trg_fontaneUmesto da javne nabavke budu transparentne i kontrolisane, kako je vlast obećavala, maltene na časnu pionirsku reč, od toga neće biti ništa. Kome je to dobro, znaju svi koji su uključeni u te poslove: s jedne strane dobro je državi i lokalnim samoupravama, s druge strane, onima koji će dobijati poslove u procesu javnih nabavki. Pregršt miliona dinara se tako izgubi u raznim džepovima. Čak i u malim opštinama, gde se godišnje obavi svega 10-20 javnih nabavki.
Naime, odbor za privredu i finansije Vlade Srbije usvojio je krajem decembra izmene Zakona o javnim nabavkama kojim će biti ukinuta sadašnja Uprava za javne nabavke, jedino kontrolno telo koje je u sistemu javnih nabavki radilo svoj posao, a biće osnovana nova u sklopu Ministarstva finansija, koja neće više biti samostalna i umanjiće se njena kontrolna funkcija. Tako će, recimo, Ministarstvo samo sebe da kontroliše, a vrednost javnih nabavki samo u ovom resoru je tri milijarde dinara godišnje.
Predviđa se i da se u prva tri meseca javne nabavke ne objavljuju na portalu javnih nabavki nego samo u „Službenom glasniku“, a to takođe umanjuje transparentnost.
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, potvrdio je krajem decembra da izmene zakona znače gašenje Uprave i dodao da, s obzirom na dosadašnju praksu, „sumnja da će Vlada na vreme uraditi sistematizaciju radnih mesta“. To znači da će ključni meseci pred izbore proteći bez kontrole javnih nabavki.
S druge strane državni sekretar Ministarstva finansija Goran Radosavljević je rekao da će izmene Zakona o javnim nabavkama povećati transparentnost u sprovođenju nabavki i obezbediti uštede u budžetu. Verovatno je mislio na to da će Uprava za javne nabavke moći da podnosi zahteve za pokretanje postupaka za zaštitu javnog interesa.
On očekuje – ukoliko se u međuvremenu ne odustane od toga – da će predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama biti upućen Skupštini krajem januara.
Procene su da Srbija zbog korupcije u javnim nabavkama godišnje gubi između 500 i 800 miliona evra. U predizborno vreme, sasvim sigurno, mnogo više.
U opštini Bečej je relativno teško doći do podataka o javnim nabavkama. Novinari ovih novina, a verovatno i građani, raspolažu samo podacima o javnim nabavkama iz daleke 2009. godine, koje su dobili tokom 2010. Do tih podataka, koji su početkom 2011. godine objavljeni na sajtu opštine, nije bilo lako doći. I to govori o javnosti rada. Naime, Opštinska uprava Bečej je na osnovu zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja dostavila informacije redakciji Bečejskog mozaika o javnim nabavkama koje je lokalna samouprava sprovela 2009. godine. Međutim, mada su zatražene i kopije dokumenata u vezi sa javnim nabavkama (ponude zainteresovanih firmi, način biranja najpovoljnije ponude itd), nisu dobijeni, jer je reč, kako nam je obrazloženo, o „preobimnom materijalu“.
Na osnovu tih podataka, 2009. godine u opštini je sprovedeno 12 javnih nabavki male vrednosti, a nije uspešno realizovan nijedan postupak javne nabavke velike vrednosti. Ukupna vrednost javnih nabavki male vrednosti je bila 15,2 miliona dinara – tada 141.727 evra.
„Predmet“ nabavki bile su recimo, ulične table, kupljeno je 861 komad za 629.907,60 dinara kako bi se promenili nazivi nekih bečejskih ulica. Cena jedne ulične table (ako se kupuje pojedinačno) je oko 750 dinara. Za nabavku goriva (benzin) za vozila Opštinske uprave potrošeno je nešto više od milion dinara, a za gas 423.360 dinara. Za čuvanje polja za tri meseca plaćeno je 805.200 dinara. Nameštaj za opštinski uslužni centar kupljen je za skoro milion dinara, itd. itd.!
Ovi podaci su naknadno objavljeni – početkom januara 2011. godine i u informatoru opštine Bečej (može se pronaći na zvaničnom sajtu opštine). Nažalost, nije greška, 2011. godine objavljeni su podaci o javnim nabavkama iz 2009. godine! Od tada, trebali bismo da imamo ažuriran ili novi informator, međutim, nema ga, bez obzira na to što je to jasno određeno propisima.
Tako opština nije javnosti učinila dostupnim čak ni podatke o javnim nabavkama iz 2010. godine, a kamoli u 2011. godini, koja je takođe, ako neko nije primetio, „prošla“.
I nikom ništa. Tako će biti i ubuduće.
K.D.F.
