trg_fontane
Predsednik opštine Peter Knezi je u novogodišnjem intervjuu za Bečejski mozaik govorio o svojim očekivanjima u predstojećoj godini, i složio se sa konstatacijom pesimista da je godina na izmaku, 2011, bila gora od prethodne, a da će biti bolja od one koje nas očekuje. Razlog za ovakvu konstataciju je i u predviđanjima svetskih i domaćih ekonomskih analitičara koji u narednoj godini predviđaju novi udar krize, pa čak i recesiju.
– Mislim da će 2012. biti gora od 2011. iz razloga što mi u lokalu, koji je veoma skroman pokazatelj ekonomskih kretanja, i slušajući raspravu o republičkom budžetu, ne vidimo da će u bilo čemu biti bolja godina. Mi smo 2011. preživeli teško, kako u finansijskom smislu, tako i u tome da su neki naši planovi koji su bili koncentrisani na kraj 2010. i početak 2011, odnosno cele 2011, pali u vodu. Mislim na onih 250 miliona dinara koje smo planirani, a i dobili ih na papiru od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja. Naime, mnogo naših infrastrukturnih ulaganja je predviđeno iz tih sredstava. Pored toga imali smo i jednu iznuđenu investiciju, koja nam je veoma nezgodno pala u 2011, a to je nestašica vode usred leta. Nagoveštaj problema vodosnabdevanja je još od 2009. na našem stolu i mi smo na vreme isplanirali ta sredstva, odnosno Vodokanal je napravio projekat. Početkom 2010. godine smo konkurisali kod Fonda za kapitalna ulaganja, krajem jula prošle godine smo dobili rešenje o tim sredstvima, ali nismo dobili sve do današnjeg dana. Tako da smo morali usred leta da pravimo rebalans budžeta kako bismo započeli sopstveno ulaganje, u bušenje bunara. To nas je koštalo ili će koštati oko 18 miliona dinara, ali bunari su završeni i priključeni na vodovodnu mrežu početkom oktobra. Celo leto je prošlo bez dovoljno vode u vodovodnoj mreži grada Bečeja. To je svakako u negativnom smislu obeležilo 2011. godinu.
Potrebno je još uložiti novca kako bi novi bunari bili još efikasniji.
– Kompletno umrežavanje, odnosno dodatno postrojenje će nas koštati još oko 10 miliona, ali to smo obezbedili u budžetu za 2012. godinu. To trenutno ne sprečava priključivanje postojećih bunara, ali tehnička opremljenost zahteva još toliko novca. Tokom godine, kada bude moguće tehničko izvođenja tih radova, mi ćemo taj novac staviti na raspolaganje Vodokanalu. To nismo ni planirali da dobijemo od Fonda, ali samo bušenje je trebalo da bude finansirano odatle.
Godinu na izmaku iz političkog aspekta obeležili su potresi u vladajućoj koaliciji (većinski partneri SVM i DS; prim. nov.) u Bečeju sa Demokratskom strankom. Čini se da tu nije baš sve najbolje štimalo, pogotovo kada je reč o tome što jeste veoma važno za opštinu i za vas lično, i za građane, sasvim sigurno, a to je ugovor o izgradnji banje. Kako komentarišete odnose u koaliciji i nove momente u vezi sa banjom?
– Mi smo u koaliciji u proleće 2011. godine imali napetu situaciju, odnosno malu disharmoniju u radu i saradnji baš zbog banje. Malo smo drugačije gledali stvari. Na prvobitan međunarodni konkurs se javila jedna firma i mi smo smatrali, pošto nije bilo druge, da možemo da radimo dalje sa tom firmom. Međutim, naši partneri su smatrali da moramo ponoviti taj konkurs da vidimo da li će se još neko javiti, i tu je bilo neke napete situacije. Mi smo smatrali da je to samo odugovlačenje, jer smo praktično znali da se niko neće javiti, jer to je investicija koja zaista zahteva i pristup koji može da bude specijalan od strane neke firme. Dosta je teško naći u svetu firmu koja će dati maltene 30 miliona evra za tu priču. Napetosti su prevaziđene dogovorom: ponovo smo raspisali javni poziv koji je doneo isti rezultat kao i prethodni, pa smo tako dobili strateškog partnera. U međuvremenu pokrajinska vlada je stala iza te priče, dakle, ako mogu tako da kažem, obe političke opcije su se dogovorile na nivou pokrajine da podrže projekat i time se i ovaj naš problem u Bečeju rešio. Mislim da smo 7. decembra napravili veliki korak kada smo potpisali ugovor o osnivanju firme koja će da gradi banju, tu smo svi bili saglasni. Na svečanosti potpisivanja bili su i predstavnici pokrajinske vlasti, i mislim da će to zaista biti jedan ozbiljan poduhvat, čija će realizacija, nadam se, početi u leto 2012. godine.
Građani često imaju primedbe na račun opštinske vlasti, često su to primedbe koje nisu u ingerenciji opštinske vlasti, a odnose se na izgled grada, na čistoću ulica, na uređenje zelenih površina i prostora u centru grada. Da li će po vašem mišljenju tu biti pomaka i što se po ovom pitanju planira učiniti u narednoj godini?
– Svakako. Ja sam već i ove godine razgovarao sa direktorom Potisja i sa direktoricom Komunalca o tome da moraju ozbiljnije da shvate svoj posao. Sa jedne strane, dok Potisje iznosi smeće sa cele teritorije opštine, sa druge strane, najveći problem je sakupljanje smeća oko kontejnera na relativno malom broju mesta gde imamo kolektivne zgrade. Naime, nakon odnošenja smeća ne napravi se red, dosta je ležeran pristup tome. Mi smo kao lokalna samouprava u oktobru mesecu skrenuli pažnju direktoru na taj problem, ne znam da li je ta situacija promenjena. Iskreno se nadam da se poboljšala, ako ne, svakako ćemo ponoviti razgovore. Što se tiče Komunalca, mislim da dosta ležerno pristupa svom radu, pogotovo što se čistoće tiče. Mislim da jedan grad koji pretenduje da bude turistički centar, treba da dotera i svoj izgled. Jer izgled je takav kakvim su ga stvorili naši prethodnici, mislim ovde i na Pogaču, ali čistoća je uvek briga aktuelnog preduzeća, odnosno lokalne vlasti. Može tu da bude i popucanog asfalta, ali treba da bude čisto. Svakako ćemo obratiti pažnju i na to i pooštriti odnos prema pomenutim preduzećima, jer mislim da dosta toga može još da se uradi na tu temu.
Primedbe građana se odnose i na ono što je Bečej imao pre Beograda a to je električna ulična rasveta. Naime u Bečeju je izvršena elektrifikacija ulične rasvete početkom dvadesetog veka dok su se u to vreme u Beogradu još uvek palili fenjeri. Sada je po tom pitanju u našoj sredini situacija katastrofalna. Da li i pored prognoza o teškoj finansijskoj situaciji u 2012. godini može nešto da se uradi po pitanju poboljšavanja uličnog osvetljenja?
– Mi smo u 250 miliona dinara koje smo tražili od Fonda za kapitalna ulaganja za infrastrukturne investicije, 30 miliona dinara obezbedili, odnosno molili i dobili rešenje o ulaganju, u uličnu rasvetu opštine Bečej. Taj projekat bi koštao 48-50 miliona dinara, ali u prvoj fazi, bilo bi dovoljno, kao predujam, 30 miliona dinara da se kompletno obnovi javna rasveta u opštini, štaviše i da se povećaju sijalična mesta. Ne znam da li ćemo dobiti ta sredstva, ali mislim da je i u programu Direkcije za izgradnju stavljena takva stavka, ili bar namera obnove ulične rasvete. U taj posao svakako moramo ući. Najveći problem Bečeja je u tome da je kompletna infrastruktura takva kakva je stvorena 70-ih i 80-ih godina. Mislim da je ulična rasveta rađena početkom 70-ih godina, pre 40 godina. Od tada su samo menjane sijalice tamo gde su pregorele. To je nepodnošljivo stanje, a napominjem, Bečej je kao opština u boljim godinama od ovih imao nominalno 2,5 do 3 puta veći budžet nego sada. To znači da je bilo 2-2,5 milijarde u sadašnjim novcima, pa se te stvari nisu radile. Dosta se nedomaćinski radilo, jer i asfaltiranje i ulična rasveta kada se jednom napravi, uslovno rečeno, traje nekoliko decenija, pogotovo asfaltni putevi. Naravno, tehnika i tehnologija rasvete je druga priča, tu se svakih tri-četiri godine pojavljuje nešto novo, ali ako se jednom nešto čestito uradi, onda treba samo dograđivati, to Bečej nema. Neki potezi su bili dobri u gradu. Odlično je da imamo fabriku vode i prečistač, mnogi gradovi to još nemaju. Imamo sportski centar, koji je grad izgradio, a sada nemamo novca da obnovimo krov da ne prokišnjava. Ipak, to smo uradili, ali namučili smo se da nađemo sredstva, tako da smo totalno na zemlji, ali to nije izgovor. Izgovor je, naravno, ako ne dobijamo tuđa sredstva, ali sopstveno angažovanje u tome je urađeno. Imamo projekat za javnu rasvetu i moramo krenuti, ako ništa drugo, sopstvenim sredstvima, sa 10-15 miliona godišnje ćemo krenuti da obnavljamo, jer vidim da će drugih izvora slabo biti.
|
U crkvu se ne zove Rekli ste da Bečej nije miljenik republičkih i pokrajinskih vlasti, međutim, upravo je zanimljivo da je za Badnji dan Bečej posetio predsednik Srbije Boris Tadić, koji je došao na misu u katoličku crkvu u centru grada. Očekivalo se da će na toj ceremoniji biti prisutan i predsednik opštine Bečej, međutim, vas nije bilo tamo, iako vam je, kako smo nezvanično saznali, ure-dno poslat poziv. Šta je razlog vašeg nedolaska, zbog čega niste bili prisutni na skupu na kom je bio prisutan i predsednik republike Boris Tadić? – Mislim da predsednik Tadić nije bio u Bečeju jer voli Bečej. Ostaje konstatacija da nismo miljenici vlasti. Ne znam kome su poslali taj poziv, zvanično ja ga nisam dobio. Inače, mislim da je ova priča malo previše otišla na komercijalnu stranu. Božić je kod hrišćana, tu ne pravim razliku među katolicima i građanima pravoslavne vere, prevashodno porodični praznik. Ako se neko odluči da ide negde, onda ide zbog sebe ili porodice, a ne zbog nekog poziva. Kada sam postao predsednik opštine, izračunao sam i napravio neki plan da tokom božićnih i uskršnjih praznika obilazim, po mogućstvu, sve crkve koje postoje na teritoriji Bečeja. To sam do sad i uspeo. Lakša je priča oko pravoslavne crkve, pošto je jedna u gradu, katoličkih ima tri. Ja sam napravio redosled i program je takav bio da ovog Božića idem u Donji grad i u Novo selo, što sam i uradio. U 8 sati sam bio u Donjem gradu, a u ponoć u Novom selu. Inače, svake nedelje idem u crkvu, to je crkva u centru, tako da mislim da me građani i ovde vide, ako je to uopšte bitno. Božićni plan mi je bio drugačiji. I pored toga što je reč o predsedniku republike? – Ako mi verujete, ja do petka nisam znao da predsednik republike dolazi. Moj zamenik (Budislav Medurić iz DS-a; prim. nov.) je sigurno znao. Ja nisam čovek formalnosti, ne očekujem poziv u tom smislu, inače se u crkvu ne poziva, to treba da zna i predsednik republike i njegov kabinet i protokol. Nije mi rečeno da predsednik dolazi. Saznao sam to u petak popodne na raspravi o budžetu, kada mi se obratio član Opštinskog veća koga je šef protokola iz Beograda zvao da mene obavesti da predsednik dolazi. Ako šef kabineta ne zna protokol, onda je to njegov problem. Sa druge strane, ako predsednik republike dolazi kao predsednik republike u jednu opštinu, onda bogami on treba da zvanično obavesti predsednika opštine kao svog domaćina. Ovo je izostalo. Smatram da on nije bio ovde kao predsednik republike. Mogao je da bude ovde kao građanin ili kao predsednik Demokratske stranke. U oba slučaja on nije obavezan da me obavesti i ne treba da traži da sam tamo gde je on. To je jedna stvar zašto nisam bio tamo i mislim da od toga ne treba praviti veliko pitanje, jer ja zaista ovo doživljavam iz sasvim drugog ugla, ne iz komercijalnog i političkog. Mislim da je njegova poseta bila političkog karaktera, davala je podršku opštinskoj organizaciji DS-a i to je u ovom smislu sasvim okej, ali ja ne mislim da učestvujem u tome, jer nisam pozvan, a crkva nije njegova da me poziva, niti se treba u crkvu pozivati. |
Slične probleme imaju i druge sredine pa i neke opštine u neposrednoj blizini ali tamo je i u ovakvim teškim okolnostima primetan razvoj kao što je to slučaj sa Inđijom ili opštinom Novi Bečej koja je bliža, gde je nedavno rešen problem ulične rasvete, izgleda ulica itd. Pored toga, stiče se utisak kao da Bečej biva izopšten kad je reč o planovima pokrajinskih vlasti. Primer za ovu pretpostavku može biti činjenica da Bečej nije obuhvaćen planom povezivanja sa autoputem E-75 kod Bačke Topole.
– Od toga da imamo direktan priključak na autoput, na koridor 10 ne odustajemo. Uputili smo naš predlog pokrajinskim vlastima, da to bude svakako silaznica na putu prema Bačkoj Topoli. Dobili smo drugu lokaciju koja je u kilometrima ista, možda još par kilometara bliža, ali nama po našoj logici više odgovara da silaznica direktno ulazi na teritoriju naše opštine. Što se tiče razvoja Inđije, mislim da je to politička priča, jer time kako je Inđija blizu Beograda, tamo rade drugu ili treću silaznicu sa autoputa. Siguran sam da ni u čemu nisu pametniji od nas, i mi imamo 200 hektara industrijske zone, pa niko ne dolazi, a i tamo dolaze oni koje vlada donosi, zato što joj odgovara jedna takva priča. Što se Novog Bečeja i Bečeja tiče, ova dva grada se uvek upoređuju, ali mislim da malo zajedničkih stvari imamo sa Novim Bečejom. Tamo cela opština ima manje stanovnika nego samo naš grad, to je jedan stvar. Druga stvar: uvek spominju da se Novi Bečej razvija, ali niko konkretan primer nije izneo o tome šta se nešto lepo dešavalo u Novom Bečeju, što nije bilo u Bečeju. Nekoliko puta su tokom prošlih godina upoređivani i letnji sadržaji, ali ne mislim da Bečej treba da se takmiči sa Novim Bečejom u bilo čemu. Mislim da mi živimo svoj život, imamo infrastrukturu koja ne može da se uporedi – mislim ovde na društvenu infrastrukturu – sa Novim Bečejom, ni što se tiče izgrađenosti bilo kojih infrastrukturnih objekata. Ono što je vidljivo, to je kej na Tisi. Napominjem da kej na Tisi nije niti Vrebalov izgradio, niti ovo u Bečeju Knezi. To su radili ljudi pre 30-34 godina. Mi imamo u ovom momentu mnogo više potrebnijih poslova, nego da se takmičimo u tome kako će izgledati obala Tise. Obala Tise će biti uređena Planom detaljne regulacije koji reguliše sa jedne strane banjski kompleks, a sa druge izletište, to jest plažu. Plan će u prvoj polovini iduće godine biti završen. Baš iz razloga što nismo mezimci ni pokrajinske, ni republičke vlasti, ono što smo uradili sami smo sebi uradili, bez ičije pomoći. Mislim da ako zaživi projekat banje, maksimalno će promeniti ceo život ne samo grada, nego i opštine. Investitori znaju šta rade, jer pravili su 10-11 banja u Mađarskoj, vodili su isto toliko, imaju svoje viđenje, a ako oni veruju u to, onda mi Bečejci i te kako moramo verovati. Velika većina građana navija da to uspe, ali isto toliko je prisutna i letargija, ali ja bih poručio građanima da sedeći na pragu svoje kuće i čekajući pečenog goluba, nećemo dobiti nijednu mogućnost. Ljudi treba da uzmu sudbinu u svoje ruke, jer nikada lokalna samouprava u bilo kom sistemu, nije stvarala radna mesta, to je pre radila Komunistička partija Jugoslavije, koja je odlučivala ko, gde i šta će raditi. Sada to radi republička vlada. Ne mogu shvatiti da otvaranje radnog mesta u Vojvodini košta 1.300 evra, a u Srbiji za to daju 10.000 evra. Znam da je jako teško posle ovakvog debakla privatizacije u Bečeju, gde 80 posto privrede ne radi, znam da je to veliki šok za građane, ali odnekud treba krenuti, jer mogu da odgovorno tvrdim, niti platnare, niti pivare, niti „8. oktobra“, niti Fadipa neće biti u tom smislu kao što je bilo.
Pa ni PIK-a.
– Pa ni PIK-a sigurno neće biti. E sad, koliko je to nama teško? Izuzetno je teško zato što ljudi žive od toga, i to je naša java, i to se sve dešava pred našim očima i osećamo nemoć, jer zaista ništa ne možemo učiniti u tom celom sistemu da spasemo sopstveni grad, da nekako ostane takav kako se sećamo da je bio. Međutim, baš iz tih razloga treba da se okrenemo u drugom pravcu. Ovo rukovodstvo, ova koalicija koja je sad na vlasti, videla je fantaziju i mogućnost u turizmu i igraćemo na tu kartu. Kada se banja izgradi, jako puno grana će povući za sobom i mislim da će dosta građana raditi, direktno ili indirektno, u službi toga.
Kakva je vaša poruka građanima Bečeja za narednu godinu?
– Poruka je ta koju sam već rekao: 2012. godina, nažalost, sigurno neće biti bombastično bolja od 2011. Nas u Bečeju očekuje verovatno početak jedne velike investicije koja će nam posle 2-2,5 godine izgradnje, 2014. godine verovatno promeniti karakter grada u pozitivnom smislu. Želim svim građanima srećniju 2012. godinu, s tom napomenom da ne treba da padnu u letargiju, ne treba da ih vodi beznađe, treba da uzmu sudbinu u svoje ruke, jer je odgovorno ponašanje svakog građanina, svakog člana ili oca porodice da angažuje sebe u stvaranju novih mogućnosti za svoju porodicu. Ne treba da puno očekujemo od države, jer videli smo na koji se način država ophodi prema građanima.
Vladan Filipčev
