Predsednik opštine Bečej Dragan Tošić: Epicentar radova biće na Tisi sledeće godine

Na pretposlednjoj sednici Skupštine opštine najavljena je izgradnja male marine u Bečeju, taj projekat se većim delom finansira iz IPA fonda, a deo troškova snosi lokalna samouprava, pored toga prodata je jedna od parcela na bivšem hipodromu za izgradnju hotela u budućem banskom kompleksu.

Za izvesno vreme, za nekoliko godina, očekuje se donekle uređenija obala Tise i ostvarenje makar dela dugogodišnjih političkih obećanja o izgradnji banje u Bečeju, to jest makar akvaparka. Na pitanja o tome šta i da li će ove godine biti izgrađeno ili započeto u zoni komercijalne banje i na obali Tise, odgovara predsednik opštine Bečej Dragan Tošić.

Po projektu male marine trebalo je da počnu radovi 1. maja, međutim, sredina je juna, a to se nije desilo. Nepoznanica je i tačna lokacija marine. Po informacijama kojima novinari raspolažu, marina bi trebalo da bude između stepenica i kamp naselja, ali na tom prostoru se već nalazi ponton/kafana.

– Radovi bi trebalo da budu započeti u narednih dvadesetak dana. Sredstva smo dobili na konkursu IPA fondova, a 85 odsto troškova se vraćaju opštini Bečej. Mi smo to radili na takav način da smo, da bismo uopšte ušli u posao, obezbedili kreditno zaduženje, tako da sada možemo da raspišemo javnu nabavku i da potom potpišemo ugovor sa izvođačem. Specifična je situacija, naime, može se desiti da kreditna sredstva i ne povučemo ako budemo prodali neku parcelu koja je vezana za neke druge stvari. Ako budemo uspeli da prodamo dve ili tri parcele, možda nećemo povlačiti kredit. Kredit je neka garancija nama da na pola posla, recimo, ne stanemo, što se izgradnje marine tiče. Što se tiče mesta gde se planira postaviti ponton, pogodili ste. Biće tu vezovi, tako da će moći u maloj marini da stanu brodovi i čamci, ljudi će imati priliku da se istuširaju, mesto gde da svrate, da popiju piće, a to je nešto što je nedostajalo Bečeju na ovom delu Tise. Reč je o pontonu, da ne bude zabune, a to znači da ne može doći do nepredviđenih situacija prilikom eventualnih poplava, to je prosto nemoguće, jer ponton je plutajući objekat, te građani u kamp naselju i ostali građani neće imati nikakvih komplikacija. Što se vodne dozvole tiče, a o tome je takođe bilo priča, naravno da imamo sve dozvole, da nemamo, ne bismo mogli da konkurišemo.

Kakva je sudbina splavova koji se nalaze u delu gde se planira postavljanje pontona/marine?

– Znate kako, voleo bih da imamo još dva-tri takva objekta, jer onda će taj deo Tise gde se skuplja prljavština koju moramo da čistimo dva-tri puta godišnje – ranije su pričali ljudi da će tamo biti plaža, ali je to nemoguće, jer je najprljaviji deo Tise – biti iskorišćen.

Ništa neće biti sklonjeno s te lokacije?

– Neće, rešiće se to na fin način, biće mesta i za jedne i za druge. Ima tamo dosta mesta. Nikada nije bilo neke ideje o tome kako treba da izgleda obala Tise, tu je i kamp naselje, u nebranjenom delu. Mi smo nešto isplanirali, pokušaćemo sada s ovim pontonom i ako uspemo, želimo da uradimo pristanište na drugom mestu i moramo da izgradimo plažu, ali ona mora biti na drugom mestu, iza kamp naselja.

Ne na mestu nekadašnjeg Loštranda, nego bliže kamp naselju?

–  Tako je.

Izvesno je u tom slučaju da Bečejci ni ove godine neće imati plažu, da li će imati naredne godine?

– Sada mogu da obećam da će akcenat od sledeće godine biti na sređivanju obale Tise. Mi smo centar morali da uredimo, jer je u centru bilo jako loše stanje i nismo mogli da prvo sređujemo obalu Tise, da bismo potom radili centar, a nismo imali dovoljno sredstava da bismo radili obe stvari. Slobodno mogu da obećam da će naš epicentar radova biti na Tisi sledeće godine.

Kada?

– To se neće desiti pre juna, ali od juna meseca sigurno je da ćemo imati mnogo radova koje ćemo tamo usmeriti, bar što se tiče novca. Ne govorim to tek tako, do kraja godine ćemo isplanirati mnogo stvari kako bismo u budžetu za sledeću godinu predvideli sredstva kojima ćemo krenuti da sređujemo obalu Tise. To moramo raditi iz razloga što ako budemo krenuli s izgradnjom akvaparka i ako se tamo bude izgradio turistički deo Bečeja gde bi bili hoteli i gde bi dolazilo mnogo ljudi, moramo da pokazujemo Tisu, Šlajz, pogled s vidikovca koji je vrhunski, ali je loše sve okolo.

Bilo bi lepo da obalu Tise sređujete i zbog građana Bečeja, ne samo zbog investitora.

– Da se razumemo: svaki investitor koji dolazi, dolazi zbog građana Bečeja. Nijedan investitor nije investitor zbog predsednika opštine ili zbog same investicije. Taj investitor koji dolazi verovatno nađe neki razlog u finansijskom smislu zbog čega dolazi, ali građani Bečeja su ti koji imaju najviše koristi od toga, i ako se uradi akvapark, i ako se sredi Tisa. Turisti kada dođu, možda šetaju tu 5-6 dana, a građani Bečeja šetaju 350 ili 300 dana, a ako neko dođe, pogleda i ode i potroši novac u Bečeju, i taj novac je opet u korist građana Bečeja.

Što se tiče eventualne izgradnje akvaparka, zasad je prodata jedna parcela, a po raspoloživim informacijama, tu parcelu, prekoputa sadašnjeg hotela, u zoni komercijalne banje, kupio je neko iz Bečeja. Da li možete da kažete ko je kupio i po kojoj ceni, s obzirom na to da je početna cena bila 7,4 miliona dinara?

– Ja ne mogu da kažem da je neko kupio dok se novac ne uplati.

Da li je ugovor s kupcem potpisan (razgovor je vođen 7. juna; prim. nov)?

– Ugovor nije potpisan, kada bude potpisan mi ćemo vam reći.

Očekuje se raspisivanje oglasa i za prodaju još jedne parcele u zoni komercijalne banje?

– Još dve parcele su u pitanju, i ova o kojoj ste vi sada pričali, do hotela. Nemamo zainteresovane trenutno za parcelu koja je u sredini – govorim o hipodromu – ali imamo zainteresovane za parcelu gde je bila Halasčarda, dakle treći deo parcele hipodroma, i za parcelu koja je između Komunalca i stadiona.

Ta parcela kod Komunalca je data u zakup.

– To je izdato u zakup i tamo je nešto posađeno, ali je tako napravljen ugovor da čim se pojavi investitor za to, taj koji je posejao parcelu mora da izađe iz parcele. Ta parcela i treći deo hipodroma biće prodavan u isto vreme i ostaće nam srednji deo hipodroma za koji ima zainteresovanih, ali nemamo konkretne stvari.

Parcela koja je kupljena i za koju, kako kažete, još nije potpisan ugovor, predviđena je za izgradnju hotela i eventualno bazena, u sklopu hotela.

– Za hotel i sve što ide uz hotel.

Kad se očekuje potpisivanje ugovora s tim bečejskim privrednikom ko-ji je kupio parcelu?

– Mislim da za desetak-petnaest dana. Ne bih sada da pričam o tome o kome je reč dok ne bude potpisan ugovor.

Ranije ste najavili da postoji zainteresovani ulagač za izgradnju akvaparka. Pretpostavljam da je taj zainteresovan da kupi pomenute dve parcele za koje ste rekli da ima zainteresovanih.

– Tako je. Šta je suštinski bitno? Nama je ta voda koju ćemo prodavati akvaparku nusproizvod. U gradu se mnogo pričalo o akvaparku, pa je zato strateški i najbitnije za građane Bečeja, ali što se tiče finansijskog dela, to je tek na trećem mestu što se tiče opštine Bečej i punjenja budžeta. Imamo bušotinu koja je izbušena i sada moramo da je privedemo nameni, a to znači da moramo da razdvojimo gas od vode kojeg ima dva puta više. Imamo 20 litara vode u sekundi i dva puta toliko gasa. Kada uradimo to razdvajanje, od tog momenta tražimo strateškog partnera za javno-privatno partnerstvo kako bismo zajednički mogli da proizvodimo struju i da od toga ostvarujemo prihod. Opština Bečej sama ne može da ima takav ugovor, a druga stvar je da će opština da ima bušotinu, zemljište i degazator i imaće šta da ponudi za javno-privatno partnerstvo. Procena je da treba da se uloži još oko 2  do 2,5 miliona evra da bismo mogli da proizvodimo struju i da opština Bečej prihoduje od toga. Komisija za javno-privatno partnerstvo određuje koji je procenat uloženih opštinskih para, a koji je procenat privatnog investitora. Kada se to odredi, osniva se firma delom u vlasništvu opštine i delom u vlasništvu privatnog investitora. To znači da će svake godine opština Bečej prihodovati od toga. To je jedna stvar, druga stvar je da vodu od oko 67 stepeni Celzijusa moramo da hladimo, moramo da spustimo temperaturu vode do 38 ili 40 stepeni kako bi je prodali potencijalnom partneru za akvapark. Mi bismo to svakako uradili i da nemamo akvapark, jer nam treba toplota. Kada tu vodu ohladimo na 38 ili 40 stepeni, imaćemo dovoljno toplote za 25 hiljada kvadratnih metara, a to znači da će naš sportski centar, Dom zdravlja i objekti koji budu izgrađeni tu, koristiti toplotu koju proizvodimo.

Za sada je ipak odobreno samo 24 miliona dinara za osposobljavanje bušotine, odnosno za razdvajanje gasa i vode, a za proizvodnju struje je potrebno, kažete, još dva ili dva i po miliona evra. Taj novac trenutno ne postoji. Ranije ste izjavili da će ove godine biti započeta izgradnja akvaparka, ali se stiče utisak, kako sada stoje stvari, da to ove godine neće biti započeto.

– Kako stvari stoje, ove godine će početi izgradnja akvaparka. Mi smo mogli direktno da dogovorimo isporuku vode i da završimo posao, ali zašto to da uradimo kad od toga možemo više da prihodujemo? Treba da se ulože 2 miliona evra za proizvodnju struje, ali to opština Bečej ne može sama, već samo u sklopu javno-privatnog partnerstva i mi već imamo sedam-osam zainteresovanih. Za proizvodnju struje ozbiljan partner se može pronaći za mesec dana, bilo domaći ili strani, jer svi to hoće da rade jer je to vrlo unosan posao i siguran ugovor sa državom gde se tačno zna da se svakog 25. u mesecu isplaćuje. Mi smo kao država u obavezi da do 2025. godine, čini mi se, podignemo taj nivo potrošnje električne energije, a mi kao država tu kasnimo. Zato na komisijama za javno-privatno partnerstvo takve stvari prolaze brže nego ostale. Što se tiče finansija, to je prva stvar koja je nama bitna, druga stvar je toplota. Kada završimo degazator…

To će biti ove godine?

– Sada ćemo da raspišemo javnu nabavku i krećemo u taj posao. Degazator u ovom momentu nema veze sa izgradnjom akvaparka, jer će akvaparku ta voda da treba sledeće godine, a nama je najbitnije da ove godine što pre razdvojimo gas i toplotu, jer ćemo imati više novca odatle.

Geotermalna voda će se prodavati kao tehnička voda?

– Da, zato što će ta voda biti iskorišćena, izvući ćemo iz nje sve što je bitno, ostaće obična, malo toplija voda. Mogli smo da krenemo u javno-privatno partnerstvo sa potencijalnim investitorom i da tražimo firmu koja će da izgradi degazator, ali nismo to želeli, jer smo hteli da se mi za sve pitamo i da posle nas ostane ugovor koji će obezbediti više prihoda opštini Bečej. U drugom slučaju bi taj privatnik prodavao toplotu, tehničku vodu i struju i zato smo razmišljali, računali, sarađivali sa ljudima sa Rudarskog fakulteta i saglasili se da je ovo najbolja priča za opštinu Bečej.

Da preciziramo: šta građani mogu da očekuju ove godine? Odvajanje vode od gasa, možda početak izgradnje akvaparka ukoliko se nađe kupac za tu parcelu?

– Građani Bečeja mogu da računaju na to da će početi prodaja zemljišta i da će radovi početi već ove godine. Ne znam u kojoj meri i koliko, ali radovi sigurno počinju ove godine.

Na izgradnji akvaparka i na izgradnji hotela na parceli koja je već prodata i treba da se potpiše ugovor?

– Za izgradnju hotela sam najmanje siguran da će početi ove godine. Možda će se uraditi temelji, ali ono što je najbitnije je da će se raditi degazator. To je osnov za sve, kao temelj kuće. Kada to uradimo, sve ostalo je vrlo jednostavno i lagano. Zašto opet kasnimo? Zato što smo preračunavali ovu priču i u prvom momentu hteli smo da prodamo samo vodu. Ali uz konsultacije sa stručnim ljudima, koji su predložili da uložimo 30 miliona i da će nam se to vratiti za godinu dana, usporili smo i napravili smo plan koji će biti veoma koristan za grad Bečej.

Da li je već odobren kredit čije uzimanje je izglasano na prethodnoj sednici Skupštine opštine u vrednosti do 45,5 miliona, a deo tog novca bi trebalo da bude uložen u degazator?  

– Nismo još dobili, ali možemo da povučemo 5 miliona ili 35 miliona, odnosno onoliko koliko nam bude potrebno. Nismo se dogovorili da povučemo ceo kredit. Druga važna stvar je da je kamata 1,7%  i da opština Bečej nikada nije dobila ovakvu kamatu. Na primer, u 2004. ili 2005. godini su kamate bile zaista velike, mi smo spustili kamate na 3,1 i 2,3 posto, a sada smo je spustili na 1,7 posto. Kada se sve to sabere, opština se nije ništa više zadužila zbog kamatne stope koje smo drastično spustili. Jedino pravo zaduženje opštine Bečej je rekonstrukcija trga.

Priči o izgradnji akvaparka trebalo bi da prethodi priča o „Jodnoj banji“, službi za rehabilitaciju Doma zdravlja. Na jednoj od prethodnih sednica bečejskog parlamenta rekli ste da pregovarate sa predstavnicima PIK-a „Bečej“ o tome da će opština Bečej da kupi zgradu „Jodne banje“ kako bi mogla da je opremi na adekvatan način i da ulaže u nju. Kada bi ti pregovori trebalo da budu okončani?

– Nije bitno toliko ko je vlasnik „Jodne banje“. Zbog građana moramo tu banju vratiti opštini Bečej i posle dati Domu zdravlja na korišćenje. Tu se pojavio problem vlasništva i restitucije, međutim, opština Bečej je ušla u pregovore kako bismo mogli da je rekonstruišemo i kako bi mogla da služi našim građanima.

Da li bi „Jodna banja“ u tom slučaju koristila i vodu zbog čega je dobila ime, koju već godinama ne koristi, a u neposrednoj blizini objekta se nalazi izvor vode?

– To možemo da završimo tek kada okončamo pitanje vlasništva. Ovako ne možemo niti da apliciramo na konkursima, niti da izdvajamo novac iz budžeta opštine. To je najveći problem u vezi „Jodne banje“. Nije problem da izdvojimo 5-6 miliona dinara kako bismo počeli sanaciju objekta, problem je vlasništvo nad „Jodnom banjom“. Taj objekat je svakako lep, a mogao bi da bude još lepši i bolji i spolja i iznutra. Još uvek ne znam kada ćemo završiti pregovore, ali znam da nećemo odustati dok taj objekat ne uvedemo u vlasništvo opštine Bečej.

To znači da ne postoji mogućnost da „MK grupa“ kao društveno odgovorno preduzeće taj objekat besplatno ustupi opštini Bečej?

–  Postoji i ta mogućnost.

Prethodni predsednik opštine Vuk Radojević je pre nekoliko godina to i nagovestio.

– Ono što za sada sigurno mogu da kažem je da su pregovori u toku – rekao je predsednik opštine Dragan Tošić.

K.D.F.