trg_fontaneKako bih u prigodnom tonu otpočeo tekst o desetogodišnjici Filadendron produkcije, bečejskog amaterskog kino kluba, namislio sam da se bliže obavestim o filadendronu, biljci.
Neočekivano, ono što pronađoh u dlaku odgovara i celuloidnom filadendronu – naime, da je „vrlo otporan, ne voli jako svetlo, pa zato može da uspeva i na tamnijem mestu“. Popularni Filadendronci zaista nikada nisu pripadali oficijelnoj kulturi ovoga grada (ako tako nešto, kao konzistentno, uopšte postoji), već su sa margine, pretežno sprdnjom, a katkad i s gorčinom, zapucavali ka centru. Dakle, ka nekritičkoj EUnizaciji svega i svačega, ali i straha od nje („Dragoljube“), ka apsurdnim lavirintima zdravstva („Zakazivanje zakazivanja“), ka s foteljama slepljenim opštinskim guzonjama („Bečej kosmos“), itd. Alternativnim pogledom na društvenu stvarnost, ali i amaterskim pristupom u najboljem smislu te reči (posvećeničkim, vaninstitucionalnim), Filadendronci su postali jedan od stožera bečejske urbane scene, kakve-takve, ali ipak postojeće.
Činjenica je da ima već tri godine kako nisu snimili film. Razlog je možebiti u tome što nosioci Filadendron produkcije (Živkov, Pivnički, Prkosovački) više nisu mladi kao rosa, da tako kažem, dok je poetika njihovih filmova u bitnom mladalački buntovna. Bilo kako bilo, nove generacije mladih filmskih buntovnika u Bečeju nema, iako je ovaj i dalje „na tamnijem mestu“ i preklinje da bude filmovan na način na koji su to činili Filadendronci. Nadam se, ipak, da proslava jubileja nije bila komemorativna, već da će upravo poslužiti kao podstrek za nove klape. Filadendron je, ne zaboravimo, vrlo otporan.
Ivan Kovač
