trg_fontane
Lokalni parlament je neposredno pre aprilskih izbora (a trebao je do kraja marta) usvojio Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta opštine Bečej za 2016. godinu, kojim je, između ostalog predviđeno ko može da zakupi državnu poljoprivrednu zemlju na teritoriji bečejske opštine. Prema programu, oko 11.000 hektara državne zemlje zakupljuju takozvani veliki, stočari a mali poljoprivrednici nemaju mogućnost da licitiraju i da uzmu u arendu državnu zemlju, a verovatno bi bili zainteresovani, sudeći po iskustvima iz ranijih godina. Naime, u vreme kada je započeta primena Zakona o poljoprivrednom zemljištu (reč je o onom prvom zakonu, za vreme ministarke poljoprivrede Ivane Dulić Marković), u Bečeju su organizovane licitacije na kojima je učestvovalo i po stotinak lokalnih poljoprivrednika.
Po Godišnjem programu za 2016. godinu da zakupe oko 11.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta imaju pravo PIK „Bečej“ (od decembra prošle godine u vlasništvu „MK grupe“) – oko 2.700 hektara – po pravu prečeg zakupa, jer raspolaže sistemom za navodnjavanje, a zbog iste stvari „Agropromet“ iz Bačkog Gradišta ima pravo zakupa 379 hektara. Za trideset jednog stočara je predviđeno ukupno 7.000 hektara.
Ustanovama bez naknade planirano je da se obezbedi oko 45 hektara zemlje.
Prema raspoloživim informacijama redakcije, lokalna samouprava ove godine verovatno neće organizovati licitaciju, jer državnu zemlju navedeni već imaju u zakupu iz ranijih godina, ukoliko nadležno Ministarstvo poljoprivrede ne donese odluku da državna zemlja mora da se da u zakup svake godine.
Plan potrošnje 400 miliona dinara
Što se tiče cene zakupa, član Opštinskog veća za poljoprivredu i razvoj sela Anđelko Mišković je rekao da, recimo, PIK „Bečej“ za hektar zemlje prve klase prosečno plaća 420 evra.
U programu gazdovanja državnim zemljištem piše da je 2016. godine planiran prihod od 210 miliona dinara od zakupa poljoprivrednog zemljišta, od bespravnog osnova poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini u ranije započetim postupcima očekuje se 10 miliona dinara, a iz ranijih godina je preneto oko 180 miliona dinara. U ovoj godini opština bi trebala da raspolaže sa ukupno 400 miliona dinara od zakupa poljoprivrednog zemljišta.
Taj novac bi trebao da bude potrošen za odvodnjavanje i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta u iznosu od 80 miliona dinara (50 odsto je učešće opštine, a druga polovina iznosa se očekuje iz drugih izvora), za uređenje betonskih prelaza preko kanala planirano je 60 miliona (50 odsto je učešće opštine), obeležavanje parcela državnog zemljišta bi koštalo 600.000 dinara, uređenje atarskih puteva 130 miliona dinara, opremanje i uređenje protivgradne službe 2,5 miliona (80 odsto je opštinsko učešće), a za uređenje i opremanje poljočuvarske službe ove godine se planira iznos od 25 miliona dinara (80 procenata je učešće opštine).
Podizanje vetrozaštitnih pojaseva koštalo bi 25 miliona dinara (60 odsto obezbeđuje opština), za kontrolu plodnosti zemljišta planira se potrošiti 10 miliona dinara, a za utvrđivanje postojanja štetnih materija u zemljištu 2 miliona.
Za finansiranje studijsko-istraživačkih radova iz oblasti zaštite i uređenja zemljišta predviđeno je 50 miliona dinara, za opremanje komisije za postupak davanja u zakup državnog zemljišta 13 miliona, a za „ostalo“ je predviđeno 48 miliona dinara.
O tome kako je ranijih godina trošen prihod ostvaren od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, bečejski poslanici u Skupštini opštine nisu informisani, a bilo bi logično da, ako „aminuju“ Godišnji program i plan trošenja novca, imaju informacije i o tome (izveštaj) kako je novac dobijen od zakupa potrošen.
Ko će koga da spasi?
O nejasnoćama, nedorečenostima i ostalim stvarima iz novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu pisala je nekadašnja ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković. Njen tekst „Spasilac stočarstva stiže, ali…“ objavljen je na portalu „Magločistač“ u februaru 2016. godine. Ona govori o nemogućim poslovima lokalnih samouprava: „Dobro de, evo stigla sam do toga da lokalna samouprava (ne) zna koliko ima državnog poljoprivrednog zemljišta. E sad treba da izdvoji 30% od tog za investitore. Ali pre toga mora da ukrsti podatke sa podacima poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je saglasno Zakonu o prijavljivanju i evidentiranju oduzete imovine („Službeni glasnik RS“, broj 45/05), evidentirano u Republičkoj direkciji za imovinu Republike Srbije jer ne sme da izda parcele koje su predmet restitucije na više od 3 godine. Kad se eliminišu parcele koje su predmet restitucije, lokalna samouprava treba da ima pred sobom investicioni plan koji je investitor napravio na 30 godina a genijalna sveznajuća nekorumpirana komisija ga odobrila i potpisala. Kraj je februara, Spasilac Stočarstva stiže a pravilnik na koji način će se pisati i ocenjivati investicioni plan nije donet niti su geniji okupljeni u komisiju (na ovaj Pravilnik ne može se čekati dve godine jer im je on neophodan za Spasioca Stočarstva). Ponavljam, članovi Komisije će uvidom u investicioni plan u Srbiji znati ko će biti profitabilan a ko ne – sledećih 30 godina. Zašto lokalnoj samoupravi treba ovaj odobreni investicioni plan? Mora da ga ima kako bi parcele koje je tražio investitor stavila u program da se izdaju na 30 godina… Neće valjda investitor napraviti taj genijalan tridesetogodišnji plan na parcele koje mu se dodele? Ne, nego on bira parcele… Kad se odbiju parcele za investitore, onda sledi dodela zemljišta stočarima po pravu prečeg zakupa. To će tek biti zabavno! Novi zakon ima inovaciju da se površina poljoprivrednog zemljišta koja pripada pravnom ili fizičkom licu kome je utvrđeno da ima pravo prečeg zakupa umanjuje za površinu poljoprivrednog zemljišta koju ima u svom vlasništvu i u vlasništvu njemu povezanih lica, kao i za površinu od poljoprivrednog zemljišta koju već ima u zakupu po osnovu ugovora zaključenog sa Ministarstvom i sa drugim licima, a lokalne samouprave su dobile dopis od ministarstva da primene instrukciju o pravo prečeg zakupa iz 2010! Živa nisam da vidim da li će raditi protivzakonito tj. prema zakonu iz 2010. Ili, kako će ustanoviti koliko koji stočar ima poljoprivrednog zemljišta sve sa povezanim licima itd? Bilo je jasno, a sad će se na delu videti da su nova rešenja u zakonu obezbedila savršen okvir za korupciju a ne za unapređeno korišćenje državnog poljoprivrednog zemljišta. Ostaje nam samo da gledamo i čudimo se ko sve ulazi u posed, ko su investitori, ko je nova elita…“.
„Mi tebi njive, a ti nama…“
O nedostacima – namernim ili slučajnim – Zakona o poljoprivrednom zemljištu piše i Slađana Gluščević, koja u analitičkom tekstu za VOICE „Mi tebi njive, a ti nama… po zakonu“ objavljenim 17. marta navodi to što se govori mesecima: da je novi Zakon o poljoprivrednom zemljištu otvorio „velika vrata raznim malverzacijama sa vojvođanskim oranicama“. Ova tvrdnja je obrazložena rečima: „Podzakonska akta nisu donesena, a od javnosti se krije ko ih priprema. Kažu, Vučićevi bliski saradnici, a ne Ministarstvo poljoprivrede. Do tada se lovi u mutnom, u procepu između stare i nove legislative, a po svemu sudeći novi pravilnici će mahinacije i uzupracije u potpunosti legalizovati… Partijski komesari, kako saznajemo, daleko od očiju javnosti pregovaraju sa raznim ’investitorima’… U igri je veliki novac i čini se – na pomolu je još jedna velika pljačka Vojvodine i paora…
Mahinacije na licitacijama državnog poljoprivrednog zemljišta, zahvaljujući kojima su pojedinci na lokalu nezakonito prihodovali pravo bogatstvo, postojale su i ranije, od onog trenutka kada su mnogi koji sede u opštinskim komisijama za izdavanje njiva u zakup, i lokalni čelnici, počeli da zloupotrebljavaju ovlašćenja, i to preko svake mere. Po donošenju novog zakona o zemljištu – a to vidimo po aktuelnim dešavanjima u vojvođanskim atarima i opštinskim kancelarijama – situacija je još gora. A, sve su prilike, tek će da bude loše. Koliko loše i kakve će sve posledice Zakon o poljoprivrednom zemljištu imati na vojvođansku poljoprivredu, teško je u ovom trenutku proceniti, s obzirom na to da još nisu napisani pravilnici koji idu uz ovaj dokument, a koji se odnose na izdavanje oranica po pravu prečeg zakupa, odnosno investicije, subvencije… Elem, već se pokazuje da je jako loše to što je zakon dozvolio razna tumačenja (manipulacije) i što je predvideo da se detalji reše pravilnicima o kojima ne odlučuje ni vlada, već jedino ministar, i koji su uglavnom daleko od očiju (stručne) javnosti. Na sve to ostavljen je prostor od ni manje ni više već dve godine za donošenje pravila. Zašto? Zbog lova u mutnom? Šta će se dešavati u sledeće dve godine dok su pravila nepoznata i zašto se ona ne donose? Razloga ima više, a u osnovi svih je stvaranje prostora za pljačku i malverzacije državnim oranicama, kojima ne samo da se nije stalo u kraj, već se tek priprema teren za nove, veće. Ako bude onako kako sada izgleda, tek će da bude uzurpacija na vojvođanskim njivama. Ne samo da se otvara prostor za bogaćenje pojedinaca na 100.000 državnih hektara, koliko se procenjuje da će novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu biti ponuđeno investitorima, već se uzima i od stočara koji imaju pravo prečeg zakupa… Ako se, recimo, u obzir uzme cena arende po hektaru od 300 evra, to znači da bi se, samo na parcelama za investitore, u nečiju korist, na vojvođanskim njivama moglo izgubiti najmanje 30 miliona evra tokom ove godine. Evo kako: lokalne samouprave dužne su da do kraja marta 2016. donesu godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta za ovu godinu, ako to nisu do sada učinile po novom Zakonu. Međutim, Ministarstvo poljoprivrede još uvek nije donelo pravilnike (između ostalih ni Pravilnik o uslovima i postupku davanja na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, davanje u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i javnim nadmetanjem), koji se odnose na taj, nedavno usvojen zakon. Dakle, Ministarstvo nije završilo podzakonske akte i lokalne samouprave nisu u mogućnosti da postupaju na osnovu sadašnjeg zakona. Ostavljeno im je, pošto nema podzakonskih akata, da čekaju na njih, a sve su prilike, oni neće biti gotovi do kraja marta. I ako naprasno budu doneti pravilnici, opštine, s obzirom na to da ih je samo osam dosad napisalo programe, a većina nije, neće stići da ih napišu ili će to nakaradno uraditi. Pritom, raspisani su lokalni izbori, sve će da stane, a to će biti dobar izgovor da se ništa ne uradi“.
U tekstu se govori i o programima uređenja i korišćenja državnog zemljišta. „Program uređenja i korišćenja državnog zemljišta lokalne samouprave možda su i mogle doneti. Mogle su da, na osnovu zahteva stočara koji imaju pravo prečeg zakupa, odrede koliko zemlje ide njima, koliko ide za uređenje zemljišta, a da određene površine rezervišu za investitore, s tim što će se deo koji se odnosi na ulagače precizirati kada nadležni konačno donesu podzakonske akte. Ali problem bi nastao u realizaciji takvih programa – šta sa tom zemljom dok invesitori ne dođu, dok ne bude donet pravilnik i dok se ne utvrde pravila po kojima će se im se davati njive u zakup. Koji su to investitori, s kim se dogovara? Po severu Bačke se šuška da kreatori pravilnika sklapaju aranžmane s potencijalnim domaćim ulagačima po principu – mi tebi njive, ti nama… I da će pravilnici realizaciju tih tajnih dogovora omogućiti…
Tu, međutim, postoji još jedna začkoljica. Ona najvažnija. Sudeći prema informacijama do kojih smo došli, pravilnici o izdavanju državnih njiva po pravu prečeg zakupa, apsurdno i mimo svih pravila, kreiraju se daleko od mesta u kojem bi trebalo da se pišu – nisu ni u Ministarstvu poljoprivrede, niti u Upravi za poljoprivredno zemljište. Nezvanične informacije o tome da ih, bez saradnje sa Ministarstvom, smišljaju bliski saradnici premijera Srbije Aleksandra Vučića, nisu nam potvrđene. Na pitanje koje je VOICE poslalo Ministarstvu poljoprivrede – da li je ono osnovalo radnu grupu za pripremu pravilnika o uslovima i postupku davanja na korišćenje poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini (davanje u zakup po osnovu prava prečeg zakupa i javnim nadmetanjem, član 61, 64, 64 a i 64 b, kako je definisano članom 80 Zakona o poljoprivrednom zemljištu), odgovoreno da su pravilnici stavljeni u rad i da se njihovo donošenje očekuje u najkraćem mogućem roku premda je Zakonom propisano da se podzakonska akta donose u roku od dve godine.
Radnu grupu niko nije ni spomenuo. Verovatno zato što ona ne postoji, barem ne tamo gde bi trebalo da je i da radi svoj posao. Da bude jasnije – da bi se izradio pravilnik, mora biti imenovana radna grupa. Sastav radne grupe je informacija koja je značajna za javnost, a u ovom slučaju se krije – pitanje je zašto je tako. Dva su moguća odgovora: ili nije formirana ili kriju članove jer su njihova imena problematična! Rečeno nam je i da će se ove godine njive izdavati po starom zakonu, što znači da ne bi smelo nikome da se daju na 30 godina, a da će se pravilnici koji se sada pišu odnositi na proceduru zakupa zemljišta u 2017. godini, kada počne puna primena Zakona o poljoprivrednom zemljištu. „Godišnji program zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta se donosi bez većih izmena s obzirom da je članom 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu u prelaznim i završnim odredbama propisano da će se utvrđivanje prava prečeg zakupa za 2016. godinu obavljati po već započetoj proceduri pre donošenja izmena i dopuna Zakona, dok će se Pravilnici odnositi na proceduru zakupa zemljišta u 2017. godini, kada i počne puna primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu’, navedeno je u odgovorima Ministarstva redakciji Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE“, piše u tekstu.
I najzad, u analitičkom članku VOICE-a navodi se još jedna zanimljiva stvar: „Ovih dana potvrđena su i nagađanja da se u Ministarstvu poljoprivrede, odnosno Vladi Srbije donosi zaključak koji lokalnim samoupravama sugeriše da razmotre mogućnost da se uzurpatorima državnih njiva dozvoli da to čine, samo da plate naknadu za korišćenje zemljišta. Zaključak donet 11. marta ove godine potpisao je premijer Aleksandar Vučić.
Još jedan dokaz da je generator mahinacija na državnim njivama – država“.
U posedu ovih informacija vredi još jednom pogledati, pročitati, pročešljati godišnje programe opštine Bečej, recimo, od trenutka primene „prvog“ Zakona o poljoprivrednom zemljištu – poslanici Skupštine Srbije 2006. godine usvojili su Zakon o poljoprivrednom zemljištu po kojem je državna zemlja predata lokalnim samoupravama na upravljanje, a lokalne samouprave dobile su pravo da državnu zemlju izdaju putem javnog nadmetanja poljoprivrednicima – do primene ovog novog.
K.D.F.
