trg_fontane
U sredu je bio peti dan oktobra. Danas taj datum znači izgubljene nade, a 2000. godine je značio veru u normalnu budućnost koja je počela da bledi 12. marta 2003.
Devedesetih režim Miloševića nam je ubijao živote, bukvalno i metaforično, a od tada nam njegovi naslednici i neki novi ljudi kradu vreme i novac, dakle, takođe naše živote.
Danas imamo sve, ali ne i put u bolji život. Imamo licemerje, laži, obećanja, političare i tajkune koji misle da će doveka moći da nam prodaju maglu, kradu novac iz naših džepova kako bi stavili u svoje, i mi na to, 11 godina nakon baršunaste revolucije, još uvek pristajemo. Više nema otpora u nama. Više nas ne iznenađuje to što se hapse predstavnici države, direktori državnih preduzeća, zdravstvenih ustanova, koji kradu ili kraduckaju milione, dok mi kupujemo hleb u SOS prodavnicama ili tražimo zalogaje u kontejnerima.
Legitimitet i legalitet kradljivaca vremena-novca potvrđen je u aferi Kolubara.
O, i da, o uzimanju i davanju govori i Zakon o restituciji. Smislili su ga sa deset godina zakašnjenja, kada je već sve privatizovano za tepsiju ribe, jer je lako prodati tuđe u bescenje. I nikom ništa. To što je ostalo, možda će biti vraćeno naslednicima onih kojima je oduzet, a možda neće. Uglavnom neće. Važno je, međutim, da su zakonodavci ispunili zahtev EU, pa makar napravili i nakaradan zakon, o kom svi oni koji se razumeju u tematiku govore da ništa ne valja i ništa neće vredeti. To znamo i mi koji se ne razumemo u restituciju, iz prethodnog iskustva, jer ova država donosi besmislene zakone, usvaja još besmislenije amandmane i nikada ne poštuje sopstvene zakone. To će se desiti sa Zakonom o restituciji, to se desilo i sa zakonima o poljoprivrednom zemljištu u vlasništvu države, o lustraciji, koji je trebao da obezbedi da oni koji su se ogrešili o zakone (i etiku) treba da se izopšte iz javnog života i da im se onemogući da budu blizu novca, a da im se omogući, jer mnogi su to zaslužili, da provode dane u ustanovama zatvorenog tipa.
I sve navedeno nije važno. Važno je jedino, kako reče onaj ko je onomad služio Miloševića a danas Tadića – Tadiću to bratimljenje ne smeta – da smo sačuvali i dupe i obraz.
I u pravu je: neki su sačuvali dupe dugi niz godina, a obraz više nije važan.
Kao ni građani Srbije.
To je danas rezultat promašenog petog oktobra i činjenice da nije bilo šestog.
K.D.F.
