(Foto: Arhiva Bečejskog mozaika)Dok sa prvim tropskim talasima i visokim julskim temperaturama raste zabrinutost za stanje vodenih ekosistema u opštini Bečej, izveštaj o kvalitetu vode na Staroj Tisi u Bačkom Gradištu ukazuje na kritično stanje zabeleženo već ovog proleća. Naime, nakon što je ribočuvarska služba Javnog preduzeća Komunalac krajem aprila primetila uginuće ribe na Staroj Tisi kod Bisernog ostrva u Bačkom Gradištu, stručna ekipa Društva za zaštitu i proučavanje riba obavila je analizu vode čiji su rezultati pokazali uzroke akcidenta.
Izveštaj o analizi, s datumom 13. maj, objavljen je na zvaničnom sajtu JP Komunalac, međutim, ovo javno preduzeće o tome nije uputilo posebno obaveštenje javnosti. Analiza je potvrdila da je do pomora ribe došlo usled pada koncentracije kiseonika u vodi – problema koji se tokom velikih vrućina može samo dodatno produbiti.
Prekomerno razmnožavanje algi i noćni gubitak kiseonika
Analize uzoraka uzetih krajem aprila 2026. godine na dva lokaliteta na Staroj Tisi pokazuju da je voda bila organski opterećena.
U fitoplanktonskoj zajednici na oba lokaliteta dominantno je prisustvo cijanobakterija, zbog čega se voda u pogledu ovog parametra svrstava u V klasu ekološkog potencijala.
Pored toga, izmerene su umereno povišene vrednosti biološke i hemijske potrošnje kiseonika (BPK i HPK), kao i povišena koncentracija suspendovanih čestica.
Kako se navodi u zaključku izveštaja, osnovni fizičko-hemijski parametri vode, zajednica planktona i fauna dna ukazuju na organski opterećenu vodu sa blagim procesima mineralizacije. U periodu uzorkovanja konstatovano је cvetanje vode, prenamnožavanje algi, što је posledica eutrofikacije vode. Eutrofikacija vode је proces kojim se čitavo vodeno telo, ili njegovi delovi, postepeno obogaćuje mineralima i hranljivim materijama. Takođe је definisano i kao povećanje produktivnosti fitoplanktona izazvano hranljivim materijama. Tokom cvetanja vode u sunčanom delu dana procesima fotosinteze se oslobađa značajna količina kiseonika.
Međutim, tokom noći – kada fotosinteza prestaje, a svi organizmi u vodi dišu – dolazi do naglog pada koncentracije kiseonika (hipoksije), pa čak i do potpunog nestanka kiseonika.
Upravo ovaj noćni deficit kiseonika doveo je do uginuća ribe na ovoj ribolovnoj vodi, navodi se u izveštaju.
Preporuke za sprečavanje novih ekoloških akcidenata
Stručnjaci upozoravaju da se usled daljeg letnjeg zagrevanja vode, nakupljanja organske materije i zasipanja Stare Tise muljem ovakve pojave mogu očekivati i u narednom periodu.
„Kako bi se predupredili i smanjili ovakvi akcidenti, potrebno je održavati vodostaj iznad biološkog minimuma, ukoliko je moguće upumpavati svežu vodu iz Tise i revidirati propisani biološki minimum vode na ovoj ribolovnoj lokaciji“, navodi se u preporukama izveštaja.
S obzirom na to da je od aprilskog pomora prošlo nekoliko meseci i da su nastupile letnje vrućine, uputili smo pitanja JP Komunalac o tome da li je od kraja aprila do danas uočeno novo uginuće ribe kod Bisernog ostrva, kao i da li su u međuvremenu rađene nove analize vode. Odgovore ćemo objaviti čim ih dobijemo.
Stara Tisa
Prirodno dobro ,,Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva jedna je od mnogobrojnih presečenih meandra na reci Tisi. Od živog toka је odvojena tokom XIX veka u sklopu regulacionih radova na srednjem i donjem toku reke Tise. Dužina je 24,5 kilometara, dubina korita je 3-4 metra, a širina korita u proseku iznosi 150-200 metara.
Mrtvaji је znatno produžen vek, tako da ćе ona јоš dugo egzistirati kao fluvijalno jezero sа stalnom hidrološkom funkcijom.
Deo viših voda može se i gravitaciono odvoditi, а za deo vode је neophodno prepumpavanje crpnom stanicom C-1, u reku Tisu.
Stara Tisa predstavlja recipijent svih okolnih voda koje se kanalskom mrežom upuštaju u mrtvaju. Mrtvaja se hrani putem plitke izdani, odnosno podzemnim priticajem vode iz Tise i atmosferskim talozima.
Podsetimo, Parkom prirode „Stara Tisa” kod Bisernog ostrva upravlja JP Komunalac iz Bečeja, kojem je ovo zaštićeno područje povereno na upravljanje 2008. godine.
K.D.F.
