(Ilustracija je generisana: Sora)Gotovo godinu dana nakon početka protesta – koji su izbili zbog smrtonosnog urušavanja krova železničke stanice na severu Srbije 1. novembra 2024. godine – novinari i novinarke koji izveštavaju o tome i dalje su mete napada. Medijski radnici pretrpeli su najmanje 89 fizičkih napada u toku jedne godine, što predstavlja rekord. Reporteri bez granica (RSF) pružaju finansijsku i tehničku podršku Nezavisnom udruženju novinara Srbije (NUNS) radi obezbeđivanja zaštitne opreme.
Kada je nezavisni novinar Dalibor Stupar pokušao da snimi dolazak pristalica vlasti autobusima, u tome su ga sprečili upravo oni koji je trebalo da ga štite. Nakon što su ga odgurnuli, policajci su mu nezakonito oduzeli telefon, tvrdeći da nema pravo da izveštava o javnom skupu koji su 11. oktobra organizovali pristalice režima kao odgovor na antivladine proteste. Napad na ovog reportera novinske agencije Beta i portala Autonomija pokazuje u kakvoj se situaciji nalaze novinari i novinarke u Srbiji koji već godinu dana izveštavaju o protestima pokrenutim nakon urušavanja železničke stanice u Novom Sadu, na severu zemlje, u kojem je poginulo 16 ljudi.
Od 1. novembra 2024. godine, prema podacima Reportera bez granica (RSF), medijski radnici u Srbiji bili su žrtve najmanje 89 fizičkih napada. Ukupan broj slučajeva za 2025. godinu iznosi 82, što predstavlja najveći godišnji broj od 2008. godine, prema uporednim podacima RSF-a i njegovog lokalnog partnera, NUNS-a. Oko polovine napada počinili su pripadnici organa reda, koji pritom često zažmure kada novinare i novinarke napadaju pristalice vlasti.
Zajedno sa NUNS-om, Reporteri bez granica (RSF) pružaju podršku novinarima i novinarkama koji se suočavaju s preprekama – obezbeđuju finansijsku pomoć i tehničku podršku za nabavku zaštitnih prsluka za medijske radnike koji izveštavaju sa protesta.
„Odajemo počast srpskim novinarima i novinarkama koji herojski izveštavaju o protestima uprkos institucionalizaciji nasilja od strane režima predsednika Aleksandra Vučića. Pozivamo međunarodnu zajednicu da pruži finansijsku, pravnu i političku podršku kako bi novinari i novinarke mogli da rade bezbedno i kako bi napadači na njih bili izvedeni pred lice pravde. Sloboda medija u Srbiji je ugrožena, kao i naše pravo da budemo informisani o događajima u ovoj zemlji kandidatkinji za članstvo u Evropskoj uniji, uključujući poštovanje prava na okupljanje od strane vlasti“, Pavol Salaj, direktor biroa RSF-a u Pragu.
Evropski odgovor na apele RSF-a
Nakon apela koje su u julu i avgustu 2025. godine uputili Reporteri bez granica (RSF) i druge međunarodne i srpske organizacije, Evropski parlament je u rezoluciji usvojenoj 22. oktobra uputio oštre kritike na račun srpske vlade. U rezoluciji se priznaje da je „veći broj novinara i novinarki bio napadnut ili im je uskraćena zaštita dok su izveštavali o protestima“, te se osuđuje podsticanje mržnje prema demonstrantima i novinarima/kama od strane predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Vučić je proteste prikazao kao ’obojene revolucije’ koje organizuju i finansiraju strane obaveštajne službe zapadnih država, a tu poruku je preneo putem provladinih medija,“ navodi se u rezoluciji Evropskog parlamenta. Rezolucija takođe osuđuje politički pritisak usmeren na najveći nezavisni televizijski kanal u Srbiji, N1, čija je redakcija nominovana za Nagradu za slobodu medija RSF-a za 2025. godinu u kategoriji Hrabrost zbog izveštavanja o protestima.
Nedelju dana pre usvajanja rezolucije Evropskog parlamenta, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen se tokom sastanka u Beogradu sa Aleksandrom Vučićem ograničila na poruku o potrebi za „napretkom u pogledu […] slobode medija“. Ipak, devet međunarodnih organizacija koje se zalažu za slobodu štampe i zaštitu novinara, među kojima i RSF, upozorilo ju je na opasan presedan koji bi neaktivnost Evropske unije u Srbiji mogla da stvori za ceo region Zapadnog Balkana.
„Instrumenti koji su na raspolaganju Evropskoj komisiji, uključujući i obustavu sredstava Evropske unije, trebalo bi da budu primenjeni kako bi se poslala jasna poruka o posvećenosti EU nezavisnom novinarstvu i slobodi medija u regionu“, naveli su oni u zajedničkom saopštenju 13. oktobra.
Dva posebno nasilna dana
Od poslednje procene RSF-a u avgustu 2025. godine, dva dana su bila posebno nasilna za novinare i novinarke koji izveštavaju o protestima u Novom Sadu. Dana 5. septembra, pripadnici organa reda napali su Emira Kahrimanovića sa portala 021.rs, Katarinu Stevanović iz nedeljnika Vreme, Nemanju Šarovića sa kanala KTV, kao i Kseniju Pavkov i njenog snimatelja sa televizije N1. Pored toga, tokom policijske racije na Univerzitetu u Novom Sadu, uhapšeno je nekoliko članova studentske redakcije Blokada info i oduzeta im je oprema.
Dana 11. oktobra, policijski službenici su upotrebili nesrazmernu silu protiv Darije Matić sa portala Mašina.rs, Brankice Matić sa portala Storyteller, kao i Miljka Stojanovića i Anđele Risantijević sa portala Glas Zaječara. Istog dana, jedan muškarac je pretio i pratio novinarku N1 Leu Apro, pre nego što joj je zgrabio ruku i oduzeo telefon; policija ga je uhapsila – što je retkost.
Od ukupno 180 zemalja i teritorija obuhvaćenih Svetskim indeksom slobode medija RSF-a za 2025. godinu, Srbija se nalazi na 96. mestu.
(Izvor: RSF, prevod NUNS)
