trg_fontane
Roditelji dece sa invaliditetom i teško bolesne dece 14. juna su protestovali ispred zgrade Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike u Beogradu. Cilj protesta je bio podrška peticiji „Roditelj-negovatelj“. Roditelji mališana sa invaliditetom iz cele Srbije samoinicijativno su se organizovali, skupljajući potpise podrške inicijativi za finansijsku podršku bioloških porodica dece sa invaliditetom, skraćeno radno vreme za zaposlene roditelje kao i produženo bolovanje za negu teško bolesne dece.
Na osnovu toga kancelarija zaštitnika građana ponovo je pokrenula i uradila Predlog izmene zakona o finansijskoj podršci bioloških porodica dece sa invaliditetom. Predlog i potpisi podrške predati su u Skupštinu Srbije 7. maja.
Iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike rečeno je da inicijativa nije odbijena, nego je u toku analiza dostavljenih predloga kako bi se našlo najbolje rešenje koje je moguće i sprovesti.
„Ova inicijativa zaštitnika građana ima podršku ministarstva, međutim, kao što sam naglasio i roditeljima, mi moramo voditi računa o celini sistema i uklopljenosti predloženih rešenja u okviru celog sistema, i objektivnim mogućnostima, ekonomskim i finansijskim, za primenu određenih rešenja“, rekao je Dragan Vulević iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike.
Do zaključenja ovog broja novina nije bilo novih informacija o tome da li će i na koji način država pomoći porodicama u kojima žive deca sa posebnim potrebama.
Podsetimo, sada mnogu teško obolelu decu neguju hraniteljske porodice, koje za to dobijaju novčanu pomoć od države. Predlozima roditelja traži se da roditelji mogu da za polovinu radnog vremena dobiju celu platu, a da umesto dodatnih davanja za negu, oni brinu o svojoj deci. Druga izmena odnosi se na ukidanje granice od 5 godina, koliko roditelj može biti na bolovanju zbog nege teško bolesnog deteta.
Poslaničko-pesnički sramni senzibilitet
U Skupštini Srbije 19. juna, u toku rasprave o amandmanima na paket zakona iz oblasti prosvete, prilikom rasprave o inkluzivnom obrazovanju, pojedini poslanici su pokazali da su fašističke ideje još uvek veoma žive.
Naime, poslanica DS Gordana Čomić uložila je amandman koji se ticao inkluzivnog obrazovanja i naglasila da bi se prihvatanjem te izmene „u redovnim školama školovala deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a izuzetno u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom”, objasnivši da je to „suština inkluzije”.
Poslanik SNS Marko Atlagić je koleginici iz DS odgovorio da je amandman neprihvatljiv, jer je, prema njegovom mišljenju, inkluzija kada se učenici sa smetnjama u razvoju kategorizuju da su za redovnu školu i onda se socijalizuju sa učenicima u redovnoj školi. „Ako je učenik niske inteligencije, asocijalnog ponašanja preveden u redovnu školu, nastavnik ne može ništa s njim, gledam takve slučajeve u školi”, dodao je Atlagić, na šta je poslanik LDP Miljenko Dereta konstatovao da sve što se do tada čulo „pokazuje duboko nerazumevanje inkluzije”.
U raspravu se uključio i poslanik URS Saša Milenić koji je primetio da je nedopustivo potcenjivanje elementarnog nivoa obaveštenosti da se deca, između ostalog, kategorizuju na osnovu inteligencije, jer postoje deca sa „bolesno niskim stepenom inteligencije, bolesti koje se tradicionalno zovu tupost, debilitet, idiotizam, a što su elementi nauke o razvoju ličnosti”.
Šef poslanika DS Borislav Stefanović bio je nezadovoljan načinom na koji je predsedavajuća Vesna Kovač vodila sednicu i nije reagovala zbog, kako je rekao, povrede dostojanstva Skupštine „civilizacijski nedopustivom kategorizacijom”. U polemiku se uključila i poslanik LDP Judita Popović koja je konstatovala da je „napravljen korak ka civilizacijskoj tekovini da deo populacije sa smetnjama u razvoju ne bude više nevidljiv, a jednim govorom u parlamentu sve se anulira“. „Vraćamo se u minus fazu, gde je u parlamentu moguće propagirati fašističke ideje“, rekla je Popović, a zbog toga je poslanik URS Saša Milenić zatražio izvinjenje: „Tražim eksplicitno izvinjenje. Čuo sam primedbe da sam slobodouman, preterano liberalan, ali prvi put sam čuo da sam fašista“, rekao je Milenić. To da se on izvini osobama sa posebnim potrebama, ovom, kako piše u njegovoj biografiji, pesniku iz Kragujevca, koji je pri tom čak profesor u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, nije palo na pamet. Da podnese ostavku na poslaničku funkciju zbog „sitnice“ uvrede dece sa posebnim potrebama, takođe, mu nije palo na pamet.
Nevidljiva deca
O odnosu države prema osobama sa invaliditetom govore i podaci da prošle godine za takmičare Srbije na Paraolimpijadi, koji su osvojili medalje, nije organizovan doček kakav se organizuje za sportiste bez invaliditeta.
Pre nekoliko dana deca sa posebnim potrebama i pitomci ustanova za socijalno ugroženu decu na specijalnoj olimpijadi u Turskoj osvojili su zlatnu medalju u košarci i srebrnu u odbojci. Niko ih nije dočekao.
R.M.
