Nova opštinska odluka o naknadi za zaštitu životne sredine: Lokalni namet od 2 dinara po kvadratnom metru korišcenja poslovnih zgrada i prostorija

Odluka o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine opštine Becej usvojena je pre nedelju dana, 30. juna, na 20. sednici Skupštine opštine Becej. Predvideno je da „ekološku taksu“ placaju fizicka i pravna lica „cija aktivnost utice na životnu sredinu, u skladu sa Uredbom o odredivanju aktivnosti cije obavljanje utice na životnu sredinu („Službeni glasnik RS“, br. 109/2009 i 8/2010)“ po osnovu korišcenja nepokretnosti: za korišcenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata; za korišcenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata; po osnovu ostvarenog prihoda od obavljanja odredenih aktivnosti koje uticu na životnu sredinu.

Visina naknade utvrdena je prema površini nepokretnosti na mesecnom nivou u iznosu od 2 dinara po kvadratnom metru korišcenja poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje poslovne delatnosti privrednih subjekata; i 0,50 dinara po kvadratnom metru za korišcenje zemljišta za obavljanje redovne delatnosti privrednih subjekata. Visina naknade po osnovu ostvarenog prihoda od obavljanja odredenih aktivnosti koje uticu na životnu sredinu je 0,2 odsto od ostvarenog prihoda na godišnjem nivou. Ukoliko je jedno lice obveznik po više osnova, najviši iznos naknade ne može biti viši 0,2 odsto od ostvarenog prihoda na godišnjem nivou. Postoji mogucnost da se umanji naknada za 20 odsto za korišcenje poslovnih zgrada i poslovnih prostorija za obavljanje delatnosti privrednih subjekata cija je površina preko 20.000 m2 i za 30 odsto za one cija je površina veca od 60.000 m2.
Prema procenama nadležnih iz lokalne samouprave, pojedini obveznici ce godišnje placati cak i 13 miliona dinara.
Naknada se obracunava na godišnjem nivou za tekucu godinu i placa se u jednakim tromesecnim ratama.
Obaveza je onog ko treba da placa naknadu da podnese prijavu za utvrdivanje te obaveze Opštinskoj upravi (odeljenju nadležnom za poslove lokalne poreske administracije) najkasnije do 31. marta u godini za koju se utvrduje naknada, te u roku od 15 dana od dana pocetka obavljanja aktivnosti koja utice na životnu sredinu.
Ako obveznik ne podnese prijavu, naknada ce biti utvrdena na osnovu podataka kojima raspolaže Odeljenje za lokalnu poresku administraciju, ili inspekcijskom kontrolom, piše u odluci i dodaje se da ce novac koji se obezbeduje od naknade biti korišcen za zaštitu i unapredenje životne sredine u skladu sa Programom korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej – za preventivne i sanacione programe i projekte, programe i projekte pracenja stanja životne sredine, programe zaštite i razvoja zašticenih prirodnih dobara na teritoriji opštine, informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine, obrazovanje aktivnosti, sufinansiranje edukativnih programa i projekata u cilju jacanja svesti o potrebi zaštite životne sredine. Predsednik opštine jednom godišnje podnosi izveštaj Opštinskom vecu (lokalna vlada) o realizaciji Programa korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej.
Stupanjem na snagu ove odluke, 8. dana nakon objavljivanja u Službenom listu opštine, prestaje da važi prethodna odluka o naknadi za zaštitu i unapredenje životne sredine koja je objavljena 2010. i 2011. godine.

Da li ce Becej da dobije registar zagadivaca?

U obrazloženju odluke navodi se da su razlozi za njeno donošenje, osim što su definisane clanom 87. Zakona o zaštiti životne sredine gde je navedeno da jedinica lokalne samouprave može propisati naknadu za zaštitu i unapredenje životne sredine, odnosno utvrduje visinu, rokove, obveznike, nacin placanja i olakšice, utvrdeno je da se pribavlja mišljenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine (dobijena je saglasnost iz ministarstva). Tim clanom zakona definisan je i nacin korišcenja namenskih sredstava preko budžetskog fonda za zaštitu i unapredenje životne sredine, prema usvojenom Programu korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej koji se, kako se navodi, „realizuje kroz lokalne akcione i sanacione planove u skladu sa strateškim dokumentima“. Izmenama Zakona o zaštiti životne sredine, iz 2016. godine akcenat je stavljen na ekonomske instrumente i uvodenje Zelenog fonda koji je sam vec definisao nacine da se omoguce ulaganja u unapredenje kvaliteta životne sredine i da se u narednom periodu doprinese smanjenju negativnih uticaja. Navodi se i da „oblast zaštite životne sredine zahteva sveobuhvatnost posmatranja svih cinilaca i instrumenata zaštite životne sredine na lokalnom nivou, posebno kako bi se omogucilo privrednim subjektima da sami rade na poboljšanju kvaliteta životne sredine kroz uvodenje novih tehnologija kojima se smanjuju elementi koji uticu na zagadenja. Na ovaj nacin se sredstva mogu kanalisati u pravcu poboljšanja poslovnog okruženja, ali se i dalje zadržavaju mehanizmi kontrole kroz druge zakone koji regulišu oblast životne sredine“.
O mehanizmima kontrole zagadivaca na teritoriji opštine Becej javnost nije informisana i gradani opštine i ne znaju ko su zagadivaci i na koji nacin oni uticu na životnu sredinu, jer uprkos višegodišnjim najavama iz lokalne samouprave, registar zagadivaca još nije napravljen, mada u Programu korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej za 2017. godinu piše da je predvidena izrada Lokalnog katastra izvora zagadenja životne sredine i za tu namenu je planirana potrošnja 200.000 dinara.

Plan za 2017. godinu: 70 miliona dinara za zaštitu okoline

Program korišcenja sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej za 2017. godinu Opštinsko vece lokalne samouprave usvojilo je krajem januara, uz saglasnost Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
U tom dokumentu predvideno je kako ce biti potrošeno više od 70 miliona dinara. Deo tog novca, oko 29 miliona dinara, se planira obezbediti naplacivanjem naknade za zaštitu i unapredenje životne sredine, a u fond je iz 2016. godine preneto 41,4 miliona dinara.
U programu piše da bi na sanaciju i remedijaciju deponije „Botra“ (sanacija je u završnoj fazi) trebalo da se potroši nešto više od milion dinara, za izgradnju ograde, rampe, oglasne table, led osvetljenje ulaza u deponiju predvideno je 1,3 miliona dinara, za izradu dokumentacije i aktivnosti u vezi sa nadzorom uklanjanja divlje deponije u Mileševu (preneta aktivnost iz 2016. godine) treba obezbediti 600.000 dinara, a za samo uklanjanje deponije 8,5 miliona dinara.
Za održavanje javnih zelenih površina u Beceju je predvideno 5,5, za održavanje takvih površina u naseljenim mestima opštine 2 miliona, a za izradu projekta i za orezivanje drvoreda u Zelenoj ulici pola miliona dinara.
U programu se navodi da su u prethodnom periodu nabavljene dve motorne kosilice za travu, koje su date na revers mesnim zajednicama, a da je neophodna nabavka još tri kosilice za održavanje medublokovskog zelenila, a za to je predvideno 800.000 dinara.

Uredba

Uredbom Vlade Srbije odredene su aktivnosti cije obavljanje utice na životnu sredinu, a za koje opštine i gradovi mogu propisati naknadu za zaštitu i unapredivanje životne sredine.
Aktivnosti obuhvataju sve zahvate (stalne ili privremene), kojima se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini.
Aktivnosti su projekti za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu i projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu. Na listi tih i takvih aktivnosti u uredbi se navode postrojenja za preradu istrošenog nuklearnog goriva; postrojenja predvidena za proizvodnju ili obogacenje nuklearnog goriva, za preradu istrošenog nuklearnog goriva ili visoko radioaktivnog nuklearnog otpada, za trajno odlaganje istrošenog nuklearnog goriva, za trajno odlaganje nuklearnog otpada, za preradu, skladištenje i odlaganje radioaktivnog otpada; postrojenja za pecenje ili sinterovanje metalne rude; za proizvodnju sirovog gvožda ili celika; za preradu u crnoj metalurgiji; postrojenja za proizvodnju obojenih sirovih metala iz rude, koncentrata ili sekundarnih sirovina putem metalurških i/ili hemijskih procesa i/ili elektrolitickih procesa; postrojenja za ekstrakciju, proizvodnju, preradu i obradu azbesta i proizvoda koji sadrže azbest; za proizvodnju cementnog klinkera, cementa i kreca; kombinovana hemijska postrojenja; za eksploataciju podzemnih voda ili obogacivanje podzemnih voda; za objekte za intenzivan uzgoj živine ili svinja sa kapacitetom preko 85.000 mesta za proizvodnju brojlera, 40.000 mesta za živinu u uzgoju i eksploataciji, 2.000 mesta za proizvodnju svinja (preko 30 kg težine), 750 mesta za krmace; za industrijska postrojenja za proizvodnju celuloze iz drvne mase, slame ili slicnih vlaknastih materijala, papira i kartona sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 20 t/dan; za industriju minerala (postrojenja za izradu stakla, za topljenje mineralnih materija, ukljucujuci proizvodnju mineralnih vlakana, za proizvodnju keramickih proizvoda pecenjem – odredene su kolicine); za postrojenja za preradu hrane (klanice sa proizvodnim kapacitetom vecim od 50 t mesa na dan); za obradu i preradu prehrambenih proizvoda iz sirovina životinjskog porekla (izuzev mleka) sa proizvodnim kapacitetom finalnih proizvoda vecim od 75 t na dan, biljnih sirovina sa proizvodnim kapacitetom finalnih proizvoda vecim od 300 t na dan (prosecna tromesecna vrednost), za obradu i preradu mleka, kod kojih je kolicina primljenog mleka veca od 200 t na dan (prosecna godišnja vrednost); industrijski pogoni za proizvodnju pulpe iz drveta ili drugih vlaknastih materijala, papira i kartona, sa proizvodnim kapacitetom koji prelazi 20 t na dan, postrojenja za predtretman ili bojenje prediva ili tekstila, ciji proizvodni kapacitet prelazi 10 t na dan; postrojenja za štavljenje kože, proizvodnog kapaciteta iznad 12 t finalnih proizvoda na dan, postrojenja za površinsku obradu materijala, predmeta ili proizvoda korišcenjem organskih rastvaraca, posebno za odecu, štampanje, prevlacenje, odmašcivanje, vodootpornost, bojenje, cišcenje ili impregnaciju, sa kapacitetom iznad 150 kg/h ili više od 200 t godišnje.
Tu su i projekti za koje se može zahtevati procena uticaja na životnu sredinu iz oblasti poljoprivrede, akvakulture i šumarstva, objekti za intenzivan uzgoj i držanje živine, goveda, svinja, s plemenitim krznom itd. (odredeni su kapaciteti); krcenje šuma, proizvodnja i prerada metala; postrojenja za proizvodnju ili sklapanje motornih vozila i proizvodnju motora za motorna vozila (automobili, autobusi, teretna vozila, poljoprivredna, gradevinska i rudarska mehanizacija kao i druga vozila na motorni pogon); postrojenja za proizvodnju alkoholnih pica, bezalkoholnih pica i sirceta (odredeni su kapaciteti), za klanje životinja, za preradu ribe, za proizvodnju ribljeg brašna ili ribljeg ulja; za proizvodnju ili rafiniranje šecera korišcenjem šecerne repe ili sirovog šecera itd.

Za nabavku ulicnih kanti i potrebnog mobilijara u cilju pravilnog odlaganja otpada na javnim površinama (uvodenje selektivnog odlaganja) predvideno je 1,2 miliona.
Za izgradnju kanalizacije otpadnih voda u delu ulice Uroša Predica (dužine 180 m) potrebno je 2,1 milion, u delu ulice Novosadska (dužine 380 m) 9 miliona, u ulicama Sindeliceva i Republikanska od ulice Doža Ðerda do Miloša Crnjanskog (dužine 233 m) 3,6 miliona, u ulici Miloša Bugarskog od ulice Zilahi Lajoša do Proleterske (dužine 367 m) takode 3,6 miliona, a za kolektor otpadnih voda (Republikanska ulica) i sredstva za opštinsko ucešce (preneta obaveza iz 2016. godine) 5 miliona dinara. Za izradu projekta za precistac otpadnih voda (sredstva za opštinsko ucešce) predvideno je milion dinara.
Za izradu Programa zaštite životne sredine sa akcionim planom od 2017. do 2022. godine planiran je iznos od 800.000 dinara; za Program i monitoring kontrole kvaliteta vazduha u Beceju 300.000 dinara, za Program i monitoring nivoa komunalne buke na teritoriji opštine 300.000 dinara, za Program pracenja kvaliteta površinskih voda na teritoriji opštine 100.000 dinara, za Program ispitivanja zagadenosti zemljišta u naselju Becej 100.000 dinara, za Program kontrolnog monitoringa nejonizujucih zracenja u naselju Becej 200.000 dinara, za izradu Lokalnog katastra izvora zagadenja životne sredine 200.000 dinara, za izradu Katastra zelenih površina sa Studijom unapredenja zelenila u naselju Becej 200.000 dinara i za pracenje elektromagnetskog zracenja 200.000 dinara.
Tokom 2017. godine nastavljeno je merenje koncentracije alergenog polena na teritoriji opštine, rec je o dnevnom merenju od 1. februara do 31. oktobra. Za pracenje nivoa alergena u vazduhu i za izradu godišnjeg izveštaja predvideno je 600.000 dinara, uništavanje ambrozije u opštini bi trebalo da košta milion dinara, za suzbijanje komaraca je predvideno 6,5 miliona, za suzbijanje krpelja 1,1 milion, a za projekat monitoringa i monitoring 400.000 dinara.
U Programu su predvidene i aktivnosti u Parku prirode „Stara Tisa“. Za cišcenje i održavanje Parka prirode (upravljac je JP Komunalac) predvideno je 4 miliona dinara, a za ucešce na konkursima bice potrebno milion dinara.
Za cišcenje i održavanje trske u Parku prirode „Beljanska bara“ (planirana aktivnost sa upravljacem JVP Vode Vojvodine) treba obezbediti 300.000 dinara, a za postavljanje osmatracnice za posmatranje ptica (planirana aktivnost sa upravljacem Vode Vojvodine) 500.000 dinara.
Planiran je i sanacioni postupak uredenja drvoreda hrasta u Backom Petrovom Selu (aktivnost upravljaca JP Komunalac) i za to je predviden iznos od 2 miliona dinara, dok za program uredenja medublokovskog zelenila u cilju unapredenja životne sredine u naselju Becej trebalo bi da bude potrošeno 1,2 miliona.
Pokretanje postupka izrade Lokalnog ekološkog akcionog plana (revizija), Lokalni plan upravljanja otpadom (uskladivanje sa zakonom) i posete domacim i medunarodnim sajmovima, skupovima, edukativnim seminarima trebalo bi da košta ukupno 1,2 miliona dinara.
Za akciju „Sat za planetu“ predvideno je 50.000 dinara, za Dan planete zemlje 40.000, za Svetski dan zaštite životne sredine 100.000, za Dan bez automobila 30.000, za Dan klimatskih promena 50.000, za predavanje o alergenom polenu 150.000, za edukaciju na terenu 300.000, za edukaciju zaposlenih 200.000, za štampanje ekološki edukativnog materijala 300.000, a za rad u komisijama i radnim timovima 300.000 dinara.
Za informisanje i obaveštavanje predvideno je 600.000, a za izradu zvanicnog sajta za životnu sredinu 400.000 dinara.

Prošle godine je potrošeno manje od pola budžeta

O tome kako je potrošen deo od planiranog novca iz opštinskog fonda za zaštitu životne sredine prošle godine, gradani mogu da steknu relativno grubu sliku iz izveštaja o korišcenju sredstava budžetskog fonda za zaštitu životne sredine opštine Becej za 2016. godinu, koji je u aprilu ove godine upucen Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. U šturom izveštaju, u kom ne piše za koje projekte je novac trošen, navodi se da je za podsticajne i sanacione programe i projekte planiran iznos od 44,2 miliona dinara, medutim, potrošeno je samo 4,3 miliona. Za programe i projekte pracena stanja životne sredine potrošeno je 8,8 miliona umesto 9,1 milion, koliko je planirano. Za program zaštite i razvoja zašticenih prirodnih dobara na teritoriji opštine predvideno je 8,5, a potrošeno 8,4 miliona dinara. Za propagandne aktivnosti i saradnju sa vaspitno-obrazovnim, naucnim i drugim organizacijama (programi, projekti) trebalo je biti potrošen iznos od 1,8 miliona dinara, a iskorišceno je 1,2 miliona. Za obrazovne aktivnosti i jacanje svesti o potrebi zaštite životne sredine planiran je 2,1 milion, a potrošeno je 1,9 miliona dinara. Za informisanje i objavljivanje podataka o stanju i kvalitetu životne sredine predvideno je 750.000, a potrošeno je 495.000 dinara.
Od ukupno planiranih 66,4 miliona dinara u 2016. godini potrošeno je 25,3 miliona. Preneta, neutrošena sredstva iz 2015. godine iznosila su 34,4 miliona dinara, ostvareni prihodi u 2016. godini bili su 32,3 miliona, a rashodi 25,3 miliona. U 2016. godini nije potrošen planirani iznos od 41,4 miliona dinara.

R.M.

Tekst je nastao u okviru medijskog projekta Becejskog mozaika „Odluke u ime gradana 2017“ koji je sufinansiran iz budžeta opštine Becej
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.