Počela je prolećna setva: Kukuruz je najaktuelniji

Prolećna setva je počela, a prema predviđanjima ove godine će dominantna poljoprivredna kultura biti kukuruz. Prema izjavi pomoćnika ministra poljoprivrede i trgovine Miloša Milovanovića, očekuje se da će kukuruz zauzeti 1,25 miliona hektara površine, pod šećernom repom će biti oko 60.000 hektara, a uljanim kulturama će biti zasejano oko 350.000 hektara, 175.000 hektara suncokretom i 165.000 hektara sojom.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prošle godine kukuruz bio zasejan na 1,26 miliona hektara, šećerna repa na 56.000 hektara, suncokret na 175.000 hektara, soja na 165.000 hektara, duvan na 6.500 hektara, povrće na 290.000 hektara, krmno bilje na 360.000 hektara, a ostale kulture na 60.000 hektara.
„Prošle nedelje je započeta setva šećerne repe i trebala bi da bude završena za desetak dana. Zadruga Bečej setvu šećerne repe najmanje ugovara od svih zadruga u Bečeju, ugovorili smo 21 hektar. Šećerna repa će u drugim zadrugama u Bečeju, u Ratarprometu, Agroprometu i Agrocentrumu, biti ugovorena na dosadašnjim površinama, a koliko će zaista biti zasejano, u velikoj meri će zavisiti od ugovaranja između šećerana i poljoprivrednih proizvođača“, rekao je Miroslav Glavaški, direktor OZZ Bečej. Prema njegovim rečima, većina proizvođača će smanjiti setvene površine suncokreta, a najviše se seje kukuruz zbog stabilne cene i mogućnosti lagerovanja. „Što se tiče suncokreta, proizvođači strahuju, jer nema garancija za cenu, jedne godine se plaća 17 dinara, druge 40, treće 30 dinara. Očekujemo da će biti umanjeno interesovanje za setvu suncokreta i da će smanjenje površina pod ovom kulturom biti od 10 do 15 odsto. Suncokret je prošle godine dobro rodio, ali je cena bila niska, 30 dinara, 25 posto niža u odnosu na pretprošlu godinu“, rekao je Glavaški.
Bečejska zadruga je do sada pokrivala između 5.000 i 6.000 hektara ugovorenih površina, a ove godine će organizovati nabavku đubriva i semena za oko 8.000 hektara.
„To je više nego ranijih godina, jer, recimo, prošle godine smo imali rast preko 70 posto u finansijskom i u naturalnom poslovanju, odnosno povećanja otkupa od uljarica do kukuruza“, rekao je Glavaški.

Gorivo u Bečeju samo na jednoj pumpi

Vlada Srbije je donela uredbe o regresiranju dizel goriva za prolećnu setvu kako bi pomogla ratarima da kvalitetno obave radove, a na raspolaganju su im i subvencionisani krediti. Omogućena je nabavka 80 miliona litara dizel goriva za poljoprivrednike po regresiranoj ceni koja će biti za 60 dinara niža po litru, a količine, u zavisnosti od kulture, iznose od 40 do 100 litara.
Zainteresovani registrovani poljoprivredni proizvođači do 9. aprila mogu da podnesu zahteve za regresirano dizel gorivo, ove nedelje je počela distribucija bonova za regresirano dizel gorivo namenjeno prolećnoj setvi, a do 15. aprila moći će da ga kupe na 370 benzinskih stanica NIS-a širom zemlje.
„U prolećnoj setvi poljoprivrednicima su najveći problem izuzetno visoke cene. Đubrivo je u odnosu na prošlu godinu 30-40 posto skuplje, a nafta je ovih dana imala četiri poskupljenja, sada košta 140 dinara, a prošlogodišnja cena dizel goriva je bila 100-103 dinara. Mera Vlade sa subvencionisanjem cene goriva će verovatno pomoći poljoprivrednicima, međutim, problem je što ljudi nemaju para ni za to. Bonovi moraju da se iskoriste do 15. aprila, sa jedne strane ljudi nemaju para da sada kupe gorivo, a sa druge strane, ako neko sada za 100 hektara uzme 4.000 litara, to je tempirana bomba kod kuće jer ne postoje uslovi za lagerovanje tolike količine goriva. Tu je još jedan problem u Bečeju: bonovi mogu da se koriste samo na NIS-ovim pumpama, a u Bečeju postoji samo jedna, malog kapaciteta u centru grada, pa kad dođe jedan seljak da sipa 4.000-5.000 litara, on će blokirati i pumpu i saobraćaj. Trebalo bi da se rok nabavke goriva produži do kraja maja, jer do 15. aprila će to biti tehnički neizvodljivo“, rekao je Miroslav Glavaški, direktor OZZ Bečej.

O stanju pšenice i zemljišta Glavaški je rekao da u zemlji ima vrlo malo vlage, jer su visoke temperature i vetrovi osušili zemlju nakon otapanja snega: „Površinski sloj je suv i već gledamo u nebo i vapimo za kišom. Preporučuje se ljudima da što pre zatvaraju brazde da se vlaga sačuva. Ako ne bude padavina u naredne dve nedelje, to će se odraziti na setvu i na nicanje kultura. Prihrana pšenice je pri kraju i počinju pripreme za setvu uljarica. Zbog suše će poljoprivrednici verovatno do kraja meseca početi setvu uljarica, a početkom aprila i kukuruza. Poljoprivrednici imaju mehanizaciju i sve se može uraditi u optimalnom roku, ukoliko vremenski uslovi to dozvole“.
Aktuelna berzanska cena pšenice je 22 dinara, ali je rast cene zaustavljen zbog intervencije države sa 50.000 tona pšenice po ceni od 20 dinara, a proizvođači su očekivali bar za dinar višu cenu jer je većina 50 posto roda čuvala na lageru. „Sad je problem i to što smo svi, mislim na zadruge, u isto vreme fakturisali i plaćanje će biti razvučeno sigurno dva meseca. S druge strane, konačno kreće i izvoz kukuruza i to se odmah oseti po ceni. Poslednjih nedelju dana cena kukuruza ima osetni rast, otkupna cena od seljaka je oko 19,10 dinara za kilogram i ljudi počinju da kalkulišu, jer je i ove kulture bilo na zalihama“, objasnio je direktor zemljoradničke zadruge.

LJ.M.