trg_fontane
Tifus u Starom Bečeju još neprestano hara te se svakodnevno pojavljuju novi slučajevi oboljenja. Do sad ima preko 40 slučajeva tifusa.
Interesantno je, da se bolest pojavila i u onom delu mesta gde ranije nije bio ni jedan slučaj oboljenja. Prvi slučajevi su se javili u severnom delu mesta tako zvanoj „Lapurdi“. Sanitetske vlasti su uzele probu pijaće vode sa sumnjivih bunara i poslali je u Novi Sad Higijenskom zavodu na bakteriološko ispitivanje
(Novo vreme, 16. oktobar 1932. godine, rubrika: Vesti str. 3)
Kako da se sačuvamo od tifusa. Pošto u mestu vlada zaraza od tifusa, važno je za građanstvo da se upozna sa merama kako će se od zaraze sačuvati.
I. Izbegavaj bolesnika od tifusa i ne dotiči se njegovih stvari. Naročito se čuvaj bolesničkih izmetina i prljavog rublja, jer je sve to puno zaraznih klica.
Ne ulazi u kuću gde ima bolesnika od vrućice, niti se sastaji sa njegovim ukućanima; iz bolesničkih kuća ne primaj nikakve stvari, ni na poklon, ni na uslugu.
Ako ipak slučajno dođeš u dodir sa bolesnikom od tifusa i njegovim stvarima, naročito ako se zagadiš sa bolesničkim izmetima, očisti brižljivo i promeni odelo, a ruke operi u rastvoru od sublimata ili krezola.
II. Ne jedi nikad ništa presno i nekuvano; naročito leti i u jesen čuvaj se presnog povrća, neopranog i neoljuštenog voća i nekuvanog mleka.
Jela i životne namirnice pokrivaj i čuvaj da ih muve ne upljuju.
Pre jela operi uvek ruke vodom i sapunom, a u kući gde ima bolesnika od tifusa nemoj uopšte ništa jesti ni piti.
III. U svojoj kući troši samo čistu i zdravu vodu. Vodu iz reka, potoka, bara, otvorenih bunara i bunara koji su blizu nužnika i đubrišta ne uzimaj nikada ni za piće ni za kuvanje. Ako nema druge, a ti je prvo dobro iskuvaj, pa tek onda, ohlađenu, troši.
Bunar u kući kopaj daleko od nužnika i đubrišta, zidove mu dobro izidaj a gornji otvor ogradi i pokri da se ozgo ne može da zagadi prljavom kišnjicom ili drugim kakvim gadom.
Dr. Bogdan Bogdanović, sreski san. referent.
(Novo vreme, 23. oktobar 1932. godine, rubrika: Vesti str. 3)
Kad muž za ljubav krevetnih haljina ostavlja ženu na cedilu. Antun Šrajber stanovnik velikobečkerečki živio je četiri godine u divljem braku sa Anom Majer ondašnjom udovicom. U poslednje vreme nije im išlo najbolje, te je muž nagovorio ženu, da se presele u Novi Vrbas i da tamo oprobaju sreću. Posle dužeg nagovaranja, žena je pristala da se otsele iz Bečkereka. I tako su se krenuli na put za Vrbas.
U Starom Bečeju Šrajber je predložio ženi da zavežljaj krevetskih stvari predadu na željeznicu, kao putnički prtljag, na što je žena pristala. Zatim je Šrajber ženi izvadio željezničku kartu do Vrbasa, a on je pak otišao da prtljag preda. Posle nekoliko minuta voz je krenuo i žena je uzbuđena čekala muža, bojeći se da ne ostane iza voza. Kada je stigla u Vrbas tražila je svoga muža na sve strane ali uzalud. Šrajbera nije bilo nigde. Sirota žena izišla je i pred sledeći voz, misleći da će sa istim doći, no on nije došao ni sa ovim vozom. Nije došao uopšte. Sirota žena koju je muž ostavio bez novca i krevetskih haljina, uzalud je čekala na Šrajbera, te je na posletku protiv njega kod redarstva učinila prijavu. Redarstvo energično traga za besrčnim supružnikom, koji posle četiri godine supružnog života našao da je bolje ostati veran krevetskim haljinama – nego vlasnici haljina.
(Novo vreme, 24. septembar 1933. godine, rubrika: Vesti str. 3)
