sukobima između pučista i snaga lojalnih Erdoganovom režimu poginulo je oko 290 ljudi, a više od 1.400 je ranjeno. Uhapšeno je oko 6.000 ljudi, a smenjena su 34 turska oficira.
Puč u Brazilu
Od 5. do 21. avgusta u Rio de Žaneiru održane su Letnje olimpijske igre, a početak septembra obeležilo je glasanje u brazilskom Senatu kojim je srušena s vlasti dotadašnja predsednica Brazila, Dilma Rusef. Proces rušenja, koji je počeo suspenzijom u maju, započeo je zbog navodnih kršenja budžetskih zakona.
Rusef je odbacila odluku Senata o njenom opozivu kao „parlamentarni puč“ i najavila da će se žaliti na tu odluku, obećavši povratak svoje Radničke partije na vlast. Ona je pozvala svoje pristalice da se bore protiv konzervativne agende koja je dobila zamajac njenim opozivom.
Mišel Temer položio je 1. septembra u Kongresu zakletvu za predsednika Brazila, nekoliko sati nakon što je Senat smenio Dilmu Rusef sa tog položaja.
Ono što para oči u ovom postupku nije sama institucija opoziva predsednika države, ako je isti kršio zakon, već činjenica da su je u Brazilu izveli ljudi koji se i sami sumnjiče da su kršili zakon. Čak 60 odsto Senata nalazi se pod istragom zbog neke vrste kriminalnog ponašanja. I novi predsednik Mišel Temer pominjan je kao jedan od onih koji su primili milionski mito u aferi vezanoj za naftnu kompaniju „Petrobras“.
Brazil je jedina zemlja Amerike koja je imala sve preduslove da bude konkurencija SAD, tako da mnogi dovode u vezu rušenje Rusef sa Amerikancima, posebno jer je Vikiliks u otkrivenim depešama dokazao vezu Tremera sa američkom vladom.
Ofanziva za Mosul
Ofanziva iračke vojske za oslobađanje Mosula, drugog po veličini iračkog grada, počela je 17. oktobra, dve godine pošto je pao u ruke Islamske države. Oslobađanje Mosula moglo bi dovesti do proterivanja Islamske države iz Iraka, čime bi džihadisti bili ograničeni na Siriju, gde se nalazi i Raka, koju su proglasili za prestonicu svog kalifata.
Mosul je bio među prvim gradovima koje su zauzeli islamistički ekstremisti, a postao je poslednje urbano uporište Islamske države u Iraku. Pored iračke vojske i snaga SAD koje daju podršku iz vazduha, u ofanzivi na Mosul učestvovala je široka koalicija lokalnih snaga – kurdske pešmerage, sunitski plemenski borci i šiitske naoružane grupe – koje su u prošlosti bile u sukobima, pa se postavlja pitanje održivosti jedinstva tih grupa.
U prvim sedmicama ofanzive ostvaren je veliki i brz napredak, ali je početkom novembra nalet zaustavljen. Bombaši samoubice i snajperisti Islamske države, barikade na putevima, veliki broj civila zarobljenih u delovima grada, ali i loše vreme i slaba vidljivost usporavali su iračke snage. Veliki deo grada, infrastruktura, aerodrom, zgrade i četiri od pet mostova uništeni su u borbama.
Mosul je pre pada u ruke Islamske države imao oko 2,5 miliona stanovnika, a procenjuje se da je u njemu do početka ofanzive ostalo oko 1,5 miliona ljudi. Sve više njih ostaje bez pristupa hrani i čistoj vodi, a mnogi postaju žrtva islamističkih ekstremista.
Nema preciznih izveštaja koliko je do sada teritorije oslobođeno, a iračke vlasti ne objavljuju ni informacije o broju žrtava. Bitka za Mosul krajem godine je ušla u treći mesec, s nejasnim procenama koliko će još trajati. Pad Mosula smatrao bi se porazom Islamske države u iračkom delu proglašenog kalifata.
Izbor generalnog sekretara UN
Bivši portugalski premijer i dosadašnji visoki komesar UN za izbeglice (UNHCR) Antonio Gutereš (66) izabran je za novog generalnog sekretara UN. Gutereš, inženjer po struci, umereni je socijalista, katolik, proevropski orijentisan i priznat kao osoba s kojom je moguć dijalog o raznim pitanjima.
Ban Ki Mun, kome je krajem godine istekao drugi i poslednji petogodišnji mandat, ocenio je da je Gutereš najbolji izbor i da će mu značajno iskustvo pomoći da vodi UN u ključnim trenucima. Gutereš je izabran posle nekoliko rundi neformalnog izjašnjavanja o kandidatima i tajnog glasanja u Savetu bezbednosti.
Njegov izbor u neku ruku se doživljava kao iznenađenje, budući da se očekivalo da će na čelo svetske organizacije, po nepisanom pravilu geografske rotacije koje se do sada uvek poštovalo, stati kandidat iz Istočne Evrope.
Očekivalo se, takođe, da će biti izabrana žena, jer su UN do sada uvek predvodili muškarci. Među favoritima u trci za izbor novog generalnog sekretara UN bili su, pored Gutereša, bivši ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić, šef slovačke diplomatije Miroslav Lajčak i šefica Uneska Irina Bokova iz Bugarske.
Izborno čudo
Kontroverzni biznismen i republikanski kandidat Donald Tramp pobedio na 44. izborima za predsednika SAD i najavio veliki preokret u dotadašnjoj politici Amerike. Samo taj događaj uspeo je da zaseni sve ostalo što je obeležilo godinu za nama.
Američki milijarder i rijaliti zvezda sasvim je sigurno nesvakidašnja pojava na američkom političkom nebu, a tokom predsedničke kampanje uspeo je da se etablira kao zaštitnik srednje klase.
Kandidaturu za predsednika zvanično je objavio u junu 2015. godine, kao predstavnik republikanaca, najavljujući da će kampanju sam finansirati. Značajan segment njegove kampanje, i verovatno šire popularnosti, nalazi se u pozivu na čvrsto regulisanje problematike ilegalne imigracije. Na tu temu, ali i na temu istopolnih brakova ili prekida trudnoće istupa s naglašeno konzervativnim stavovima, što je njegova odrednica i u domenu ekonomskih mera, posebno fiskalne politike.
U savremenoj američkoj politici Tramp oličava potpunu suprotnost onome što tamošnji liberalni političko-intelektualni establišment zagovara poslednjih decenija. I dok su se veliki američki mediji otvoreno postavili nasuprot Trampu, na društvenim mrežama on uživa značajnu podršku.
Jedno je sigurno, njegov izbor će imati dramatične posledice kako na svet u 2017. godini, tako i na samu Ameriku koja je nakon ovih izbora podeljena kao nikada pre.
Smrt Fidela Kastra
Bivši kubanski predsednik Fidel Kastro (1926-2016), koji je izgradio komunističku državu na pragu SAD i 50 godina prkosio američkim naporima u cilju njegovog svrgavanja, preminuo je 25. novembra u 90. godini života.
Smrt čuvenog revolucionarnog vođe odjeknula je svetom, a u Kubi je proglašena devetodnevna žalost.
Kastro je došao na vlast posle revolucije 1959. i 49 godina vladao Kubom zahvaljujući mešavini harizme i gvozdene volje, izgradivši jednopartijsku državu i postavši centralna figura tokom hladnog rata. Preobrazivši Kubu od „igrališta za bogate Amerikance“ u simbol otpora Vašingtonu, Fidel Kastro je na vlasti nadživeo devet američkih predsednika.
Preživeo je američki trgovinski embargo, stotine pokušaja ubistva i doživeo pregovore njegovog brata Raula Kastra s američkim predsednikom Barakom Obamom u decembru 2014. o otvaranju Kube prema SAD, kada su Vašington i Havana saopštili da će učiniti korake kako bi obnovili diplomatske odnose, prvi put otkako su prekinuti 1961. godine.
Njegovi posmrtni ostaci sahranjeni su 4. decembra u istorijskom jugoistočnom gradu Santijago de Kuba.
Bitka za Alep
Sirijska vojska proglasila je krajem decembra pobedu u najvećem gradu u Siriji Alepu, u kojem su vođene najžešće borbe u petogodišnjem građanskom ratu. Borbe u kojima su učestvovale lokalne, regionalne i međunarodne snage, pobunjenici i ekstremisti Fronta Fateh al Šam, bivšeg ogranka Al Kaide, trajale su četiri godine s kulminacijom u novembru 2016.
Sirijska vojska lojalna predsedniku Bašaru al Asadu, koga podržavaju Rusija i šiitske jedinice pod uticajem Irana, pokrenula je 15. novembra ofanzivu za oslobađanje istočnog dela grada, od 2012. pod kontrolom pobunjenika, a od februara 2016. i pod opsadom i konstantnim vazdušnim napadima sirijske i ruske avijacije.
Ofanziva je počela posle više privremenih prekida vatre koje je od 17. oktobra jednostrano uvodila Rusija radi evakuacije civila. Pobunjenici, koje podržavaju SAD i zapadne zemlje, Turska i Saudijska Arabija, vodili su od 28. oktobra borbu za razbijanje opsade, ali ih je sirijska vojska zaustavila, nudeći im rok od 24 časa za predaju, što su odbili i direktno dali povod za ofanzivu.
Gubitak Alepa veliki je poraz pobunjenika, dok je za sirijsku vladu najveća pobeda od početka rata započetog u martu 2011. godine. U tom sukobu je stradalo više od 300.000 ljudi, dok je nekoliko miliona primorano da napusti domove.
Da se nastupajuća 2017. godina neće mnogo razlikovati od 2016. potvrđuje i poslednji događaj iz decembra, odnosno s početka januara kada je u terorističkom napadu na noćni klub „Reina“ u Istanbulu, gde je između 500 i 600 ljudi bilo na dočeku Nove godine, u nasumičnoj paljbi ubijeno najmanje 35, a ranjeno najmanje 40 osoba, javili su turski mediji, a prenosile svetske agencije.
Do napada je došlo u klubu koji se nalazi u četvrti Ortakoy najmnogoljudnijeg turskog grada.
B.M. (Izvor: domaća i svetska štampa)
