02monitring
Poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai je 21. aprila sa svojom delegacijom posetila lokalnu samoupravu, Osnovni sud u Beceju, tužilaštvo i verovatno još neke ustanove i institucije u ovom gradu kako bi obavila monitoring službene upotrebe madarskog jezika u opštinskim i državnim institucijama (madarski jezik je, osim srpskog, u službenoj upotrebi na teritoriji opštine Becej).
U delegaciji Kristine Morvai koja je 2009. postala poslanica EP na listi madarske partije desne orijentacije Jobik, ali, po raspoloživim informacijama, nije clanica te organizacije, bili su i advokat Antal Bozoki iz Novog Sada, becejski odbornik Demokratske zajednice vojvodanskih Madara Ištvan Tari i advokat Tamaš Nad Gaudi (nekadašnji poslanik Jobika u madarskom parlamentu) iz Nacionalne službe za zaštitu prava iz Madarske.
Becejski novinari nisu bili obavešteni o poseti delegacije predvodene poslanicom Evropskog parlamenta, ali je internet portal na madarskom jeziku DelHir objavio da je Morvai ocenila da su predstavnici posecenih institucija saradivali sa delegacijom, koja je našla, kako se navodi, „ozbiljne nedostatke“. O tim nedostacima možemo da saznamo samo toliko da zvanicna obaveštenja i formulari „obicno“ ne postoje na madarskom jeziku, te da su lokalni celnici i predsednik becejskog suda obecali da ce korigovati nedostatke, navedeno je na internet portalu DelHir.
Novinar Becejskog mozaika nije uspeo da sazna da li ce poslanica EP da obavesti opštinu, sud i tužilaštvo o „nalazima“ monitoringa.
Za Becejski mozaik su o monitoringu govorili predsednik opštine Dragan Tošic i predsednik Osnovnog suda u Beceju Goran Cimburovic, koji su konstatovali da je delegacija uocila manje nedostatke u oblasti službene upotrebe madarskog jezika (pojedini natpisi i neki od zvanicnih formulara nisu štampani na madarskom jeziku) koji ce biti korigovani ukoliko nisu u nadležnosti republike, vec lokalnih organa i institucija.
Cimburovic je rekao da je delegacija predvodena Kristinom Morvai posetila sud kako bi videla šta se dogada na terenu po pitanju ostvarivanja prava nacionalnih manjina u Srbiji, te da je delegaciju interesovalo samo ostvarivanje prava madarske nacionalne manjine. „Želeo bih da naglasim da od momenta kada je otvoreno poglavlje 23 i pristupni pregovori Srbije Evropskoj uniji, propisano da clanice Evropske unije i njihovi parlamentarci iz svih zemalja mogu, dok monitoring traje, da posecuju institucije za koje smatraju da treba da vide i po pitanju ostvarivanja, izmedu ostalog, prava nacionalnih manjina. S obzirom na to da je otvoreno poglavlje 23 koje se tice vladavine prava, ostvarena je ova poseta, a gospodu Morvai i njenu delegaciju interesovalo je na koji nacin pripadnici madarske nacionalne manjine ostvaruju svoja prava pred sudovima i u sudskim postupcima. Ja sam im, kao rukovodilac suda, rekao šta je sud preduzeo kao samostalni organ, u skladu sa sudskim poslovnikom i ostalim važecim pozitivnim propisima kako bi prava nacionalnih manjina, a i prava madarske nacionalne manjine, bila ostvarena. Upoznao sam clanove delegacije sa svim onim u cemu postupa Osnovni sud. Gospoda koja su sacinjavala delegaciju imala su nekoliko konkretnih pitanja, izmedu ostalog je bilo pitanje da li se vode sudski postupci na madarskom jeziku. Izvestio sam ih da je sudskim poslovnikom predvideno, to je naznaceno u godišnjem rasporedu o obavljanju poslova koji se donosi pocetkom svake kalendarske godine, da je odreden sudija za postupanje u postupcima na madarskom jeziku, kako u krivicnim postupcima, tako i u parnicnim i vanparnicnim. Takode sam ih izvestio da u postupcima pred sudom se povremeno – kada to potrebe, odnosno kada stranke zahtevaju – angažuju sudski tumaci, tako da nijedno pravo, po mom mišljenju, nije uskraceno pripadnicima nacionalnih manjina, pa ni madarske nacionalne manjine. Interesovalo ih je zašto odredeni formulari nisu dvojezicni, na šta sam odgovorio da sud to nije u obavezi da radi. Objasnio sam im da u pisarnici, odnosno u prijemnoj kancelariji suda od pet zaposlenih tri su madarske nacionalnosti i da nikad nije bilo nikakvih problema po pitanju prevodenja i obaveštavanja stranaka na njihovom maternjem jeziku. Nije bilo nijedne primedbe od pripadnika nacionalnih manjina na postupanje radnika u sudu, na postupanje sudija, odnosno da im je bilo kakvo pravo uskraceno što se tice upotrebe svoga jezika i prava. Uputio sam ih i na to da je u velikoj meri zastupljena dvojezicnost na sudu i po pitanju informacija i svega ostalog što je neophodno da bi stranka koja ne poznaje dobro srpski jezik (konkretno je rec o madarskom jeziku), bude upoznata s tim gde se koja kancelarija nalazi, gde ko postupa u sudu, a sve je to i naznaceno na transparentan nacin, možete to da utvrdite i na oglasnim tablama i na ostalim površinama gde se informacije isticu“.
Predsednik Osnovnog suda je rekao da mu nije saopšteno da li je delegacija donela nekakav zakljucak o službenoj upotrebi madarskog jezika u sudu, niti mu je receno da li ce eventualni zakljucci biti naknadno dostavljeni, ali je istakao da ne postoji nijedan razlog zbog cega delegacija ne bi bila zadovoljna uocenim. „Smatram da su u dovoljnoj meri zastupljena prava svih nacionalnih manjina. Otvoren sam za razgovor po pitanju eventualnih korekcija i unapredenja nekih prava za koja gospoda koja su bila u poseti smatraju da je potrebno. Sve što je u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije spreman sam da korigujem u cilju boljeg i što veceg ostvarivanja prava svih nacionalnih manjina“, rekao je Cimburovic.
Predsednik opštine Dragan Tošic je o poseti delegacije koju je predvodila poslanica Evropskog parlamenta, rekao da je razgovarano o službenoj upotrebi madarskog jezika, a vecina pitanja bila je upucena nacelniku Opštinske uprave, koji je na njih i odgovorio.
O tome da li je delegacija uocila eventualne nedostatke u oblasti službene upotrebe madarskog jezika u lokalnoj samoupravi, Tošic je rekao da, koliko on zna, sve je proteklo u najboljem redu, te da su upucene manje zamerke, da nedostaje neka dvojezicna nalepnica ili natpis. Recimo, jedna od zamerki je bila da nalepnica o evakuaciji u slucaju požara (pre svega je rec o grafickom prikazu puta za evakuaciju) u opštini nije dvojezicna.
Tošic smatra da bi bilo logicno da delegacija opštini Becej dostavi svoje eventualne zakljucke, „mada su se oni pojavili nenajavljeno, pa nisam siguran ni da ce nam poslati bilo kakve zakljucke“.
Jedan od razloga posete Morvaijeve Beceju i još nekim opštinama u Vojvodini je i Rezolucija o Srbiji Dejvida Mekalistera, izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju. Rezolucija o Srbiji bi trebalo da bude usvojena sredinom maja na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u Strazburu.
Predlog Rezolucije o Srbiji za 2016. godinu, podsetimo, predstavljen je 9. januara 2017. godine u Briselu. Rezolucija predstavlja mišljenje Evropskog parlamenta o Izveštaju o napretku Srbije i istice pozitivne i negativne aspekte procesa evropskih integracija. Ovaj predlog rezolucije izazvao je do sada rekordan broj amandmana, cak 325, Hrvatska je prednjacila sa 84 amandmana.
U oblasti ljudskih i manjinskih prava tekst predloga rezolucije pozdravlja zakonodavni i institucionalni okvir, pozitivno ocenjuje usvajanje akcionog plana za ostvarivanje prava nacionalnih manjina i posebno se pohvaljuje AP Vojvodina i donošenje nove Strategije socijalne inkluzije Roma 2016-2025. Dodaje se da je u daljem napretku u ovoj oblasti neophodno raditi na doslednom sprovodenju zakona širom zemlje.
K.D.F.
