(Foto: Komšije za komšije, Sever Đurkić)Naselje „Sever Đurkić“ u Bečeju pre nekoliko dana dobilo je kišnu baštu, urbanu zelenu površinu koja bi trebalo da doprinese smanjenju negativnih posledica klimatskih promena – tako je Bečej postao jedan od deset gradova u Srbiji koji je u okviru projekta „Niklo kao ja“ dobio kišnu baštu.
Program „Niklo kao ja“ sprovodi kompanija A1 Srbija uz podršku evropske organizacije „Propulsion“ i Šumarskog fakulteta u Beogradu.
Prilikom kreiranja kišne bašte u naselju „Sever Đurkić“ iza Gerontološkog centra 19. septembra su se timu baštovana projekta „Niklo kao ja“ pridružili stanovnici naselja „Sever Đurkić“, organizacija „Komšije za komšije“ tog naselja i građani opštine koji su imali priliku i da učestvuju na otvorenoj radionici, gde su mogli da se upoznaju s konceptom i ulogom kišnih bašti.
Podršku u kreiranju urbane kišne bašte u Bečeju pružili su arhitektica pejzažne arhitekture Amela Greksa sa timom baštovana, kao i televizijski autor Andrej Maričić.
Glavna funkcija kišne bašte je ublažavanje efekta klimatske krize na gradske sredine.
Zbog obilnih padavina, neretko se dešava da su gradovi poplavljeni, jer se kanalizaciona mreža preoptereti. Rešenje ovog problema je jednostavno, a to je postavljanje kišnih bašti.
Kišne bašte se prave tako što se u udubljenje u zemljištu zasade biljke. Kada padne velika količina vode na sivu infrastrukturu, ta voda se slije u zelenu infrastrukturu. Ona je zadržava i rasterećuje kanalizacionu mrežu i rečne mreže. Sakupljena voda, zahvaljujući različitoj dubini korenovog sistema biljaka, stiže do podzemnih voda u roku od 24 sata.
Održavanje kišnih bašti je jednostavno. Koriste se visoke biljke koje nije moguće ukrasti ili izgaziti i biljke koje se same razmnožavaju.
Kišna bašta u Bečeju će, zajedno sa preostalih devet kišnih bašti iz Srbije, biti prikazana na sajtu www.svetkakavzelis.rs na kom će se odvijati i glasanje za najlepšu.
B.M.
