trg_fontane
Vojvodina je devastirana. Ekonomska je kriza. Preduzeća su propala, a koja nisu, sele se iz Bečeja.
Nema se para. Te rečenice u poslednje dve godine su najčešće koje čujemo od „isturenih“ predstavnika lokalne vlasti u nastojanju da opravdaju nazadovanje Bečeja. Pri tome neke od njih nisu istinite (recimo odlazak preduzeća Linde gas iz Bečeja).
Takve rečenice ipak nisu dovoljno dobar argument za nerad. Propadanje grada i loše odluke vlasti su vidljive na svakom koraku, nije čak potrebno ni da građani znaju, mada imaju pravo na to, kako se troši njihov novac iz opštinskog budžeta.
Jedan od pokazatelja (ne)uspešnosti lokalne vlasti, mada ne i najvažniji, je da su u toku poslednje dve godine opštinu posetili malobrojni funkcioneri države, dakle, čak ni oni ne nalaze dovoljno dobre razloge da dođu „u srce Vojvodine“ kako bi, pre svega, za sebe prikupili neki politički poen. To govori o tome da naši lokalni predstavnici ne umeju da lobiraju za svoju sredinu, a bez lobiranja u poslednje vreme je izuzetno teško opstati.
Rupe i smeće
Najuočljivije su rupe na putevima u Bečeju, smeće gde mu mesto nije i periodično isključivanje javne rasvete.
Opravdanje za udarne rupe na ulicama veličine automobilskih točkova, koje su, istini za volju, pre desetak dana „zakrpljene“, a zakrpe, već se vidi, neće dugo izdržati, jeste ponovo nedostatak para u lokalnom budžetu, uz neshvatljivo objašnjenje predstavnika opštine, parafraziramo, da nisu udarne rupe najvažnija stvar na svetu. Te rupe mogle bi da postanu važna stvar ukoliko bi vlasnici oštećenih automobila tužili opštinu.
O stanju dela regionalnog puta između Bečeja i Bačkog Petrovog Sela čiju je rekonstrukciju prošle godine obećao direktor JP „Putevi Srbije“ ne vredi ni govoriti. Radovi nisu započeti u poslednjem kvartalu prošle godine kako je obećano, a ne zna se kada će i da li će. I ovaj slučaj govori o umeću lobiranja predstavnika lokalne vlasti.
Javna rasveta je poseban slučaj. Elektrovojvodina, naime, periodično isključuje struju u ulicama Bečeja – sada nema rasvete u ulici koja je samo stotinak metara udaljena od Pogače – jer opština ne „servisira dugove“ za struju. A javnu rasvetu finansiraju građani Bečeja na taj način što plaćaju tzv. vazdušarinu, međutim, taj novac se očigledno troši za druge, važnije stvari. Poreski obveznici zaslužuju da saznaju o kojim se stvarima radi.
Lokalna vlast godinama obećava i rekonstrukciju javne rasvete, međutim, ni od tog posla još nema ništa, mada najavljene štedljive svetiljke bi značile ogromnu uštedu za opštinu.
I smeće. Smeća ima svuda, jer, nije teško pogoditi – nema para. Čišćenje javnih površina je u nadležnosti Javnog preduzeća Komunalac, ali radnici u toj firmi ne uspevaju da urade svoj posao. Što se tiče iznošenja kućnog smeća, to je posao preduzeća Potisje, čiji je većinski vlasnik opština Bečej, ali, mada je odavno obećano, skoro ništa nije učinjeno u cilju razdvojenog sakupljanja smeća, nisu podeljene ni obećane besplatne kante svim domaćinstvima na teritoriji opštine. S druge strane, članovi odbora revizora, koji su proučavali rad ovog preduzeća, nedavno su doneli – najblaže rečeno – interesantne zaključke o radu ovog preduzeća. Ti zaključci zahtevaju podrobniju kontrolu poslovanja firme.
Grad turizma bez turizma
Opština Bečej ima ogroman potencijal za razvoj turizma, tu je reka Tisa, Park prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva, hotel „Fantast“, Šlajz kao atrakcija, postoji mogućnost za izgradnju banje, marine na Tisi, postoje mogućnosti za razvoj nautičkog turizma, tzv. eko-turizma, salašarskog turizma, ali se malo toga radi u toj oblasti. Bečej nema ni plažu na obali Tise za razliku od drugih opština koje imaju reku. Na obali Tise čak se ni trava ne kosi redovno, a urušene kamp kućiće samo doprinose opštem lošem utisku.
O tome u kakvom je stanju to što nazivamo Parkom prirode Stara Tisa kod Bisernog ostrva, najbolje svedoče građani Bačkog Gradišta i slučajni turisti koji zalutaju na to područje.
Investitori bez investicija
Pre nekoliko godina opštinari su ponosno najavili da će Delta da gradi poslovno-tržni centar u centru Bečeja. Ova kompanija je zakupila zemljište preko puta autobuske stanice na 99 godina, ali izgradnja poslovno-tržnog centra još nije započeta, mada se to trebalo desiti prošle godine. Valjda će ove.
I firma Valdi je pre nekoliko godina izrazila želju da izgradi tržni centar u centru Bečeja. Plac gde bi već trebao da stoji veliki tržni centar zarastao je u korov.
Kako to rade drugi
Nejasno je kako, ali su neke opštine u blizini Bečeja uspele da rekonstruišu javnu rasvetu ili je taj posao u toku (Srbobran i Novi Bečej), uspevaju i da ulože u infrastrukturu (izgradnja kružnog toka u Novom Bečeju), da obezbede investicije (izgradnja tržnih centara u Senti, a isto je najavljeno i u Srbobranu, dolazak firme BD Agro u Novi Bečej) i da izgrade most (Ada) koji je prvobitno trebalo da spoji Bečej i Novi Bečej, ali nama nije trebao… Uspevaju druge opštine i da zarađuju od turizma i da dobiju priznanje „opština budućnosti“ (Novi Bečej) i, gle čuda, druge opštine umeju i da čuvaju svoje blago, reke i „druge vode“ (Ada, Novi Bečej, Srbobran), a neke od njih koračaju i ka izgradnji velnes centra kako bi iskoristili prirodno bogatstvo, geotermalnu vodu (naseljeno mesto Novo Miloševo u opštini Novi Bečej), a Bečej, banjski grad, koji želi da izgradi banju, po informacijama novinara, ne raspolaže ni s projektom buduće banje.
Na kraju pomenimo i Inđiju koja krupnim koracima ide napred, bez obzira na to što se takođe nalazi u devastiranoj Vojvodini, u zemlji Srbiji, a ne u nekoj razvijenoj i uređenoj državi. Inđija je očigledan primer da ipak mnogo toga zavisi od preduzimljivih ljudi na čelu grada ili opštine.
Vlast i mi
Čovekoljubiva vlast u Bečeju čini sve što je u njenoj moći da stvori uslove za kvalitetniji život građana i za razvoj preduzetništva. U tom cilju nedavno su uvedene lokalne komunalne takse, pa posle protesta lokalnih preduzetnika, opštinska odluka o komunalnim taksama je promenjena, neke takse su smanjene, neke su višestruko povećane. Ove godine se ipak naplaćuje samo 50 posto predviđenih iznosa. Odgovor na pitanje zašto je to tako, sasvim je jasan.
Slična je situacija i sa opštinskom odlukom o radnom vremenu ugostiteljskih objekata. Prvo je doneta odluka o skraćenju radnog vremena, a upravo juče (nakon zaključenja ovog broja novina), ta odluka je trebala biti promenjena na sednici Skupštine opštine (radnim danima je za sat vremena produženo radno vreme ugostiteljskih objekata).
Od početka ove godine lokalna vlast je uvela još jedan namet. Naplaćuje se parkiranje. Parkinzi su neadekvatni (manjih gabarita od propisanih, parkira se i na trotoaru, parkiranje se naplaćuje i tamo gde se to ne može raditi itd.). Do prvog aprila cena svakog započetog sata parkiranja bila je 25 dinara, a sada je 17 dinara. Naplaćivanje parkiranja izazvalo je revolt građana, ne samo zbog cene, već i zbog bahatosti i načina rada predstavnika Javnog preduzeća Komunalac (Komunalac gazduje parkinzima u gradu), a nadležna služba opštine podnela je i prekršajne prijave protiv predstavnika Komunalca. Svi znakovi ukazuju na to da će odluka o parkiranju kad-tad biti ukinuta, a ako se to ipak ne desi, znaćemo da predstavnici lokalne vlasti i „izumitelji“ naplaćivanja parkiranja ne žele da priznaju svoju grešku.
Inače, parkiranje ne naplaćuje nijedna opština u okolini Bečeja. 
Dok s jedne strane želi da ubira sitne prihode (najnovija odluka o lokalnim komunalnim taksama, odluka o parkiranju), opština se od 2006. godine do danas dobrovoljno odrekla milionskih prihoda od zakupa državne zemlje. Naime, od 2006. godine do aprila 2010. opština ni pedalj zemlje nije dala u zakup, pozivajući se na razne probleme. Najveći „problem“ je bio taj što privatna firma PIK „Bečej“ nije bila voljna da se odrekne maltene besplatnog korišćenja državnih oranica. Pošto je Ministarstvo poljoprivrede prošle godine zapretilo opštini Bečej da ako sama ne da u zakup poljoprivrednu zemlju u vlasništvu države, to će učiniti država, a u tom slučaju će opština Bečej ostati bez prihoda od zakupa, u aprilu 2010. godine najzad je državna zemlja ponuđena zainteresovanim zakupcima.
O načinu rada u opštini i u njenim javnim preduzećima, društvima sa ograničenom odgovornošću i ustanovama, govore i prekršajne prijave i manje-više osnovane pretpostavke da se ne radi baš sve kako treba.
Naime, pored prekršajnih prijava protiv nadležnih u Komunalcu zbog kršenja odredaba odluke o parkiranju, pokrenuto je pitanje i o „proučavanju“ poslovanja Komunalca, a i opština je zatražila izveštaj Upravnog odbora o poslovanju ovog javnog preduzeća (opširnije o izveštaju u posebnom tekstu).
Pored toga, i izveštaj odbora revizora o poslovanju Potisja d.o.o. zaslužio bi dužnu pažnju nadležnih.
Opštinska budžetska inspektorka je u svom izveštaju nedavno konstatovala da je u Osnovnoj školi „Šamu Mihalj“ bilo nenamenskog trošenja para.
Poslednji „slučaj“ u nizu je vezan za Gerontološki centar. Naime, Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju podneo je zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv Gerontološkog centra i direktora Đerđa Rica, jer prilikom kontrole inspektora za socijalnu zaštitu radnik Gerontološkog centra u matičnoj knjizi nije imao zavedeno trideset ljudi koji su boravili u toj ustanovi.
Prvo ročište je održano u utorak u Prekršajnom sudu u Bečeju, a drugo je zakazano za 12. april.
Odgovornost građana
Za propadanje Bečeja ne snose odgovornost samo naši izabrani predstavnici koji sede u gradskoj kući. Odgovorni smo i mi građani, jer više volimo da ćutimo i trpimo umesto da i sami pokušamo da utičemo na to da ne postanemo mesto iz zone sumraka.
Kristina Demeter Filipčev
