Program rada Vodokanala: Planirane investicije za 192 miliona dinara

Kako u Bečeju nedostaju bunarski kapaciteti, potrebno je konstantno revitalizovati bunare, kako bi se postojeći kapaciteti sačuvali • Krajem februara je sproveden postupak javne nabavke, a bušenje bunara bi trebalo da počne ovih dana
Javno preduzeće Vodokanal se, kao i druga javna preduzeća, bori s problemima. Najveći problem je nedostatak novca, jer kada bi bilo novca mogao bi da se reši i problem maltene nepostojeće (u Bačkom Petrovom Selu) i zastarele vodovodne mreže, stare i do 30 godina (u Bečeju).

Direktor Vodokanala Zoran Grbić je u intervjuu za Bečejski mozaik početkom ove godine u crticama govorio i o ostalim problemima, da Vodokanal ne može da opstane od naplate vode (potražuje se oko 70 miliona dinara, što od građana, što od pravnih lica, s tim da su u tom iznosu i kamate). Nedostatak bunara je takođe problem. Do marta 2016. godine trebalo je da se izbuši jedan, odnosno dva bunara da bi leti pritisak vode u mreži bio prihvatljiv. Krajem februara je sproveden postupak javne nabavke, a bušenje bunara bi trebalo da počne ovih dana. Potpisan je ugovor sa izvođačem „Geoinženjeringom“. Reč je o ulaganju od oko 5 miliona dinara.
Loše utiču na poslovanje i veliki gubici u mreži (gubici su bili navodno 50 odsto, ali to nije sigurno, precizno bi se znalo kada bi ventili bili zamenjeni i kada bi bio instaliran softver za izradu GIS-a); problem su i nelegalni priključci itd.
Vodokanal u programu poslovanja u 2016. godini, u cilju smanjenja gubitaka na mreži, između ostalog, planira kupovinu sonde i softvera za izradu Geografskog informacionog sistema (GIS). Za sada ti projekti nisu ostvareni, a njihova realizacija zavisi od raspoloživog novca, rekao je Grbić.
U opisu sadržaja plana investicija (srednjoročni plan ulaganja od 2015. do 2017. godine) Vodokanala za 2016. godinu navodi se da je predviđena nabavka softvera za izradu GIS-a. Softver omogućuje izradu baze podataka o svim tehničkim karakteristikama i tačnom položaju vodovodne i kanalizacione mreže u svim naseljenim mestima u opštini, koji su potrebni za izradu plana zoniranja i smanjenja gubitaka vode u mreži. Planirana cena softvera je 350.000 dinara.
Neophodna je i kupovina sonde za pronalaženje gubitaka u vodovodnoj mreži, što bi takođe doprinelo smanjenju gubitaka. Oprema služi za detekciju curenja pomoću ultrazvučnih istraživanja, na osnovu prisluškivanja šumova. Naime, curenja na magistralnim cevovodima, koji su nekada i na dva metra dubine, ili na cevima ispod betonskih i asfaltnih površina je nemoguće pronaći bez takve opreme, jer iscurela voda se ponekad godinama ne pojavi na površini terena, dok curenje ne bude većih razmera. Planirana cena sonde je 650.000 dinara.

Investicije

Javno preduzeće Vodokanal u 2016. godini planira nekoliko većih investicija. U oblasti vodosnabdevanja najviše novca je potrebno za izgradnju vodozahvata u Bačkom Petrovom Selu, jer su oprema, objekti i distribuciona mreža tamo u najlošijem stanju od svih naselja u opštini. Pored zastarele distribucione mreže i bunari su pri kraju veka trajanja, a kaptiraju artesku vodu, koja je nezadovoljavajućeg kvaliteta. Za izgradnju prve faze vodozahvata i priključnog cevovoda u tom naseljenom mestu potrebno je oko 39 miliona dinara (glavni projekat je izradio „Akvaprojekt“ iz Subotice 2009. godine, a tehnička dokumentacija je 2015. godine usklađena sa važećim propisima, pribavljena je i parcela na predviđenoj lokaciji, koja je privedena nameni, građevinska dozvola je pribavljena nakon rešenih imovinsko-pravnih odnosa na parceli). Investicija vodozahvata u Bačkom Petrovom Selu je započeta 2009. godine, kada su izbušene dve bušotine za bunare i dva pijezometra u vrednosti od 12 miliona dinara na predviđenoj lokaciji za izgradnju centralnog vodozahvata naselja.
Potom je prošle godine Uprava za kapitalna ulaganja odobrila veći deo iznosa za prvu fazu vodozahvata, međutim, krajem godine, nakon rebalansa pokrajinskog budžeta, je raskinula ugovor s opštinom. Direktor Vodokanala Zoran Grbić je izjavio da pošto je Uprava za kapitalna ulaganja zbog rebalansa i nepotpune dokumentacije raskinula ugovor sa opštinom, Vodokanal planira da učestvuje na konkursima pokrajine i nadležnih ministarstava ukoliko ih bude bilo, kako bi realizovao kapitalni projekat u Bačkom Petrovom Selu.
Prema proceni iz Vodokanala, ukoliko se ova investicija ne realizuje u narednim godinama, vodosnabdevanje naselja će biti ugroženo. Pored nedostajućih količina vode, investicija bi uticala i na poboljšanje kvaliteta distribuirane vode, jer bi umesto „žute vode“ korisnici bili snabdeveni belom vodom iz plićih slojeva čiji kvalitet je mnogo bolji. Vrednost tog projekta je 39 miliona dinara.

Bunari

Za grad Bečej najznačajnija investicija bi bila izgradnja bunara BS-4/1 i BS-4/2 na izvorištu, a to podrazumeva bušenje bunara sa građevinskim, hidromašinskim i elektrotehničkim opremanjem i izgradnjom poveznog cevovoda do postojećih cevi na izvorištu. Na ovaj način bi se obezbedilo uredno snabdevanje vodom, posebno u špicevima potrošnje u letnjem periodu. Ukupan bunarski kapacitet sa trenutnih 85 litara u sekundi bio bi povećan na 105 litara. Starenjem postojećih bunara može se očekivati opadanje ukupnog kapaciteta izvorišta za 5 litara u sekundi do sredine 2016. godine, a to znači da bi zajedno sa novim bunarskim kapacitetima bilo obezbeđeno 100 litara vode u sekundi, koji je minimalan bunarski kapacitet za nesmetano vodosnabdevanje u toku leta. Realizacijom ovog ulaganja građani koji žive u stambenim zgradama, na višim spratovima bi imali vode tokom celog dana i u letnjem periodu, piše u programu poslovanja Vodokanala. Vrednost ovog ulaganja, koja bi trebala da bude realizovana ove godine, je 17 miliona dinara.
Zamena i ugradnja vodovodnih delova u šahtovima je neophodno i time bi se rešio problem nemogućnosti zatvaranja i izolacija havarisanih deonica. Za to je potrebno 12 miliona dinara, a posao bi trebao da bude urađen ove i naredne godine.
U Bačkom Gradištu postoje dva bunara bele vode i jedan koji koristi „žutu vodu“, koji se aktivira samo u letnjem periodu. Izgradnjom, opremanjem i povezivanjem u sistem bunara B-1/1 u Bačkom Gradištu, koji bi kaptirao slojeve bele vode na lokaciji sadašnjeg bunara „žute vode“, poboljšao bi se kvalitet distribuirane vode tokom cele godine. Investicija je bitna, jer postojećem bunaru B-3 konstantno opada kapacitet i postoji mogućnost da se bunar žute vode mora koristiti za vodosnabdevanje tokom cele godine. Cena projekta je 7,5 miliona dinara.
Bušenje bunara B-III-6/1 u Bečeju podrazumeva bušenje bunara pored postojećeg bunara B-III-6, čija je filterska konstrukcija urušena i ne može se vratiti u eksploataciju revitalizacijom. Nakon bušenja bunara postojeća infrastruktura se može iskoristiti. Ovom investicijom bi se obezbedilo dodatnih 8-10 litara vode u sekundi, a potrebno je 6 miliona dinara.
Zamena elektromotornih ventila sa reduktorima u cevnoj galeriji filter stanice na fabrici vode spada u investicije održavanja, koje treba što pre izvršiti. Na starim ventilima voda curi tokom cele godine, a postoji i opasnost od havarije zbog starosti materijala. Ako ne dođe do zamene elektromotornih ventila sa reduktorima u cevnoj galeriji gubici pri preradi vode će se dalje povećavati, a mogu i dovesti do prinudnog zaustavljanja rada filter stanice, što znači da bi se gradu isporučivala tehnička voda. Za ove poslove potrebno je obezbediti 4 miliona dinara.
Za izgradnju priključka na električnu energiju za potrebe napajanja budućeg vodozahvata u Bačkom Petrovom Selu potrebno je obezbediti projekat priključka i za taj poduhvat je potrebno 3 miliona dinara.
Revitalizaciju četiri bunara je neophodno izvršiti radi zadržavanja postojećih kapaciteta izvorišta za 2 miliona dinara. Prosečan radni vek bunara je oko 15-20 godina u zavisnosti od kvaliteta izvođenja radova. Posle tog perioda revitalizacijom je moguće produžiti vek trajanja bunara za 3-5 godina. Jedan bunar se maksimalno može revitalizovati 4-5 puta. Kako u Bečeju nedostaju bunarski kapaciteti, potrebno je konstantno revitalizovati bunare, kako bi se postojeći kapaciteti sačuvali.
Ugradnja frekventnih regulatora za rad bunara na izvorištu u Bečeju je neophodno radi lakšeg podešavanja optimalnog rada bunarskih pumpi i smanjenja potrošnje električne energije. Predviđen iznos od 1,6 miliona dinara je dovoljan za opremanje 4 bunara frekventnim regulatorima i pratećom elektro opremom.
Ugradnja dva elektromagnetna merača protoka na glavne magistralne cevovode DN 300 mm i DN 400 mm kod fabrike vode je neophodna kako bi bilo omogućeno praćenje količine vode koja se distribuira prema Bečeju. Predviđena cena je 1,4 miliona dinara.
Izgradnjom vodovoda u delu ulice 7. jul u Bečeju bi se obezbedilo snabdevanje pijaćom vodom stanovnika u tom delu ulice. Ovaj deo ulice je jedan od retkih u opštini, gde ne postoji ulična vodovodna mreža i nema mogućnosti priključenja na javni vodovod. Za to je neophodno obezbediti 800.000 dinara.

Kanalizacija

Što se odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda tiče, planirana je izgradnja kanalizacije otpadnih voda pod pritiskom u sedam ulica – V. Radomira Putnika, V. Živojina Mišića, Voćnjaka, Sutjeska, Slavka Rodića, Šištak i deo Omladinske u Bečeju. Ovaj deo Bečeja se nalazi na najnižem terenu, u branjenom delu major korita reke Tise. Zbog ovih činjenica podzemne vode su visoke, a septičke jame ne funkcionišu i postoji opasnost od zaraze i zagađenja podzemnih i površinskih voda. Za to je potrebno 14 miliona dinara.
Projektom kanalizacije otpadnih voda u delovima ulica Republikanska, Sinđelićeva, Endrea Adija, Lajoša Zilahija, Jovana Popovića, Miloša Bugarskog, Partizanska, V. Živančeva i Vojvođanskih brigada u Bečeju su obuhvaćene kanalizacije u ulicama čija izgradnja će se finansirati iz Fonda za zaštitu životne sredine. Za prvu fazu izgradnje u ulici Republikanska i okolnim ulicama za 2016. godinu je odobreno 5 miliona dinara. Potrebno je ukupno 12,5 miliona dinara.
Zamena dve pumpe za otpadnu vodu na glavnoj crpnoj stanici u Bečeju je investicija čijom realizacijom bi se postigla ušteda na potrošnji električne energije i bio bi poboljšan efekat odvođenja otpadnih voda. Realizacijom ove investicije bi se smanjilo zadržavanje atmosferskih voda u nižim delovima grada (Mali rit), a istovremeno bi se smanjili i troškovi potrošnje električne energije i troškovi održavanja i servisiranja. Cena projekta je 3,5 miliona dinara.
Izgradnja kanalizacije otpadnih voda u ulici Ištvana Nađa u Bečeju je započeta krajem 2015. godine i, kako je rekao direktor Vodokanala, okončana je 2016. godine. Za ovu investiciju su odobrena sredstva iz Fonda za zaštitu životne sredine u iznosu od 1,5 miliona dinara. Ovom investicijom se omogućava priključenje na kanalizacionu mrežu za oko 30 domaćinstava.
Projektom kolektora kanalizacije otpadnih voda u ulicama Stevana Kojića i Đure Jakšića sa slivnim područjem u Bečeju bi se moglo konkurisati kod ministarstava i pokrajinskih sekretarijata. U ovim ulicama je predviđen jedan od glavnih kolektora, bez čije izgradnje ne može da se grade kolektori u susednim ulicama, koji pripadaju ovom slivu. Vrednost projekta je 33 miliona dinara.
Izgradnjom kanalizacije atmosferskih voda u ulici Rade Stanišića bi se rešio dugogodišnji problem stanovnika naselja Mali rit. Naime, zbog nepostojanja atmosferske kanalizacije u delu ovog naselja pri većim padavinama dolazi do zadržavanja vode u ulici i izlivanja fekalija iz kanalizacije otpadnih voda. Potrebno je obezbediti 3,2 miliona dinara za to, a investicija je planirana za 2017. godinu.
Izgradnjom kanalizacije atmosferskih voda u ulici Friđeša Hovea bi se rešio dugogodišnji problem stanovnika ove ulice. Naime, zbog nepostojanja atmosferske kanalizacije u delu ove ulice, pri većim padavinama dolazi do zadržavanja vode u ulici. Za taj poduhvat, čije se ostvarenje planira 2017. godine, potrebno je 1,2 miliona dinara.

Dezinfekcija

Nabavka i ugradnja uređaja za dezinfekciju vode na bunarima B-3 i B-4 u Bačkom Gradištu je investicija kojom se predviđa postavljanje nove savremene opreme za proizvodnju i doziranje mešovitog dezinfektanta. Primenom postrojenja za proizvodnju mešovitog dezinfektanta na mestu potrošnje rešava se problem dezinfekcije vode. Sredstva za realizaciju ove investicije obezbeđuju opština i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu na osnovu projektne dokumentacije, izrađene 2015. godine. Dezinfektant će za oko mesec dana biti ugrađen u Bačkom Gradištu, rekao je Grbić. Cena projekta je 20,8 miliona dinara.
U izveštaju budžetskog inspektora koji je sastavni deo programa rada Vodokanala za 2016. godinu, navodi se da je iz budžeta planirano 80 miliona dinara za Vodokanal, 13,4 miliona dinara iz opštinskog budžeta i 66,6 miliona dinara sa viših nivoa vlasti, te da je planirano ukupno 5 projekata. Prvi je izgradnja fekalne kanalizacije u ulicama Potiska, Severa Đurkića, Šandora Petefija i Neznanog junaka u Bečeju u iznosu od 4,3 miliona dinara – od toga 1,2 miliona iz budžeta, a ostatak sa višeg nivoa vlasti.
Drugi projekat je prva faza vodozahvata i priključnog cevovoda u Bačkom Petrovom Selu u iznosu od 49,8 miliona dinara – od toga iz budžeta 3 miliona, ostatak sa višeg nivoa.
Treći program je tehnološki projekat za dezinfekciju vode mešovitim dezinfektantom za Bačko Gradište u ukupnom iznosu od 20,8 miliona dinara – od toga 4,1 milion iz budžeta, ostatak sa višeg nivoa vlasti (s tim da je iz opštinskog budžeta 17. decembra 2015. preneto 6,2 miliona dinara za taj projekat, a 26. januara 2016. je iz tekuće budžetske rezerve preneto 1,2 miliona dinara sa projekta dezinfekcije vode u Bačkom Gradištu na glavni projekat kanalizacije otpadnih voda u ulici Ištvana Nađa, potom, 27. januara, takođe iz tekuće budžetske rezerve preneto i 76.000 dinara za glavni projekat kanalizacije otpadnih voda u ulici Ištvana Nađa).
Četvrti projekat je glavni projekat kanalizacije otpadnih voda u ulici Ištvana Nađa, a potreban iznos, 50.000 dinara, treba da obezbedi opština.
Poslednji projekat je kolektor otpadnih voda i kanalizacije u delu Republikanske ulice u iznosu od 5 miliona dinara iz budžeta.
Vodokanal je predvideo i postavljanje video nadzora na fabrici vode, nabavku jednog rovokopača-mini bagera, cisterne za pražnjenje septičkih jama, GPS aparata za prikupljanje podataka sa terena, opreme za daljinsko očitavanje vodomera, opreme za podbušivanje itd.
Nabrojana ulaganja, kaže se u programu poslovanja Vodokanala, prioritetna su za obavljanje osnovne delatnosti preduzeća.
Za navedena ulaganja potrebno je 192,4 miliona dinara, a Vodokanal planira da iz sopstvenih sredstava finansira bušenje bunara B-III-6/1 za 6 miliona dinara, revitalizaciju četiri bunara za 2 miliona, izgradnju vodovoda u ulici 7. jula za 800.000 dinara, kupovinu bunarskih pumpi za 800.000 dinara, nabavku rovokopača za 1,8 miliona, cisternu za pražnjenje septičkih jama za 750.000 dinara, GPS za prikupljanje podataka za 500.000 dinara, opremu za daljinsko očitavanje vodomera za 500.000 dinara, opremu za podbušivanje za 400.000 dinara, softver za GIS za 350.000 dinara i sondu za pronalaženje gubitaka na mreži za 650.000 dinara.

Potraživanja

Krajem decembra 2015. godine procenjeno je da neizmirene obaveze Vodokanala iznose oko 18 miliona dinara, a firma potražuje 70,4 miliona dinara. „Najveći deo potraživanja čine potraživanja od Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost ’Đorđe – Predin Badža’, a najveće obaveze su obaveze prema osiguravajućoj kući DDOR“, navodi se u programu rada Vodokanala i dodaje se da je 2015. godine raskinut višegodišnji ugovor o osiguranju i raspisan je postupak javne nabavke za usluge osiguranja, čime je smanjen ukupan iznos neizmirenih obaveza. 

Cena

Što se cena tiče, Vodokanal je u 2011. godini dobio saglasnost za povećanje cena koje se odnose na kategoriju domaćinstva, tokom 2012. godine nije bilo povećanja ni cene vode ni cene odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda ni za jednu kategoriju potrošača. U 2013. godini povećanje cena od deset procenata usvojeno je odlukom Upravnog odbora, a potom je predsednik opštine na to dao saglasnost. Tokom 2014. i 2015. godine nije povišena cena, jer osnivač Vodokanala nije odobrio zahtev za povećanje.
Za 2016. godinu je projektovano povećanje cena za pijaću vodu, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda za domaćinstva, kako bi se izjednačio njihov nivo sa nivoom cena za industriju. Nove cene bi se primenjivale od 1. aprila, ukoliko opština to dozvoli. Stara cena za domaćinstva (voda, kanalizacija, prečišćavanje) za 1 m3 vode bila je 74,8 dinara (bez PDV-a), a nova bi bila 78,17 dinara. Grbić je rekao da je Vodokanal predao opštini zahtev za povećanje cena, ali još nije dobio odgovor, te cena vode neće biti viša od 1. aprila.

Proizvodnja

Vodokanal je iz sopstvenih sredstava finansirao bušenje bunara B III-6-1 i time poboljšalo kvalitet vodosnabdevanja u letnjim danima. Trenutno raspoloživa količina vode sa 17 bunara, zbirnog kapaciteta od 85-87 litara u sekundi zadovoljava potrebe u zimskom periodu, ali ne i u letnjem, kada je potrošnja veća i potrebno je nivo proizvodnje vode od 95-100 litara u sekundi. Jedan od prioriteta u 2016. godini je bušenje jednog ili dva bunara i revitalizacija barem 4 bunara.
Planirana proizvodnja vode u 2016. godini je 3.602.000 m3 što je na nivou plana iz 2015. godine.
Planirana prodaja vode u 2016. godini u Bečeju iznosi 1.085.500 m3 što je manje za 3% u odnosu na plan 2015. godine. Planirana prodaja vode u 2016. godini u naseljenim mestima je 632.500 m3, za 3% više u odnosu na plan 2015. godine.

Troškovi

Troškovi direktnog materijala 2016. godine trebali bi da budu 5,7 miliona dinara, troškovi režijskog materijala 557.759 dinara, troškovi goriva i energije 22,8 miliona, električne energije 19,7 miliona, troškovi rezervnih delova 736.346 dinara, troškovi zarada zaposlenih 70,6 miliona, troškovi transportnih usluga 755.134 dinara, PTT troškovi 720.334 dinara, troškovi tekućeg održavanja 3,7 miliona, troškovi amortizacije 26 miliona, za troškove neproizvodnih usluga i reprezentacije potrebno je 17,6 miliona (tu je revizija, advokatske i geometarske usluge, pranje kola, seminari, usavršavanja, obezbeđenje, čišćenje, reprezentacija – oko 122.000 dinara – osiguranje itd), finansijski troškovi bi trebali da budu 586.947 dinara, a ostali troškovi 7,2 miliona – najveći deo tih troškova, oko 7 miliona dinara, trebalo bi da bude otpis nenaplaćenih potraživanja od fizičkih lica.
Izvori prihoda Vodokanala su samofinansiranje, oko 25 miliona dinara, planirani iznos iz opštinskog budžeta je 4 miliona i očekivani iznos iz budžeta opštine i viših nivoa oko 80 miliona. U programu poslovanja Vodokanala za 2016. godinu piše da je obezbeđeno 80 miliona dinara za pet investicionih projekata: 13,4 miliona dinara iz sopstvenih prihoda opštine Bečej i 66,6 miliona dinara iz tuđih izvora.
Planirani prihodi Vodokanala od obavljanje osnovne delatnosti u 2016. godini su 158,7 miliona dinara.

Gubici

Ukupan nepokriveni gubitak iznosi 65,4 miliona dinara. Struktura uzroka gubitka sastoji se iz plaćanja obaveza (nasleđen dug) iz ranijeg perioda budući da je Vodokanal blagovremeno izmirivao obaveze iz tekućeg poslovanja. Drugi značajan pokazatelj u određivanju strukture uzroka gubitka su privremeni otpisi potraživanja i potraživanja koja su u sudskom sporu. Najviše su se privremeni otpisi odrazili na gubitak u 2013. godini gde su učestvovali sa oko 8 miliona dinara. Takav trend je nastavljen i u 2014. godini kada je na ime privremenog otpisa nenaplaćenih potraživanja knjiženo 4,1 milion dinara. Uticaj na pojavu gubitka ima i nepovećanje cena komunalnih usluga tokom 2014. i 2015. godine.
Prema dugoročnoj projekciji, kumulativni gubitak iz ranijeg perioda se može pokriti u naredne tri godine, uz uslov da se realizuju sve preuzete mere za naplatu starih i novih privremeno otpisanih potraživanja.
Predlog projekcije finansijskog rezultata po završnom računu za 2015. godinu ogleda se u razlici očekivanih priliva i odliva sredstava. Na tim osnovama projektuje se pozitivan bruto finansijski rezultat odnosno dobitak u visini od 182.000 dinara. Planirana dobit biće usmerena na pokriće gubitka iz ranijih godina. Kako preduzeće planira da u 2016. godini posluje sa pozitivnim bruto finansijskim rezultatom u visini od 722.000 dinara, isto planira da datu dobit raspodeli delom za pokriće gubitka iz ranijih godina.

Zaposleni

U Vodokanalu je 2010. bilo 67, a od 2012. godine u jednom momentu bilo je čak 87 zaposlenih, 2013. godine 84 zaposlena, 2014. je bilo 80 i na kraju 2014. godine 75 zaposlenih.
Programom poslovanja za 2016. godinu planira se ukupno 75 zaposlenih radnika, od toga 67 radnika zaposleno na neodređeno vreme a jedan je imenovano lice. Zakonom o budžetskom sistemu je predviđeno da ukupan broj zaposlenih na određeno vreme zbog povećanog obima posla, lica angažovanih po ugovoru o delu ili po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima, preko omladinske ili studentske zadruge, kod korisnika javnih sredstava, ne može biti veći od 10% ukupnog broja zaposlenih. U skladu sa napred iznetim, Programom poslovanja za 2016. godinu planira se 7 radnika na određeno vreme.

R.M.