trg_fontane
Međunarodni dan tolerancije šesti put je obeležen u Bečeju 15. novembra kulturno-umetničkim programom u domu MKD „Petefi Šandor“. U dvojezičnom programu nastupili su članovi kulturno-umetničkih društava „Radičević“ iz Radičevića, „Dr Kiš Imre“ iz Bačkog Petrovog Sela, „Petefi Šandor“ i „Đido“ iz Bečeja, zatim su recitovali Aleksa Đurkić, Egon Karolj, Teodora Đurkić i Anita Sabo, pobednici takmičenja u recitovanju koje je povodom Dana tolerancije organizovano 13. novembra, na kojem je učestvovalo preko stotinu mališana. Učenici srpskog maternjeg jezika recitovali su na mađarskom, a učenici mađarskog maternjeg jezika na srpskom jeziku, dok je Dečji hor „Bubamare“ izveo svoju dvojezičnu muzičku numeru.
U holu doma „Petefi Šandor“ priređena je i izložba dečjih likovnih radova o prijateljstvu, koji su pristigli na likovni konkurs, a od ukupno 62 dečjih umetničkih dela nagrađeno je 12 crteža.
Prigodne govore, svako na svom maternjem jeziku, održali su predsednik opštine i predsednik Skupštine opštine Vuk Radojević i Peter Knezi, kao i sveštenici Dejan Stanojev i Laslo Fuderer, koji su čestitali Dan tolerancije građanima opštine, uz želju da se svakodnevno neguju dobri međunacionalni odnosi i gradi međusobna tolerancija i poverenje.
„Suština tolerancije je poštovanje i prihvatanje jednakosti ljudi po rođenju, po svojoj suštini, ma kako se oni zvali, ma kojim jezikom govorili, ma kojem se bogu molili. One nacije koje su ovu istinu u najvećoj mogućoj meri prihvatile beleže i svaki drugi napredak i blagostanje. Ne može biti ekonomskog napretka i reformi bez duhovnog preobražaja i prosvećenja. Jedan od zadataka koji na putu reformisanja srpske države moramo savladati jeste i duhovno i kulturološko i svako drugo prosvećivanje naših građana, sa ciljem izgradnje tolerancije kao baze srećnog života svih ljudi. Tolerancija je seme iz kojeg će proklijati i bujati blagostanje, mir i razumevanje među ljudima. Tolerancija je nasušna potreba u zemlji u kojoj postoji 29 registrovanih nacionalnih zajednica, tolerancija je preduslov i kamen temeljac uspešne opštine, grada, države. Svi mi Bečejci živimo jedni pored drugih, jedni sa drugima, Srbi, Mađari i svi drugi pripadnici nacionalnih zajednica koje žive u Bečeju. Mi smo međusobno prijatelji, komšije, rođaci, kumovi i to je nešto što je zajedničko i što nosimo u sebi. Bilo dobro, bilo loše, mi to delimo bez obzira na nacionalnu pripadnost i zato treba da pomognemo jedni drugima, da budemo tolerantni jedni prema drugima, jer samo tako možemo izaći jači iz svih nedaća koje nas gotovo svakodnevno okružuju. Danas ne moramo praznovati neki datum samo radi praznovanja, danas moramo učiti sebe veštini i osećaju tolerancije zarad srećnije budućnosti. Neka bude tolerancije, širite je, negujte je i ona će dati plodove bogom blagoslovene svima nama“, rekao je Radojević.
O duhu tolerancije govorio je i pravoslavni sveštenik Dejan Stanojev.
„Dan tolerancije ove godine obeležavamo u svetlosti velikog jubileja, Milanskog edikta iz 313. godine cara Konstantina, koji je prvi pravni akt o toleranciji, koji ističe versku slobodu, ali ne samo versku slobodu, već i pravo javnog delovanja hrišćana, on je osnov svakoj toleranciji i razumevanju. Mi ovde u Bečeju živimo u multikulturalnoj zajednici i u tom smislu kao hrišćani treba da svedočimo ljubav, kako prema Bogu, tako i prema bližnjima i otvorenost da negujemo, da baštinimo duh dijaloga nasuprot duhu monologa, kulturu razgovora, a ne samo monologa, i javnog delovanja i mnjenja bez cenzure. U tom smislu želim da svaki dan gradimo toleranciju i potvrđujemo sebe kao dosledne naslednike Milanskog edikta, jer duh edikta po svemu je i dalje sa nama“, rekao je Stanojev.
Ipak ne može se oteti utisku (a i činjenici) da su poruke koje su se mogle čuti tokom svečanosti „multietičnost, multikulturalnost i multikonfesionalnost je dragulj čime se malo ko može dičiti, ne samo kod nas, nego i u svetu, a mi, Bečejci možemo i moramo pokazati to što imamo, da smo bogatiji od svih onih koji nemaju tu šarenolikost kultura, vera i nacija“, ili „ova izuzetna mogućnost nas je navela na ideju da organizujemo jednu ovakvu manifestaciju kojom bismo svima mogli pokazati različitosti i blagodeti suživota različitih kultura i naroda“, odzvanjale u praznoj sali jer nije bilo ko da ih čuje i prihvati, izuzev onih malobrojnih koji očigledno duh tolerancije nose u sebi.
Sličan utisak ostavlja i otkazivanje planiranih aktivnosti povodom Međunarodnog dana tolerancije koje je pripremilo Bečejsko udruženje mladih u saradnji sa Gradskim pozorištem Bečej, a reč je o foto-konkursu i interaktivnoj radionici, pod nazivom „Tolerišeš li? Zaista?“. Prema planu trebalo je 20 najoriginalnijih fotografija da budu prikazane na izložbi u Galeriji „Krug“, a na radionici je bilo planirano da tema tolerancije bude obrađena kroz kreativan i interaktivan iskustveni proces sa učesnicima, odnosno kroz aktivnosti i igre koje podstiču na diskusiju da se otvore pitanja kroz koja bi bilo moguće preispitati sopstvene stavove i to koliko smo zaista tolerantni. S obzirom na to da je razlog otkazivanja ovih programa, prema informacijama dobijenih od organizatora, izuzetno mali broj prijavljenih učesnika, ostavlja se otvoreni prostor za razmišljanje i traženje odgovora na brojna pitanja: da li smo zaista tolerantni? Da li postoji svest o tome šta je u suštini tolerancija? Kakav je njen značaj i zašto je potrebno toleranciju svakodnevno graditi? I još mnoga druga pitanja, kao i ono iz naziva planiranog programa „Tolerišeš li? Zaista?“.
Možda otkazivanje ovih programa daje dovoljno jasan odgovor na neka od njih.
LJ.M.
