Klub borilačkih veština DOJO: Uspeh Bečejaca

Klub borilačkih veština DOJO, čiji su vlasnici bračni par Radmila i Rastislav Petrićević, ove godine je proslavio desetogodišnjicu rada.

Klub ima tri sekcije, takmičarski karate, Tai Chi Chuan i sekciju za oblikovanje tela i duha. Treninzi se odvijaju u sali u dvorištu doma Petrićevića što je velika prednost, jer u njoj vlada, možemo reći, porodičan odnos sa članovima kluba.
– Kao svestrani sportista koji se bavio plivanjem, vaterpolom i atletikom odlazim na rad u inostranstvo, u Francusku u svojoj dvadeset četvrtoj godini. Posle desetak godina prvi put sam čuo za karate i zainteresovao sam se – kaže Rastislav Petrićević.
Na nagovor prijatelja koji mu je objasnio značenje karatea kao borilačke veštine u kojoj su kontrolisani udarci, Rastislav je počeo da trenira, a četiri godine kasnije dobija crni pojas. Potom je završio i trenersku školu i 1978. godine otvara svoj prvi karate klub u mestu Roni su Boa, nedaleko od Pariza. Na početku klub je imao tri, a kasnije 60 članova.
– Pošto sam kasno počeo da treniram karate, nisam se mnogo takmičio, ali sam u konkurenciji veterana sa svojih 38 godina uspeo da postanem prvak Francuske. Posle toga posvetio sam se sudijskom zvanju, došao do zvanja međunarodnog sudije, i radu sa decom u okviru svog kluba.
Ljubav prema karateu Petrićević je preneo i na svoju suprugu Radmilu koja je takođe nosilac crnog pojasa, međunarodni je sudija i trener. Zajedno su otvorili dva kluba, a kad je počeo da radi u Pasterovom zavodu Rastislav otvara internu karate sekciju za zaposlene, koja prerasta u klub sa 40 članova.
San da se vrati u Srbiju i da stečeno znanje prenese na decu ostvaruje 2000. godine kada odlazi u ranu penziju. Tada sa porodicom dolazi u Bečej i zajedno sa svojom suprugom otvara Klub borilačkih veština DOJO.
– Imala sam strah da se vratim u Srbiju zbog svega što se dešavalo, ali energija mog supruga je prevagnula i nisam se razočarala. Naprotiv, našli smo svoj mir u našem domu i sali koja je u dvorištu, u kojoj prenosimo svoje znanje o karateu našim sugrađanima. Ove godine bila sam veoma iznenađena kada su nam došli stari članovi povodom deset godina postojanja i izveli svoj program. To je samo podatak da smo suprug i ja ostavili traga na tim ljudima, što je veliko priznanje za nas. Moja ideja, ako mogu reći izum, je sekcija za oblikovanje tela i duha koja je otvorena i za žene i za muškarce i veoma sam ponosna na nju – kaže Radmila Petrićević.

Treninzi se odvijaju u sali koja bi poslužila za primer kako bi trebalo da izgleda prostor za treniranje borilačkih veština, a posle treninga je čajanka na kojoj se razmenjuju mišljenja ne samo o karateu, već i o svakodnevici.
Rastislav Petrićević je po otvaranju kluba očekivao da će mu kolege iz Bečeja prezentovati svoja znanja iz karatea, ali nije naišao na razumevanje:
– To svakako nije kritika nikome, samo konstatacija. Poziv svim majstorima karatea i dalje stoji da dođu i našim učenicima prenesu svoje specijalizovano znanje o raznim tehnikama udaraca, zagrevanju, razgibavanju, jer svako učenje ima svoje raznolikosti, a mi smo i sada spremni da učimo od drugih i da prenosimo naše znanje.

S. Katić