trg_fontane
Izgradnja banjskog kompleksa u Bečeju je aktuelna tema već nekoliko godina. Zbog banje su se „lomila koplja“ na lokalnoj političkoj sceni za vreme prethodne vladajuće garniture, koja je u izgradnji banjskog kompleksa videla potencijalnog pokretača turističkog i celokupnog razvoja opštine, ali i „najjačeg aduta“ za prikupljanje političkih poena, pogotovo u predizbornoj kampanji.
Pre nekoliko godina učinjeni su prvi koraci, geotermalna bušotina za potrebe buduće banje izbušena je 2011. godine, vrednost radova je bila 44 miliona dinara, a sredstva za to odobrio je Fond za kapitalna ulaganja (novac do decembra 2012. godine nije plaćen izvođaču radova, firmi Hidrosonda iz Novog Sada). Zatim, više od 9,5 miliona dinara iz opštinskog budžeta je ukupno plaćeno za konsultantske usluge advokatskim i konsultantskim firmama (sav taj novac je, u suštini, bačen, jer su usluge i dokumenta koja su naplaćena bila vezana za strateškog partnera opštine, koji je trebao da gradi banju, ali on je u međuvremenu odustao od investicije), najavljivani su potencijalni investitori, jedan iz Austrije, jedan iz Mađarske, kao i osnivanje zajedničke firme opštine i Akvaprofita (strateškog partnera iz Mađarske) pod imenom VitalSpa, međutim, ta firma nije registrovana, pa tako od izgradnje banje – procenjena vrednost ulaganja je oko 30 miliona evra – nije bilo ništa.
Nakon izbora u maju 2012. godine, novostvorena koalicija je saopštila da nije odustala od projekta banje, ali da smatra da je prvo potrebno uraditi studiju opravdanosti te investicije. Nova vlast je zbog nedostatka studije opravdanosti kritikovala prethodnu, ali i zbog toga što je dug za bušenje geotermalne bušotine ostavljen njima (krajem 2012. godine obaveze za bušotinu bile su oko 52-53 miliona dinara, s kamatom). Sredinom decembra prošle godine predstavnici opštine su potpisali trojni ugovor na 40 miliona dinara u vezi sa regulisanjem dugova za bušenje geotermalne bušotine. Potpisnici su bili predstavnici NIS-a (čija je firma Hidrosonda), Fonda za kapitalna ulaganja i opštine Bečej. Na nedavno održanoj konferenciji za novinare predsednik opštine Vuk Radojević rekao je: „Mi smo u decembru prošle godine u potpunosti isplatili dugovanja prema izvođaču radova NIS-u, to jest Hidrosondi u visini od oko 45 miliona dinara. Još imamo kamatu u visini od 12 miliona dinara, koja je nastala zbog neblagovremenog plaćanja obaveza, i pregovaramo da tu kamatu u potpunosti anuliramo“.
Javna nabavka
Sredinom decembra prošle godine raspisana je javna nabavka male vrednosti za prikupljanje ponuda za izradu studije opravdanosti komercijalne banje u Bečeju. Iz podataka koje su redakciji Bečejskog mozaika upućene u skladu sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, vidi se da je 17. decembra 2012. godine poziv za podnošenje ponuda za javnu nabavku studije tržišne opravdanosti za izgradnju banjskog kompleksa na teritoriji opštine Bečej poslat na adrese tri preduzeća: Mertek d.o.o. (Mérték Építészeti Stúdió Kft), Horvat kompani (Horwath HTL Hungary & Russia) i K.S. studio d.o.o. (K.S. Studio Kft). Odgovor je stigao od dva ponuđača, od K.S. studija, s cenom od 2.735.000 dinara i firme Mertek, s cenom od 2.681.655 dinara bez PDV-a. Ugovor o izradi studije opravdanosti zaključen je s firmom Mertek 28. decembra 2012. godine.
Studija je napravljena i obuhvata ciljeve i svrhu investiranja, tržišne, prostorne i ekološke aspekte ulaganja, opis objekata, tehničko-tehnološko rešenje u idejnom projektu u skladu sa prihvaćenim svetskim standardima, analizu razvojnih mogućnosti investitora i zaključak o opravdanosti investicije.
Prema rečima Mikloša Đurčika, člana Opštinskog veća zaduženog za regionalnu i prekograničnu saradnju, studija je pokazala opravdanost izgradnje banje u Bečeju, jer postoje mogućnosti, potencijal i zainteresovanost na tržištu, a u okviru studije date su i preporuke kakvi bi objekti trebali biti izgrađeni, uz programsku ponudu.
Đurčik je rekao da su u izradi studije učestvovale dve firme, Mertek d.o.o, koja je uradila projektovanje, i preduzeće Horvat kao podizvođač, koja je uradila istraživanje tržišta.
„Napravljena je procena tržišta i konkurencije, kojom je obuhvaćena regija od Beograda do južne Mađarske. Obuhvaćeni su velnes centri u južnoj Mađarskoj i sve banje u Vojvodini. Na osnovu te procene, kao i ciljne grupe korisnika, došlo se do zaključka da je opravdano da se gradi jedan banjski i hotelski kompleks visoke kategorije sa četiri zvezdice, s akcentom na kongresni i sportski turizam“, rekao je Đurčik.
Finansijska analiza
Studija opravdanosti predviđa da banjski kompleks od oko 10.000 kvadratnih metara na koji se nadovezuje i hotel, obuhvata velnes centar površine oko 1.000 kvadratnih metara – većim delom zatvoren da bi se mogao koristiti cele godine – bazene, akvapark, saune i slične sadržaje. Predloženo je da kapacitet hotela bude 150 soba, uglavnom dvokrevetnih i nekoliko apartmana.
„Po planu detaljne regulacije za kompleks je namenjeno 7 hektara površine od hotela, hipodroma, do fudbalskog stadiona. Sa te strane, gde je hipodrom, predviđen je hotel, a od parka i prostora, gde je Komunalac, predviđena je izgradnja velnes centra i parking prostora. Sledeći korak je da se na osnovu studije i datih parametara napravi finansijska analiza po međunarodnim standardima. Finansijska analiza trebala bi da pokaže koliko će da košta investicija, a napraviće se više modela na koji način bi se to moglo finansirati“, objasnio je Đurčik.
Poziv za javnu nabavku usluge izrade elaborata o finansijskoj analizi izgradnje banjskog kompleksa na osnovu idejnog projekta raspisan je 4. marta i prosleđen je preduzeću Horvat, K.S. studiju, Falkensteiner Michaeler Tourism Group-u i d.o.o-u Golden Pinnacle. Postupak javne nabavke još nije završen, ali se očekuje do će se do kraja aprila znati ko će uraditi analizu o tome koliko novca će biti potrebno za izgradnju banskog kompleksa u Bečeju. Potom sledi najteži deo: treba naći investitora.
Investitori
U lokalnoj samoupravi inače kažu da ima zainteresovanih ulagača iz Austrije, Rusije i Mađarske.
Što se eventualnih ruskih ulagača tiče, o tome je pre desetak dana javnost obavestila zamenica predsednika opštine Tamara Ivanišević, koja je, govoreći o rezultatima rada opštinske delegacije koja je krajem marta učestvovala na Sajmu turizma u Moskvi, rekla da je organizovan sastanak u predstavništvu Privredne komore Srbije u Rusiji, gde je, između ostalog, razgovarano o izgradnji banje. Ivanišević je istakla da u Rusiji postoje investitori koje zanima izgradnja banje, ali ih nije imenovala. Ipak, ukoliko se do jeseni ne nađe investitor za banju, projekat će biti predstavljen u okviru srpske ambasade u Rusiji u septembru, kada će biti održana promocija srpskih investicija.
Predsednik opštine Bečej je ranije izjavio da je tema banje „dignuta na državni nivo“ i da je na sastanku međudržavnog privrednog odbora Srbije i Mađarske između ostalog razgovarano i o banji, te da je zaključeno „da je banja u Bečeju prioritet i moguć pilot projekat saradnje između dve vlade, Srbije i Mađarske“.
Za sada lokalna samouprava raspolaže samo sa 165 miliona dinara od pokrajinskog Fonda za kapitalna ulaganja Vojvodine – doduše samo na papiru. Taj novac je u predizbornoj kampanji 2012. godine odobren za potrebe ulaganja u izgradnju banje u Bečeju.
Ljiljana Milovanov
