Komitet za zaštitu novinara: Porast rizika za novinare uoči izbora u Srbiji

Međunarodna organizacija Komitet pravnika za zaštitu novinara (CPJ) upozorila je na ozbiljne bezbednosne rizike i pretnje nasiljem kojima su izloženi novinari u Srbiji uoči predstojećih parlamentarnih izbora. CPJ poziva predsednika Aleksandra Vučića da osigura da novinari mogu da izveštavaju sa glasanja 25. oktobra „bezbedno i bez straha”.

„Novinari koji izveštavaju sa birališta suočavaju se sa ozbiljnim rizikom od pretnji, nasilja i neprijateljstva, što je postalo izuzetno uobičajeno tokom Vučićevog mandata,” naveo je CPJ.

Analizu CPJ o bezbednosnim rizicima kojima su izloženi novinari u Srbiji prenosimo u celini.

Dok se građani Srbije pripremaju da glasaju na oktobarskim parlamentarnim izborima, novinari koji izveštavaju o izborima izloženi su ozbiljnom riziku od pretnji, nasilja i neprijateljstva, koji su postajali sve češći tokom perioda vlasti predsednika Aleksandra Vučića.

Nedavni napadi na novinare koji su izveštavali sa političkih skupova uoči glasanja 25. oktobra ozbiljno ukazuju na opasnosti koje bi mogle uslediti ukoliko vlasti u Srbiji odmah ne preduzmu mere kako bi osigurale da novinari mogu bezbedno i bez straha da obavljaju svoj posao.

U trenutku kada se sloboda medija suočava sa izazovima širom kontinenta, CPJ poziva evropske partnere Srbije da pažljivo prate situaciju, podstaknu vlasti u Beogradu da obezbede poštovanje vladavine prava i javno reaguju na kršenja slobode medija.

„Hibridni napad“ – novinari u Srbiji rade suočeni sa mnoštvom pretnji

CPJ i partnerske organizacije posetili su u martu ove godine glavni grad Beograd, a izveštaj o toj poseti, koji su u julu objavili partneri Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara i Media Freedom Rapid Response, dokumentovao je eskalaciju policijskog nasilja, kampanje blaćenja podsticane izjavama javnih funkcionera, upornu nekažnjivost, pravne i digitalne pretnje, kao i nastojanja vladajuće stranke da pojača kontrolu nad medijima.

Od te posete, izveštaji o fizičkim napadima na novinare koji su pratili lokalne izbore i političke skupove dodatno su potkrepili ove nalaze i izazvali ozbiljnu zabrinutost zbog rastuće klime neprijateljstva uoči oktobarskog glasanja.

„Naša misija u Srbiji otkrila je zabrinjavajuće stanje: novinari se suočavaju sa nasiljem na ulicama, pretnjama njihovim porodicama i neprestanim pokušajima diskreditovanja njihovog rada, koje često predvode visoki državni zvaničnici, dok institucije odgovorne za njihovu zaštitu prečesto ne reaguju niti pozivaju počinioce na odgovornost“, rekao je Atila Mong, predstavnik CPJ-a za Evropu.

„Uoči oktobarskih izbora, uslovi za novinare se pogoršavaju. Imamo više izveštaja o novinarima koji su napadnuti dok su obavljali svoj posao na skupovima i drugim političkim okupljanjima, a atmosfera na internetu postaje napetija. Vlasti Srbije moraju odmah da reaguju kako bi zaustavile ovo neprijateljstvo, a Evropa mora da insistira na konkretnim merama za suzbijanje talasa nasilja“, rekao je Mong.

Intenzivan pritisak i nekažnjivost

Od dolaska Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandra Vučića na vlast 2012. godine, novinari se suočavaju sa sve većim brojem fizičkih napada, policijskog nasilja, pretnji i kampanja blaćenja. Nakon što je od 2012. godine obavljao funkcije potpredsednika vlade, premijera ili predsednika, Vučić se sada ponovo kandiduje za premijera.

PROČITAJTE JOŠ:

Tokom Vučićevog mandata, pritisak na nezavisne medije je pojačan. Kritičari često optužuju Vučića da pokušava da sledi primer bivšeg premijera Mađarske Viktora Orbana i izgradi autoritarnu državu sa potpunom kontrolom nad medijima, u kojoj se kritički mediji marginalizuju, diskredituju i izlažu kampanjama blaćenja provladinih tabloida ili anonimnih internet-trolova.

CPJ je u svojim izveštajima ukazivao da je ono što je jedan novinar opisao kao „lov na veštice“ protiv kritičkih novinara preraslo u talas napada, pretnji i napada špijunskim softverom, koji je dostigao novi vrhunac tokom antikorupcijskih protesta pokrenutih nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi.

Do septembra 2025. godine, novinari su izveštavali da ih je policija namerno tukla, privodila i ometala, naročito kada su dokumentovali policijsko nasilje prema demonstrantima. Ovaj zabrinjavajući trend nasilja, pretnji i zastrašivanja nastavljen je i ove godine.

Nerešeno ubistvo novinara Slavka Ćuruvije iz 1999. godine predstavlja simbol nekažnjivosti za zločine protiv medija. Četvorica bivših pripadnika državne bezbednosti oslobođena su 2024. godine, a presuda ostaje pravosnažna uprkos tome što je Vrhovni sud u januaru ove godine utvrdio da je oslobađajućom presudom povređen krivični zakon.

U maju je Slavkova ćerka Jelena Ćuruvija rekla CPJ-u da činjenica da niko nije odgovarao za ubistvo njenog oca šalje jasnu poruku nezavisnim novinarima u Srbiji da izveštavanje može biti opasno.

„Rizici za nezavisne medije su stvarni i postaju sve veći“, rekao je Mong iz CPJ-a. „Vlasti Srbije moraju odmah da reaguju kako bi osigurale da svako ko primeni bilo kakav oblik nasilja ili pretnje prema medijima u potpunosti odgovara za svoje postupke. To je jedini način da novinari mogu bezbedno da rade u ovom ključnom trenutku, kada je biračima potrebno nezavisno i kritičko izveštavanje o onima koji žele da dođu na vlast.“

Tokom izborne kampanje, vlasti Srbije moraju da:

• javno nalože policiji da štiti novinare koji izveštavaju sa događaja povezanih sa izborima i da ih ne privodi bez zakonskog osnova niti ometa u radu;
• obezbede brzo reagovanje na pretnje i nepristrasnu istragu napada, uz osiguravanje da odgovorni budu pozvani na odgovornost;
• nedvosmisleno osude nasilje, dok državni zvaničnici i političari moraju da se uzdrže od izjava koje stigmatizuju novinare ili podstiču neprijateljstvo prema njima;
• zaštite novinare tako što će im omogućiti pristup javnim događajima, zaštititi poverljivost njihove komunikacije i obezbediti da nesmetano dopru do publike;
• obezbede da novinari mogu da postavljaju pitanja kandidatima, dokumentuju demonstracije, istražuju navode o nepravilnostima i izveštavaju o rezultatima bez straha od nasilja ili odmazde.

Evropski partneri Srbije takođe imaju ulogu u ovom ključnom trenutku. Trebalo bi da pitanje napada na novinare direktno pokrenu pred vlastima, insistiraju na delotvornim istragama i odgovornosti i javno osude zvaničnu retoriku koja novinare dovodi u opasnost. Bezbednost novinara i njihova mogućnost da slobodno izveštavaju trebalo bi da budu prioritet u odnosima sa Srbijom tokom čitavog izbornog perioda.

Nedavni događaji

Od maja je zabeleženo još napada i pretnji nezavisnim medijima, uključujući zastrašivanje porodica novinara. Neki novinari bili su prinuđeni da napuste Srbiju zbog bezbednosnih pretnji.

U avgustu je borac za slobodu medija Veran Matić rekao za N1 da je pomogao u izmeštanju šest novinara iz Srbije u inostranstvo iz bezbednosnih razloga. Matić, predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i dobitnik Međunarodne nagrade CPJ-a za slobodu medija i sam se ranije suočavao sa pretnjama smrću, a ove godine ponovo je bio izložen uznemiravanju.

Rekao je da je većina od tih šest novinara, koji sada žive u egzilu, godinama trpela pretnje smrću i organizovano zastrašivanje, kao i da počinioci nisu kažnjeni.

Navode se neki od primera napada i pretnji nezavisnim novinarima koje je CPJ verifikovao od maja.

Fizički napadi, policijsko nasilje i ometanje rada

Nepoznati muškarac je 17. juna silom oteo Matiću telefon dok je snimao skup ispred Skupštine Srbije u Beogradu. Mesecima pre toga, Matić je bio meta napada visokih zvaničnika i provladinih medija, kao i kampanja na društvenim mrežama, gde je predstavljan kao izdajnik i strani agent i optuživan za proneveru.

Policija je 27. juna privela frilens fotoreportere Gavrila Andrića, Nađu Gavrilović i Mariju Stojnić dok su izveštavali sa skupa SNS-a u Beogradu. Policajci su ih odveli u stanicu bez jasnog saopštavanja pravnog osnova za privođenje, a pustili su ih nekoliko sati kasnije.

Nepoznati muškarci u crnim majicama su 24. avgusta izgurali Jovanu Ristić, novinarku portala Glas Šumadije, i Nenada Simovića, novinara portala LiKVidno, sa javnog skupa u Kraljevu, u centralnoj Srbiji, tokom Vučićeve posete. Uprkos jasno vidljivim novinarskim legitimacijama i akreditacijama za događaj, muškarci su rukama hvatali Simovićevu kameru i zahtevali da prestanu da snimaju.

Policajac je 29. avgusta napao Marka Miletića, novinara portala Mašina, dok je izveštavao sa skupa SNS-a u Užicu, u zapadnoj Srbiji. Uprkos jasno vidljivoj novinarskoj legitimaciji, policajac ga je stegao za ruku, oduzeo mu telefon kojim je uživo prenosio događaj i odgurnuo ga. Tokom istog događaja, jedan muškarac je navodno čekićem udario operatera krana za kameru televizije Pink i naneo mu lakše povrede, dok je nepoznata osoba bacila kamen koji je pogodio snimatelja javnog servisa RTS u grudi i povredio ga.

Pretnje novinarima i njihovim porodicama

Tokom noći 20. juna, nepoznate osobe oštetile su automobil Davida Gruhonjića, sina novinara, borca za slobodu medija i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, na parkingu u Novom Sadu.  Lokalne i regionalne organizacije za slobodu medija ocenile su da ovaj napad pokazuje da se zastrašivanje proširuje i na porodice novinara i navele da je napadu prethodila obnovljena kampanja blaćenja Dinka Gruhonjića.

U julu su direktor televizije N1 Branislav Šovljanski i njegova porodica dobili pretnje u komentarima ispod vesti, uključujući pozive da bude nabijen na kolac i živ ispečen. Voditelj podkasta i kolumnista dnevnog lista Danas Marko Vidojković, koji živi u inostranstvu nakon što je napustio Srbiju zbog pretnji, dobio je preteće imejlove u kojima je navedeno da će biti spaljen ako se vrati. On i njegov koautor podkasta Nenad Kulačin dobili su dodatne pretnje smrću nakon što su mediji izvestili da je prethodna pretnja prijavljena tužilaštvu.

U avgustu su se na društvenim mrežama pojavili komentari koji su pozivali da Matić bude obešen i da njegovo telo bude ostavljeno životinjama, dok se u drugim komentarima zahtevalo da Vidojković i Kulačin budu ubijeni. Aleksandru Blanuši, uredniku onlajn portala Volim Zrenjanin iz Zrenjanina tokom telefonskog razgovora zaprećeno je da će mu razbiti glavu. Policija je uhapsila osumnjičenog u ovom slučaju. Još jedna poruka na Instagramu 29. avgusta pozvala je na ubistvo svih u redakciji.

U septembru su se novinari suočili sa talasom pretnji nakon izveštavanja i komentarisanja sahrane osuđenog ratnog zločinca Ratka Mladića. Novinar N1 Predrag Popović dobio je pretnju na mreži X u kojoj mu je poručeno da treba da pazi dok se kreće Beogradom i da „znaju gde živi“. U komentaru ispod teksta o stavu Evropske komisije prema veličanju ratnih zločinaca i negiranju genocida upućen je i poziv da se redakcija N1 spali. Novinarki lista Danas Safeti Biševac u komentaru na sajtu N1 zaprećeno je seksualnim nasiljem na njenoj kućnoj adresi, dok je voditelj i urednik TV Nova Marko Novičić na Instagramu dobio poruke sa pretnjama smrću i fizičkim nasiljem, uključujući poruku da će ga „deliti na komade“.

CPJ će pažljivo pratiti kampanju, izborni dan i period nakon izbora, uključujući napade na novinare koji izveštavaju sa skupova, protesta i drugih događaja povezanih sa izborima.

Ovi izbori mogli bi predstavljati prekretnicu za slobodu medija u Srbiji – ili će dodatno učvrstiti zloupotrebe i nekažnjivost iz prethodnih godina, ili će doneti značajnu promenu ka odgovornijem i bezbednijem medijskom okruženju. Ko god pobedi na izborima mora obezbediti da novinari u Srbiji mogu slobodno i kritički da izveštavaju o radu onih na vlasti, bez straha od nasilja ili odmazde.

(Izvor: Committee to Protect Journalists, 22. septembar 2026, ANEM)