Pomeranje roka za uređenje obale Tise: Lidl odredio epicentar radova

Prošlog proleća je najavljena izgradnja male marine u Bečeju, a taj projekat se većim delom finansira iz IPA fonda. Marina bi trebalo da bude postavljena između stepenica i kamp naselja na obali Tise. Cilj tog projekta je oživljavanje rečnog turizma, međutim, rečni turizam u Bečeju je slabašan, obala Tise nije reprezentativna, ne postoji čak ni plaža čiju izgradnju desetinama godina unazad svaka lokalna vlast obećava, ali zasad nijedna nije išla dalje od obećanja.

Predsednik opštine Dragan Tošić je u junu prošle godine izjavio da će epicentar radova 2019. godine biti na obali Tise.

Tada je u intervjuu za Bečejski mozaik rekao i da „nikada nije bilo neke ideje o tome kako treba da izgleda obala Tise, tu je i kamp naselje, u nebranjenom delu. Mi smo nešto isplanirali, pokušaćemo sada s ovim pontonom (mala marina; prim nov) i ako uspemo, želimo da uradimo pristanište na drugom mestu i moramo da izgradimo plažu, ali ona mora biti na drugom mestu, iza kamp naselja“ – negde oko nekadašnjeg Loštranda.

Tošić je na pitanje novinara kada će Bečejci imati plažu, tada odgovorio: „Sada mogu da obećam da će akcenat od sledeće godine biti na sređivanju obale Tise. Mi smo centar morali da uredimo, jer je u centru bilo jako loše stanje i nismo mogli da prvo sređujemo obalu Tise, da bismo potom radili centar, a nismo imali dovoljno sredstava da bismo radili obe stvari. Slobodno mogu da obećam da će naš epicentar radova biti na Tisi sledeće godine. To se neće desiti pre juna, ali od juna meseca sigurno je da ćemo imati mnogo radova koje ćemo tamo usmeriti, bar što se tiče novca. Ne govorim to tek tako, do kraja godine ćemo isplanirati mnogo stvari kako bismo u budžetu za sledeću godinu predvideli sredstva kojima ćemo krenuti da sređujemo obalu Tise. To moramo raditi iz razloga što ako budemo krenuli s izgradnjom akvaparka i ako se tamo bude izgradio turistički deo Bečeja gde bi bili hoteli i gde bi dolazilo mnogo ljudi, moramo da pokazujemo Tisu, Šlajz, pogled s vidikovca koji je vrhunski, ali je loše sve okolo“.

Međutim, devet meseci kasnije, početkom marta, očito je da je došlo do promene plana:

– Postoji nešto što zamislite da želite da radite. Ima dosta stvari koje moraju da se pokrenu da bi se to prebacilo na reku Tisu. Kada pogledate da smo tamo uradili javnu rasvetu (šetalište kraj reke; prim. nov) i da nijedna svetiljka danas ne radi, da smo uradili Goranski park, a da svetiljke ne rade, da su stubove ljudi pokidali i negde odneli, porušili kućicu na „Zelenom korzou“, vidite da neke stvari koje ste nedavno već uradili, morate ponovo da radite i to je bacanje para. Što se tiče Tise, ove godine se svakako nećemo usmeriti ka Tisi. Moramo da uradimo Zelenu ulicu koja nije bila planirana i nije bio planiran Lidl da se gradi i da se izmesti autobuska stanica, pa nas je to opet ostavilo na centralnom delu grada, ali svakako 2020. godina će onda biti godina radova na Tisi – rekao je Tošić.

Postoji li mogućnost da 2020. godine kažete da će ipak 2021. godina da bude godina radova na obali reke?

– Pa, to je moguće, ali kada bismo imali dovoljno novca, mi bismo svakako radili i u centru i na Tisi.

Da preformulišem: da li će jednog dana građani Bečeja imati plažu na obali Tise ili neće?

– Naravno da će imati plažu. Znate, kada smo nekada davno pričali o Dositejevoj ulici ili o Trgu Čilag, kada smo pričali o KWS-u, o nekim Italijanima koji dolaze u Bečej, o otvaranju novih radnih mesta, to je bilo daleko, daleko… Stalno ponavljam jednu stvar: mi ovde imamo strateški bitne stvari koje radimo i držimo se toga. Nemamo dovoljno sredstava, nemamo budžet kao što imaju Inđija ili Stara Pazova, oko 5 milijardi dinara, pa da možemo iz sopstvenih sredstava nešto da radimo.

Mi ovde radimo stalno na ivici budžeta našim sredstvima, a ostatak gledamo da dobijemo sa viših nivoa vlasti. Do sada nam je to polazilo za rukom i ja se zahvaljujem i pokrajinskoj i republičkoj vladi za to, ali ne znam koliko će to da traje. Kada imate svoj budžet i kada ga planirate da je on 5 milijardi dinara, recimo kao što je u Inđiji, onda bismo mogli da planiramo i da sa sigurnošću kažemo: to će biti rađeno sledeće godine.

Ovako morate da izdvajate deo sredstava za učešće i da se nadate da će proći vaši projekti. Mi smo ambiciozni i nadamo se da će proći naši projekti, ali dešava se i da ne prođu, što je normalno, ali smo zadovoljni i kada prođe polovina projekata koje planiramo, zato što smo u poređenju sa drugim opštinama u vrhu investicija, a i u poređenju sa nekim prethodnim lokalnim vlastima, što se tiče sređivanja Bečeja.

Što se tiče male marine na Tisi, to je IPA projekat, sada bi već bilo vreme da se to radi. Šta se dešava?

– Zamenica predsednika Skupštine opštine Eržebet Kinka je projekt menadžer. U toku je sve, priprema se, u rokovima smo.

Da ostanemo i dalje na Tisi. Predsednik opštine Ada je pre nekoliko meseci najavio da će Ada sopstvenim snagama, to jest iz kredita graditi akvapark. Ada je prilično blizu Bečeju. Šta je s našim akvaparkom? Ranije ste rekli da je uslov za sve izgradnja degazatora kod bušotine geotermalne vode kod Šlajza.

– Raspisujemo javnu nabavku za degazator i idemo dalje. Mi nećemo ni pokušavati da akvapark gradimo iz sopstvenih sredstava, niti iz kredita, zato što mislimo drugačije.

Da li će se onda ipak graditi akvapark?

– To je nešto od čega ne odustajemo. Mi i dalje imamo dva potencijalna investitora i dalje smo u komunikaciji sa njima. Nije nikakav problem da i oni sačekaju. Nemamo nikakvu dilemu u vezi s tim da li ćemo graditi ili ne. I oni imaju svoju investiciju na drugoj strani, tako da se to poklopilo s našim degazatorom.

Kada će biti izgrađen degazator ako javna nabavka prođe kako treba?
– To bi trebalo da bude, recimo, polovinom juna meseca.

To znači da bi se onda moglo krenuti u „nabavku“ investitora za izgradnju akvaparka?
– Da. Mi želimo da usko vežemo izgradnju akvaparka sa našom bušotinom koji proizvodi metan koji će se izdvajati i da obavežemo investitora da i jednu i drugu stvar radi. Mi za proizvodnju električne energije iz metana imamo dosta zainteresovanih. A za akvaparak imamo samo dva. Mislimo da to treba da bude urađeno u paketu.

Jedan plac na nekadašnjem hipodromu kraj Tise – a u tom potezu je planirana i izgradnja akvaparka – već je kupila „Knežev grupa“, ona ima određeni rok da na tom placu izgradi hotel. S druge strane, AIK banka je, ako se ne varam, prodala ili je prodaja u toku, nekadašnji hotel „Bela lađa“, tik uz parcelu gde bi se gradio novi hotel. Da li možete da kažete ko je taj hotel kupio i šta će biti namena tog objekta?
– Mi smo prodali jednu parcelu na Tisi „Knežev grupi“, ona svakako tu hoće da gradi savremeni hotel. Što se tiče „Bele lađe“, tu je AIK banka uradila prodaju. Bilo je više zainteresovanih, koliko sam upoznat sa time. Napravljen je dogovor, potpisan je neki ugovor ili predugovor. Postoji investitor koji otkupljuje ili je već otkupio od banke taj hotel i ja sam presrećan zbog toga jer ćemo imati dva objekta. Moramo da sredimo oba hotela, to jesu privatne stvari, ali je to od značaja za Bečej i mi smo tu kao opština da pomognemo bilo kome. Pozivam ovom prilikom i građane Bečeja da nam se obrate da im pomognemo, ako možemo, u komunikaciji sa bilo kime, mislim sada na objekte kao što su hotel, bioskop, Trikoteks, kao što su neke zgrade koje predstavljaju sada već ruglo u Bečeju ili će da postanu ruglo.

Ako bude bilo u Bečeju dva hotela, a ipak, nekim čudom, ne bude bilo akvaparka, da li će za ta dva hotela biti dovoljno potražnje?
– Čuda se dešavaju, ali to neko čudo da akvapark ne bude na Tisi, nemoguće je.

Građani da veruju na izborima
svojim očima i ušima

Naredne godine su lokalni izbori, ukoliko ne bude bilo prevremenih. Šta očekujete?

– Od lokalnih izbora očekujem samo da građani Bečeja izađu da glasaju, da veruju svojim očima i ušima i ništa drugo. Ako tako budu radili, ja sam siguran da ćemo mi koji sada vodimo opštinu dobiti dovoljan broj glasova da i dalje budemo na ključnim mestima koje se tiču građana Bečeja i da će se Bečej nastaviti da razvija u ovom pravcu.

S obzirom na to da, takav se utisak stiče, imate „šumove na vezi“ s koalicionim partnerom,. Savezom vojvođanskih Mađara, pre svega zbog slučaja škole „Petefi Šandor“, da li ćete, ukoliko na narednim izborima osvojite dovoljan broj odborničkih mesta da formirate vlast, ponovo planirati koaliciju sa SVM-om?

– Ne znam da imamo bilo kakve „šumove“. Zadovoljan sam koalicionim partnerima u smislu naše saradnje. Što se tiče škole, mislim da to nema veze sa politikom i da to neki ljudi koji ne razumeju suštinu stvari, pokušavaju da ispolitizuju da bi dobili kratkotrajne političke poene.

Upravo je SVM digao na političku razinu „slučaj“ škole „Petefi Šandor“ još u januaru mesecu.
– Suštinski ovde je u pitanju jedna druga stvar. Ja to gledam na drugačiji način. Sto puta sam rekao da ja ovde nisam predsednik opštine da bih se bavio globalnim pitanjima. Mi smo tu da uradimo naš deo posla, da pravimo lepo građanima Bečeja, da kažemo istinu kakva jeste. Što se tiče prosvete, imamo svoj udeo u prosveti, odvajamo deo sredstava, ali mreža škola nema veze sa lokalom. Mi smo dobili od Ministarstva prosvete kriterijume po kojima smo postupali. Mi smo to poštovali.

Drugi kažu da niste poštovali kriterijume, jer škola može da postoji ako ima 480 đaka ili 16 odeljenja, a „Petefi“ ima 20 odeljenja, doduše samo 253 đaka. Tako nešto je rekao i predsednik SVM-a Ištvan Pastor.

– Svako ima svoje mišljenje, mi smo uradili elaborat po uputstvu Ministarstva prosvete: 16 odeljenja ne znači da imate odeljenja sa tri ili pet učenika. Ali to i dalje nema veze sa lokalom. Ako mislite da 253 učenika mogu da budu u 20 odeljenja, moje je pitanje koliki je prosek broja učenika u jednom odeljenju?

To pitanje morate da postavite onom ko je dozvolio otvaranje odeljenja. Za otvaranje odeljenja mora da postoji saglasnost od nadležnih viših organa.

– Postoje kriterijumi pre svega za formiranje odeljenja. Ko je dozvolio formiranje odeljenja je posebno pitanje i to takođe nema veze sa lokalom. Ja kao predsednik opštine, ako želite da znate moj intimni osećaj, ne bih voleo da se zatvori škola „Petefi Šandor“, ali je činjenica da imamo dece mnogo manje nego što smo ih imali i da ako ne budemo zatvorili školu „Petefi Šandor“ ove ili sledeće godine, moraćemo da je zatvorimo sigurno u naredne 2-3 ili 5 godina.

Ovde je suštinski bitno da nemamo dovoljno dece i da to ljudi moraju da razumeju. To nema veze sa politikom ili međunacionalnim odnosima. Na kraju krajeva, mi smo tu da radna grupa da predlog, da predlog prođe Skupštinu opštine, posle ide u nadležan sekretarijat i Ministarstvo prosvete.

Ako stručni ljudi misle da ne treba da se ukine škola, ja ću biti saglasan sa tim, ako misle da treba da se ukine, onda oni vide dalje od nas, pošto gledaju sve škole u Srbiji. Ponavljam, to nisu stvari o kojima odlučujemo mi, na lokalu – rekao je Dragan Tošić.

K.D.F.