trg_fontane
Većina odbornika Skupštine opštine 9. decembra je usvojila odluku o tome da se pristupi izmenama i dopunama Plana generalne regulacije naselja Bečej, a rok za izradu nacrta izmena i dopuna Plana je 90 dana od održavanja takozvanog ranog javnog uvida. Razlozi za izmenu su stvaranje uslova za izgradnju pogona na biomasu Javnog preduzeća Toplana, eventualno izmeštanje autobuske stanice iz centra grada u industrijsku zonu i potreba za prenamenu parcele iz vodnog u građevinsko zemljište – reč je o prostoru između dve prevodnice za potrebe eventualne izgradnje banjskog kompleksa u Bečeju. Pored toga, izmene su potrebne i zbog „ispravljanja uočenih tehničkih nedostataka u tekstu i u grafičkim prikazima“.
U obrazloženju predloga odluke o izmeni Plana generalne regulacije navodi se da je inicijativu za izmenu Plana podnelo Javno preduzeće Direkcija za izgradnju (od 1. decembra u likvidaciji), te da postoji potreba za prenamenu parcele iz vodnog u građevinsko zemljište – reč je o prostoru između dve prevodnice (parcela 7985/5 na teritoriji katastarske opštine Bečej). Piše i da je prostor katastarskih parcela 8047/1, 8047/2, 8047/3, 8047/4 i 8047/5 definisan kao glavna naseljska saobraćajnica sa zaštitnim zelenilom, pa je potrebno definisati pojas zaštitnog zelenila propisan zakonskim odredbama. Dalje, katastarska parcela broj 3829 na teritoriji katastarske opštine Bečej predviđena je za oblast zaštitnog zelenila uz železničku prugu, ali je taj prostor predviđen za izgradnju kotlarnice na biomasu Javnog preduzeća Toplana. Inicirana je, zatim, i prenamena katastarskih parcela 4925/1 i 4925/3, kao i parcele 7868, zbog planiranog izmeštanja autobuske stanice u industrijsku zonu, dok bi prostor gde je sada stanica, trebalo da se prilagodi centralnim sadržajima u centru Bečeja, „čime bi se pokrenulo značajno uključivanje u strategiju klimatskih promena i smanjenja izduvnih gasova prevoznih sredstava u centralnim delovima grada“.
Načelnica Odeljenja za urbanizam lokalne samouprave Milica Nešić je o potrebi izmene Plana generalne regulacije rekla da će se preispitati samo delovi dokumenta. Reč je najpre o prenameni parcele 7985/5, prostor između dve prevodnice – za taj deo naselja je već usvojen Plan detaljne regulacije. Nešić je rekla da je Plan detaljne regulacije bio usvojen pre donošenja Plana generalne regulacije i elementi Plana detaljne regulacije su uvršteni u Plan generalne regulacije, ali prilikom izrade generalnog plana „propušteno je da se navede da će to biti građevinska parcela – samim tim što je Plan detaljne regulacije usvojen – a ne vodno zemljište. Činjenica da je Plan detaljne regulacije usvojen za ovu zonu znači da su izrađivač i nadležna služba prilikom izrade plana pribavili sve potrebne saglasnosti i uslove nadležnih javnih preduzeća, između ostalog i JVP Voda Vojvodine koje su vrlo bitne za ovu tačku, a to znači da je Plan detaljne regulacije izrađen u skladu sa prethodnim uslovima svih javnih preduzeća, Komisija za planove je na plan dala pozitivno mišljenje, prošao je rani javni uvid i javni uvid i usvojen je od strane Skupštine opštine, dakle, on je važeći. Potrebna je promena u Planu generalne regulacije da bi moglo da se pristupi sprovođenju Plana detaljne regulacije“.
Biće potrebna i prenamena katastarskih parcela 8047/1, 8047/2, 8047/3, 8047/4 i 8047/5 – reč je o potezu od benzinske pumpe „Lukoil“ prema Bačkom Petrovom Selu. Naime, kako je rekla Nešić, obrađivač plana je, očigledno omaškom, uvrstio čitav prostor saobraćajnice sa zelenilom pored puta ispred porodičnih kuća u zaštitno zelenilo, a time je građanima koji žive na tom potezu, onemogućeno da se kolskim prilazom priključe na saobraćajnicu koje je naseljsko. „To znači da oni, da bi izgradili kolski prilaz svom objektu, svaki put moraju da traže od Puteva Srbije saglasnost, kao i da plaćaju naknadu da bi se priključili, što se u naseljenom mestu drugačije definiše i sprovodi. To je greška koja je nastala prilikom izrade Plana generalne regulacije“, precizirala je načelnica Odeljenja za urbanizam.
Skupština opštine je ranije donela odluku da se pristupi izradi Plana detaljne regulacije kotlarnice na biomasu za JP Toplana. Parcela broj 3829 je u prirodi građevinska parcela, ali je u Planu generalne regulacije naznačena kao zaštitno zelenilo, a nadležni u opštini smatraju da je to veoma bitna greška, te da se Plan detaljne regulacije ne može usvojiti ukoliko se greška ne ispravi.
Najzad, inicirana je i prenamena katastarskih parcela 4925/1 i 4925/3, kao i parcele 7868. Inicijativa Bečejprevoza je bila, koja je postojala i dok je Plan generalne regulacije bio u izradi, da se izmesti autobuska stanica iz centra grada na drugu lokaciju. „Inicijativa nije dovoljna da se to usvoji. Pošto sada pristupamo odluci da se rade izmene i dopune Plana generalne regulacije, prilikom utvrđivanja ovakve nove lokacije, biće potrebno da se urade stručne analize i saobraćajni elaborati, a namera i nas je kao stručne službe da se to neće desiti ukoliko će time na bilo koji način biti oštećeni građani“, istakla je Nešić.
Nešić je o potrebi poslednje izmene u Planu generalne regulacije rekla da se to tiče mešovitog stanovanja – blokovi gde istovremeno ima i kolektivnog i porodičnog stanovanja: „Pošto je ovde loše definisano, ispada da porodično stanovanje ima elemente kolektivne stambene zgrade itd. Tu je nastala ozbiljna greška i to se mora ispitati. I način sprovođenja Plana je loše definisan a on je bitan da plan može da živi. Planove donosimo na duži vremenski period i to određuje u kom pravcu će se naša naselja razvijati“.
|
Izmene Plana nakon manje od godinu dana Plan generalne regulacije naselja Bečej donet je u decembru 2015. godine. Po narudžbi opštine Bečej nosilac izrade dokumenta bilo je Odeljenje za urbanizam, građevinarstvo, komunalne poslove i zaštitu životne sredine Opštinske uprave, za obrađivača plana je izabran JP Zavod za urbanizam Vojvodine, a u njegovoj izradi su učestvovali stručnjaci iz Zavoda – navode se imena 11 stručnjaka i odgovornog urbaniste – i iz JP Direkcija za izgradnju iz Bečeja – četvoro stručnjaka. |
Nosilac izrade izmene Plana generalne regulacije je Odeljenje za urbanizam, a obrađivač i izmenjivač dokumenta je „Andzor engineering“ d.o.o. iz Novog Sada.
U raspravi o planiranim izmenama Plana generalne regulacije učestvovala je samo odbornica pokreta „Dosta je bilo“ Svetlana Dinić, govoreći o prenameni parcele iz vodnog u građevinsko zemljište između dve prevodnice za potrebe buduće bečejske banje. Istakla je da se odbornička grupa „Dosta je bilo“ slaže sa tim da je izgradnja banje u Bečeju dobra ideja, i da će je ona podržati, ali taj posao mora da se uradi po propisima.
Naime, u vezi sa prenamenom parcele između dve prevodnice, u obrazloženju predloga odluke o izradi izmena i dopuna Plana generalne regulacije naselja Bečej piše da treba da se izvrši prenamena iz vodnog u građevinsko zemljište. „Ako pogledate Zakon o vodama, u članu 4 vidimo da se vodnim dobrom smatraju vode i vodno zemljište i da se vodno dobro koristi na način i pod uslovima koji su utvrđeni ovim zakonom. U članu 5 stoji, između ostalog, da su vode i vodno dobro od opšteg interesa, da su u državnoj svojini, da su vode i vodna zemljišta u javnoj svojini takođe javno vodno dobro i da je javno vodno dobro neotuđivo. Na javnom vodnom dobru može se, pod uslovima utvrđenim pomenutim zakonom i posebnim zakonom, steći isključivo pravo korišćenja. Tu je i Zakon o javnoj svojini koji u članu 16 navodi da se vodno zemljište i vodni objekti u javnoj svojini ne mogu otuđiti iz javne svojine. S obzirom na odredbe ovog zakona i na činjenicu da je 11.9.2011. godine kao korisnik ove nekretnine bilo upisano JVP Vode Vojvodine, čije je osnivač AP Vojvodina, ista je nekretnina po Zakonu o planiranju i izgradnji postala javna svojina AP Vojvodine kao osnivača pravnog lica koje je na taj dan bilo upisano kao korisnik. Promena namena parcele na ovaj ili na onaj način nakon toga pravno nije moguća. Međutim, dolazimo do interesantnog podatka, a to je da je po evidenciji Republičkog katastra nepokretnosti ovoj parceli namena već promenjena iz vodnog u građevinsko zemljište. Naime, rešenjem Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti u Bečeju, od 10.12.2015. godine upisuje se pravo svojine Republici Srbiji, a istovremeno se briše pravo korišćenja sa JVP Vode Vojvodine. Ovo preduzeće je to rešenje dostavilo nadležnom organu, Upravi za imovinu AP Vojvodine i takođe ga je obavestilo da je to isto rešenje dostavilo i Pokrajinskom pravobranilaštvu u Novom Sadu. Pri tome iz JVP Vode Vojvodine se navodi da prilikom promene namene vodnog zemljišta u gradsko građevinsko na ovoj parceli, dato preduzeće nije konsultovano. Pravobranilaštvo Vojvodine je zatim uputilo Službi za katastar nepokretnosti Bečej 22. marta ove godine zahtev za ispravljanje greške o održavanju katastra nepokretnosti i ispravku datog rešenja, a u obrazloženju je između ostalog navedeno da se ne navodi vrsta zemljišta na kojoj je izvršena konverzija, a potom se obrazlaže da je Služba za katastar nepokretnosti Bečej, donoseći navedeno rešenje po službenoj dužnosti, a na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji greškom navela da se dozvoljava upis prava javne svojine Republici Srbiji na predmetnim parcelama, jer se pravo korišćenja na navedenim parcelama koje je imalo JVP Vode Vojvodine 12.9.2011. nije konvertovalo u pravo javne svojine Republike Srbije, već u pravo javne svojine AP Vojvodine, te naslovljeni organ greškom, prilikom održavanja katastra nepokretnosti svojim rešenjem od 10.12.2015. godine naveo da dozvoljava da se na predmetnim parcelama upiše javna svojina u korist Republike Srbije. Na dan 7. decembra 2016. godine, po podacima Katastra nepokretnosti Republičkog geodetskog zavoda za parcelu 7985/5 stoji sledeće: vrsta zemljišta gradsko građevinsko zemljište, a imalac prava na parceli je Republika Srbija, i takođe stoji zahtev za ispravku greške koji je upućen od pravobranilaštva Vojvodine. Po zahtevu za ispravljanje greške je trebalo postupiti u roku od 30 dana“, objasnila je Dinić. Ona je konstatovala i da Skupština opštine sada treba da donese „odluku da se menja namena parcele za koju već stoji da je promenjena. Ko je i na koji način promenio, to zaista ne znamo, a pri tome konverzija vlasništva nije sprovedena, tako da sporna parcela i nije u javnoj svojini opštine Bečej. Inače, kao razlog za promenu namene i konverziju vlasništva koja bi usledila, po dopisima i JVP Vode Vojvodine i Uprave za imovinu AP Vojvodine, navodi se memorandum o razumevanju zaključen između Vlade Srbije, investitora iz Kuvajta i opštine Bečej, a za potrebe izgradnje banjskog kompleksa. Mi se slažemo da je izgradnja banje u Bečeju dobra ideja. Mi ćemo je svakako podržati, ali isključivo pod uslovom da se sve obavi po slovu zakona i potpuno transparentno. U suprotnom, svi ćemo doći u situaciju da ćemo prilikom prve poplave, jer ta parcela je inače nasip prve odbrambene linije na reci Tisi, morati da isplaćujemo odštetu zbog elementarnih nepogoda. Znamo da je u jednom od intervjua rečeno da će tamo biti izgrađene neke luksuzne vile, možemo misliti kolike bi odštete bile. Isto tako, možemo doći u situaciju, da, recimo, vlasnici vikendica iz kamp naselja sa punim pravom postave pitanje zašto i njima nisu omogućeni isti uslovi, jer njihove vikendice možda i nisu luksuzne, ali svakako zakon je ili isti za sve ili to nije zakon. Investicija, ili u ovom slučaju pretpostavka investicije ne može da bude razlog da se nešto ne uradi kako treba, u potpunosti u skladu sa zakonom i propisima. Cilj ne može uvek da opravdava sredstva, koliko god da je možda ideja dobra. Zato vas pozivamo: hajde da uradimo kako treba u korist građana opštine, da ne bude posle problema“, rekla je Svetlana Dinić.
Njoj je odgovorila Milica Nešić rekavši da „urbanističkim planovima se ne dira u svojinu, niti se time reguliše konverzija. Ovo što je odbornica pričala je tačno, ali to je stvar katastra i pravobranilaštva AP Vojvodine. To će se rešiti onako kako Zakon o javnoj svojini nalaže i to mi ne rešavamo planovima generalne ili detaljne regulacije. Navela sam već da je Plan detaljne regulacije za tu zonu usvojen, to je već tamo određeno kao građevinsko zemljište. Mi nećemo dirati u svojinu, svojina se mora, kako ste rekli, rešiti u skladu sa zakonom koji to reguliše“.
|
„Dosta je bilo“ i opštinska vlast Predsednik opštine Dragan Tošić je 5. decembra uputio saopštenje medijima, koje su osim njega potpisali i načelnica Odeljenja finansija Zorka Kosovac i budžetski inspektor Đorđe Popov u kom piše da se navedeni obraćaju javnosti zbog „netačnog i nestručnog tumačenja budžeta opštine Bečej za 2016. godinu“, ne navodeći na čije tumačenje misle. Međutim, s obzirom na to da se na 10. sednici Skupštine opštine u diskusiji prilikom donošenja odluke o trećem rebalansu budžeta odbornik pokreta „Dosta je bilo“ Stevan Kosanović pozvao na izjavu načelnice Odeljenja za finansije koja je rekla da u budžetu ima oko 189 miliona dinara prenetih sredstava iz prethodne godine i da tu, po njegovom mišljenju, ima neslaganja, a potom se pokret „Dosta je bilo“ o istoj temi oglasio i saopštenjem, jasno je da se u saopštenju predstavnika lokalne vlasti misli na konstatacije predstavnika pokreta „Dosta je bilo“. R.M. |
O kamp naselju i poplavama Nešić je rekla da je kamp naselje nešto drugo (u odnosu na planirane luksuzne vile na parceli između dve prevodnice), te da svi koji u kamp naselju imaju vikendice znaju da je to plavno područje, odnosno da je linija odbrane od poplava tek iza nasipa i oni po tome nemaju prava na odštetu kad se Tisa izlije.
Druga tačka dnevnog reda na sednici Skupštine opštine održane 9. decembra, odluka o izmenama odluke o otuđenju i davanju u zakup građevinskog zemljišta, nije usvojena, jer je članica Opštinskog veća Svetlana Vuletić predložila da se predlog odluke zbog grešaka tehničke prirode povuče sa dnevnog reda nakon što je odbornik „Dosta je bilo“ Stevan Kosanović ukazao na njih, istakavši pri tome da se odbornici te grupe slažu sa osnovnom idejom da se potencijalnim investitorima omogući plaćanje u više rata.
Tim, za sad neusvojenim, izmenama odluke, predvidelo bi se plaćanje utvrđene cene građevinskog zemljišta, odnosno zakupnine u više rata, najduže do pet godina od dana zaključenja ugovora o otuđenju ili
zakupu građevinskog zemljišta.
K.D.F.
