trg_fontane
Strategija održivog razvoja je izuzetno važan dokument, u kom su predviđene mogućnosti i načini razvoja opštine. Naravno, postojanje strategije ima smisla samo u slučaju da se ostvaruje to što je predviđeno u njoj.
Lokalni parlament je pre nekoliko godina usvojio Strategiju održivog razvoja opštine, čiji je optimističan i prilično naivan moto bio nešto u stilu: „Bečej je moj centar sveta“.
Poslednjih godina donete su, ili su bar napisane, razne druge strategije i akcioni planovi „niže vrednosti“ kao što su akcioni planovi za decu, za obrazovanje i zapošljavanje Roma, za preduzetništvo mladih, za zaštitu životne sredine, socijalne strategije, informatičke strategije itd.
Problem je to što je za ostvarenje (a pre toga i za izradu) strategija i akcionih planova potreban novac, jer se, recimo, ugroženim grupama građana ne može pomoći bez ijednog dinara. To se ispostavilo nedavno u vezi sa realizacijom akcionog plana čiji je cilj unapređenje obrazovanja Roma. Naime, za taj plan je ove godine, po kazivanju opštinske romske koordinatorke Angele Slavnić, odobreno svega 150.000 dinara.
Problem je i to što većina strategija i akcionih planova delimično ili u celini ostaje mrtvo slovo na papiru. Takva je, za sada situacija i sa IKT (tehnologije za podršku informatike i komunikacije) strategijom opštine, to jest Strategijom e-uprave za period od 2009. do 2013. godine, koju su, kako piše u zaglavlju tog dokumenta, 2009. godine napisali Levente Rajšli, šef odseka za informatiku, Zoran Kovač, načelnik Opštinske uprave, Marjan Radičević, član Opštinskog veća, Andrea Ferenci Galgo, pomoćnik predsednika opštine, Ildiko Brusnjai, šef odseka za finansije, Bojan Mandić, viši saradnik na poslovima za privredu – marketing i Radovan Stojanović, viši saradnik IT administrator u odeljenju za lokalnu poresku administraciju (svi rade u opštini). Navodi se i da je izradu strategije sufinansirao Fond „Domovina“ iz Mađarske (Szülőföld Alap).
S druge strane, u izveštaju o postupcima javnih nabavki koje je lokalna samouprava sprovela prošle godine, piše da je u postupku javne nabavke za izradu strategije elektronske uprave (drugo ime za već pomenutu IKT strategiju) izabran ponuđač, firma HRK IT & Management Consulting d.o.o. iz Subotice, a da je vrednost zaključenog ugovora sa ovom firmom 544.000 dinara uz uračunat PDV (danas oko 5.000 evra).
Ispostavilo se da nije reč o dve, već o jednoj strategiji, o IKT strategiji opštine, koju su napisali zaposleni u opštini i nigde se ne navodi da im je u tom poslu pomogla firma kojoj je plaćen pomenuti iznos od oko 5.000 evra.
U želji da saznamo o čemu je reč, da li je neko dobio pare, a nije uradio ugovoreni posao, a oni koji su uradili nisu plaćeni za to, pitali smo pomoćnika predsednika opštine Andreu Ferenci Galgo, čije ime se takođe navodi među izrađivačima IKT strategije.
|
Cene strategija i akcionih planova Javnost u retkim prilikama ima saznanja o tome kolike su cene strategija i akcionih planova, a te knjižice uglavnom imaju od dvadesetak do stotinak stranica. Tako nije saopšteno kolika je bila cena tzv. krovne strategije, Strategije održivog razvoja opštine Bečej, Lokalnog akcionog plana za decu, akcionih planova kojima se želi poboljšati situacija romske populacije u Bečeju. |
Ferenci Galgo je prvo precizirala terminologiju, rekavši da postupak javne nabavke u kom je pobedila firma HRK IT & Management Consulting, nije bio raspisan za prikupljanje ponuda za izradu strategije elektronske uprave (kako se navodi u izveštaju o javnim nabavkama), već za „pružanje projekt menadž-menta i osiguranje kvaliteta PMQA pri izradi strategije razvoja elektronske uprave“.
Prema njenim rečima, u toku 2009. godine opštini Bečej Fond „Domovina“ iz Mađarske, između ostalog, odobrio je i projekat izrade informatičke strategije i za to je dobijeno 1,5 miliona forinti. Pošto se radilo o iznosu za koji je potrebno da se raspiše postupak javne nabavke, to je i učinjeno. Prijavila su se tri ponuđača, a izabrana je ponuda firme HRK IT & Management Consulting iz Subotice.
Ferenci Galgo je objasnila da je ta firma pomogla zaposlenima u opštini prilikom izrade informatičke strategije, a to znači „da su nam oni doneli primere strategija iz drugih firmi, uputstva, pokazali su nam o čemu moramo da vodimo računa prilikom izrade strategije uz konsultacije sa našim informatičarima, i za njih je održan i dvodnevni seminar-trening“ (sedmoro ljudi koji rade u opštini koji su navedeni kao izrađivači strategije).
Sve u svemu, od pomenutih 554.000 dinara, udeo opštine Bečej je bio 32.960 dinara, a Fonda „Domovina“ preostali deo.
|
Ciljevi Strategije e-uprave IKT strategija, to jest Strategija e-uprave opštinskih organa zasnovana je na sagledavanju postojećeg stanja u oblastima značajnim za uvođenje e-uprave, a kroz procenu postojećeg okruženja definisani su osnovni cilj i principi ovog strateškog dokumenta, utvrđena je vizija, akcioni planovi sa rokovima za realizaciju projekata, piše u Strategiji. |
Prema rečima Andree Ferenci Galgo, IKT strategija kojom lokalna samouprava Bečeja raspolaže, bitna je stavka prilikom konkurisanja za sredstva iz Fonda „Domovina“, jer je tom fondu važno da opštine koje konkurišu za sredstva imaju informatičke strategije.
I sve je to lepo, IKT strategija opštine koštala je koliko je koštala, međutim, mada se odnosi na period od 2009. do 2013. godine, ni krajem 2010. godine nije usvojena, a to znači da se ne primenjuje – mrtvo je slovo na papiru.
O tome zašto strategija nije usvojena ako je već napisana, Andrea Ferenci Galgo je rekla da će biti usvojena, ali su ovog trenutka sve opštinske strategije na reviziji, a nakon revizije sledi usvajanje revidiranih strategija.
Nismo uspeli da dođemo do informacija kada će revidirane strategije biti usvojene na sednici lokalnog parlamenta, niti zašto je potrebna revizija relativno „svežih“ strategija.
Kristina Demeter Filipčev
