Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Sednica Skupštine opštine: Usvojeni programi uz manjak odbornika

Sednica Skupštine opštine: Usvojeni programi  uz manjak odbornikatrg_fontane

Bečejski odbornici su sve manje zainteresovani za svoj posao, za koji im se mesečno isplaćuje 12.000 dinara. To se pokazalo i na sednici Skupštine opštine 26. februara, na kojoj je bilo prisutno samo 23 odbornika od ukupno 36. Na to je – doduše ne prvi put, ali sada najoštrije – reagovao predsednik bečejskog parlamenta Nenad Tomašević (SPO), koji je predložio da se smanje odborničke apanaže i da u budućnosti više novca dobiju samo oni koji prisustvuju sednicama. Predlog takve odluke trebalo bi da se nađe na dnevnom redu narednog zasedanja Skupštine opštine.

Prema nezvaničnim informacijama novinara, predsednik bečejskog parlamenta će da predloži da 7.000 dinara dobiju svi odbornici bez obzira na to da li prisustvuju sednicama, a još 5.000 dinara samo oni koji se pojave na zasedanju.
Odbornici sada na godišnjem nivou „koštaju“ opštinski budžet nešto više od 5 miliona dinara. Prema istraživanjima medija ranijih godina, u Srbiji postoje i opštine u kojima odbornici besplatno rade (prisustvuju sednicama, eventualno diskutuju, učestvuju u radu komisija i radnih tela Skupštine opštine). Podsetimo da u diskusijama na sednicama Skupštine opštine u Bečeju učestvuje veoma mali broj odbornika, u većini slučajeva su to Peter Knezi (Mađarski pokret), Budislav Medurić (Demokratska stranka), Dušan Jovanović (Liga socijaldemokrata Vojvodine) i predsednik opštine Vuk Radojević.
Na sednici Skupštine opštine je 26. februara nakon sat vremena diskusije usvojen program rada Javnog preduzeća Toplana za tekuću godinu, a potom, bez ikakvog obrazloženja i rasprave, i program rada Ustanove za sportsku i kulturnu aktivnost omladine „Đorđe Predin Badža“.

Plan Toplane za 2016. godinu

Direktor Toplane Dejan Vuković je iscrpno informisao odbornike o planovima preduzeća za ovu godinu, ali je govorio i o funkcionisanju snabdevača toplotnom energijom 2015. godine, pre svega o dugovima prema Srbijagasu (prodaje prirodni gas toplanama).
Vuković, je pre svega, istakao da u poslednje dve grejne sezone Toplana beleži smanjenje isporuke toplotne energije zbog izuzetno visokih temperatura tokom zime, koje utiču na proizvodnju i prodaju energije. Recimo, u grejnoj sezoni 2010/2011. godine zimske temperature bile su oko 5 stepeni Celzijusa, a u grejnoj sezoni 2014/2015. godine čak 8,9 stepeni. Prošle grejne sezone (2014/2015) Toplana je planirala isporuku 11,6 miliona kWh toplotne energije, a plasirano je 9,3 miliona kWh. Drugi razlog, pored visokih temperatura, smanjenja potrošnje toplotne energije je, rekao je Vuković, ugradnja delitelja troškova toplotne energije i termostatskih ventila, „za koje sa iskustvom korišćenja od četiri godine možemo reći da su bitno uticali na smanjenje isporuke toplotne energije, kako kroz uštede koje naši korisnici ostvaruju racionalnim korišćenjem toplotne energije, tako i kroz faktičko isključenje sa sistema, što u velikoj meri utiče na smanjenu isporuku toplotne energije, oko 30 odsto“.
Bitan finansijski uticaj na 2015. poslovnu godinu je imalo i veliko povećanje cene. Gubitak Toplane je zbog povećanja cene gasa i mrežarine oko 14 miliona dinara.
Što se tiče ovogodišnjeg programa rada Toplane, prihodi od prodaje toplotne energije su planirani u iznosu od 153,3 miliona dinara, a ukupni prihodi bi trebali da budu 177,6 miliona dinara. Procena prihoda je bazirana na pretpostavci da će Toplana ove godine da plasira 11,7 miliona kWh toplotne energije na srednjoj temperaturi tokom grejne sezone od 6,4 stepeni.
Najznačajniju grupu troškova u programu poslovanja Toplane čine troškovi energenata – gasa i električne energije – koji u ukupnim troškovima čine 55, a u poslovnim rashodima 63 odsto troškova. Troškovi zarada i ostala lična primanja zaposlenih projektovani su kao i 2015. godine. „Prilikom projekcije, novčana masa za isplatu zaposlenim licima je računata na broj zaposlenih od 18 na neodređeno vreme. Troškovi zarada su u 2015. godini u odnosu na 2014. godinu umanjeni za 15 odsto i takvo stanje zadržavamo i u 2016. godini. Na ovaj način postignuta je ušteda od 5 miliona dinara. Posebno se vodilo računa da se troškovi reprezentacije i donacija zadrže na minimalnom nivou tako da iznose po 120.000 dinara“, rekao je direktor Toplane.
Značajna stavka u troškovima Toplane su i troškovi održavanja (havarija), a havarije su česte zbog starog i dotrajalog toplovoda.
U programu rada Toplane za 2016. godinu navodi se da je planirani dobit oko 11 miliona dinara, koja najvećim delom proističe iz donacije opštinskog budžeta za projekat izgradnje toplane na biomasu, a manjim delom iz poslovanja ovog javnog preduzeća.
Cilj rukovodstva Toplane je da firma posluje pozitivno, a da u isto vreme omogući krajnjim korisnicima regulaciju u potrošnji. To je neizvodljivo s postojećom tehnologijom i distributivnom mrežom.
Za ostvarenje navedenih ciljeva potrebna su ulaganja. Za 2016. godinu Toplana planira izradu projekta za izvođenje za potrebe građenja Toplane na biomasu. U okviru idejnog projekta ispitana je opravdanost ulaganja u kotlovsko postrojenje za proizvodnju toplotne energije iz agrobiomase.

Postrojenje na biomasu

Projektni zadatak je bio da se izgradi kotlovsko postrojenje snage 8 MW, sa sagorevanjem agropeleta u toplovodnom kotlu namenski konstruisanim za agropelet. Novi pogon Toplane na biomasu sa postojećim pogonom bio bi povezan tako da omogući njihov paralelan rad. Prvenstveno bi se koristile kotlovske jedinice na agrobiomasu, dok bi se kotlovske jedinice koje koriste prirodni gas koristile u izuzetnim slučajevima. Izgradnja postrojenja na biomasu bi podigla stepen korisnosti sistema, koristio bi se jeftiniji energent koji bi se proizvodio u Bečeju, čime bi se posredno otvorilo dvadesetak novih radnih mesta u proizvodnji agropeleta, a poljoprivrednici bi imali dodatni prihod od sakupljanja i prodaje žetvenih ostataka, a i cena grajanja bi bila niža. Značajan pozitivni uticaj bi bio i na ekologiju preko smanjenja zagađenosti, tj. smanjenja emisije CO2 u atmosferu. U toku 2016. godine treba da bude urađen projekat za izgradnju toplane na biomasu, a izgradnja bi mogla da bude započeta tokom 2017. godine. Studija nemačkog GIZ-a i Ministarstva energetike ukazuje da Bečej sa preko 40 hiljada hektara oranica godišnje može da dobije 44 hiljade tona biomase koja bi se mogla iskoristiti kao gorivo u Toplani. Godišnje potrebe Toplane su 6,5 hiljada tona biomase.
Planirana je, zatim i automatska regulacija u toplotnim podstanicama sa povezivanjem na postojeći sistem daljinskog nadzora i upravljanja, a time bi se postigla velika ušteda u kotlovskom postrojenju i na distributivnoj mreži kroz optimizaciju procesa, preko praćenja parametara sistema, pre svega temperatura i pritisaka, u karakterističnim podstanicama.

Nemci spremni za investiciju

Jedno od planiranih ulaganja je izgradnja kratke veze preko Trga oslobođenja u okviru rekonstrukcije Pogače, a time bi ušteda u Toplani iznosila oko 5 miliona dinara. Rekonstrukcija Pogače planira se ove godine.
Predviđeno je i priključenje sportskog centra na daljinski sistem grejanja, a rezultat toga bi bio povećanje prihoda i efikasnosti kotlovskog postrojenja i distributivne mreže.
Uvođenjem tarifnog sistema tokom 2016. godine obezbedila bi se naplata tokom cele godine koja donosi ujednačenje prihoda i umanjenje visokih računa u zimskom periodu.
Potrebna je i rekonstrukcija distributivne mreže, čime bi se obezbedio siguran i efikasan transport energije do potrošača. Rekonstrukcija mreže treba sama sebe da otplati kroz uštede na gubicima. Urađeni su projekti rekonstrukcije u protekle tri godine, a za investiciju je potrebno oko 1,5 miliona evra, koja bi se otplatila uštedama.
Jedna od najvažnijih ulaganja u Toplani treba da bude izgradnja kogenerativnog postrojenja za korišćenje geotermalne energije u sistemu daljinskog grejanja, čime bi se zaokružio proces prelaska sa fosilnih goriva na obnovljive izvore energije koji se nalaze na teritoriji opštine. Do sada je urađena studija izvodljivosti korišćenja geotermalne energije krajem 2012. godine, a potom je studija koju je 2013. i 2014. godine radio nemački GTN-a sa Rudarsko-geološkim fakultetom iz Beograda, a sufinansirala ju je KFW (Nemačka razvojna banka), pokazala da je investicija opravdana. Studija je prezentovana na Rudarsko-geološkom fakultetu u martu 2015. „Pre mesec dana GTN prezentovao je studiju KFW-u i dobili smo informaciju da su predstavnici KFW-a zadovoljni onim što su videli i spremni su da podrže investiciju. Za 7. mart zakazan je dolazak delegacije KFW-a, gde će tema biti način finansiranja izgradnje postrojenja. Vrednost investicije je oko 3,5 miliona evra. Idejnim rešenjem modernizacije sistema daljinskog grejanja urađena je analiza spregnutog rada dva postrojenja i urađena je analiza hidraulike mreže. Pored proizvodnje toplotne energije počeli bismo i sa proizvodnjom električne energije. Navedene mere treba da dovedu do značajnog umanjenja cene grejanja, preko 20 odsto, i potpunu nezavisnost u energetskom smislu opštine Bečej, kao i razvoj nove grane proizvodnje preko proizvodnje agropeleta. Jeftin energent bi trebao biti jak zamajac za razvoj privrede, pogotovo poljoprivredne plasteničke proizvodnje, kao i razvoj stanogradnje zbog jeftine cene stanovanja u kolektivnim zgradama preko niske cene komunalnih usluga, pre svega grejanja. Naredni zadatak Toplane bi bio proizvodnja sanitarne tople vode, čime bi se efektivnost postrojenja u značajnoj meri povećala i omogućio rad postrojenja tokom cele godine, takođe i grejanje vode u sportskom centru i budućem banjskom kompleksu“, rekao je Vuković.
U diskusiji o programu rada Toplane učestvovali su odbornici Budislav Medurić, Peter Knezi i Dušan Jovanović.
Medurić je podsetio da pregovori sa Srbijagasom o preuzimanju dela Toplane u Gasu nisu započeti u vreme aktuelne lokalne vlasti, već 2011. godine, s tim se Vuković složio, ali je dodao da tada nije bilo rezultata razgovora.
Medurić je dodao da dugovi Toplane rastu, oko 140 miliona dinara su, te, prema njegovim rečima, prete da pređu preko kapitala Gasa Bečej. Medurić je rekao i da odbornička grupa Demokratske stranke neće glasati za program poslovanja Toplane, te je napomenuo da je po njemu, finansijski plan neodrživ, jer zbog visokih temperatura neće biti moguće ostvariti planirani obim proizvodnje toplotne energije, te neće biti moguće da se pokriju svi troškovi. Medurić je istakao i da program rada treba da sadrži merljive ciljeve, a ne vizije (mislio je, pre svega, na idejne projekte i planirane projekte pogona na biomasu i korišćenje geotermalne energije), te da nije pominjana mogućnost javno-privatnog partnerstva u budućnosti funkcionisanja Toplane. Vuković je istakao da se razmišlja o javno-privatnom partnerstvu, jer bi to bilo korisno za Toplanu iz više razloga, ali je odbacio tvrdnju Medurića o vizijama, rekavši da se radi o konkretnim projektima, od kojih su neki veoma blizu ostvarenja.
Knezi je istakao da osnivač, opština Bečej, treba da brine o Toplani i da podržava program rada jer gleda u budućnost, a budućnost za ovu firmu postoji jedino ako promeni energente, jer danas ona nije konkurentna, većim delom zbog okolnosti na koje ne može da utiče, a i „reakcije građana nisu baš pozitivne na rad Toplane“.

Automobil i portal

Toplana ove godine planira i kupovinu automobila na lizing i izradu i dizajn korisničkog internet portala.
Ove dve stavke su prethodnih dana izazvale komentare građana na socijalnoj mreži, pre svega planirani portal zbog planirane cene od 3,2 miliona dinara.
Što se kupovine auta tiče, on će biti kupljen samo ako finansijska situacija bude dozvoljavala, rekao je direktor Toplane. „Planirana je nabavka jednog vozila zbog dotrajalosti vozila ’škoda octavia’ kupljenog 2004. godine. Troškovi održavanja vozila su postali izuzetno visoki, tako da bi nabavka novog bila nadomeštena troškovima održavanja postojećeg vozila. U protekle četiri godine Toplana je sa 7 vozila smanjila vozni park na 4 vozila. Nabavka vozila se provlačila i u prethodnim planovima rada, ali nije bilo mogućnosti da se ova investicija realizuje“, rekao je Vuković.
On je o planiranoj izradi internet portala rekao da se raspisivanje javne nabavke ne očekuje u narednih mesec dana, „jer prvo što treba da uradimo jeste potpisivanje reprograma duga sa Srbijagasom, koji će nam u mnogo čemu diktirati raspoloživa finansijska sredstva, i pokazati da li ćemo uopšte imati novca za jednu takvu nabavku, koja bi nesumnjivo bila korisna za sve naše potrošače zbog transparentnosti rada Toplane i uvida u račune, u stanje na karticama…“.
Portal bi od trenutka izbora ponuđača trebao da bude izrađen od 4 do 6 meseci. Projekat uključuje izradu portalske platforme, ugrađivanje sigurnosnih mehanizama radi bezbednosti informacija u sistemu, izradu platforme za pristup sistemu putem elektronskog sertifikata, izradu dizajna portala, portalskih stranica i podstranica, izradu wiki platforme, interaktivne platforme za komunikaciju sa građanima i preduzećima, projektovanje, implementaciju rešenja i obuku korisnika sistema. „Prema preporukama Vlade Republike Srbije da treba težiti što većem stepenu digitalizacije informacija od javnog značaja Toplana je odlučila da građanima, preduzećima i zaposlenima ponudi centralizovano mesto gde će moći da dođu do informacija o računima za grejanje i drugim stvarima. Usluge će biti podeljene na usluge za građane i privredu. Usluge će moći da se pretražuju preko životnih oblasti i situacija. Pristup računima će biti strogo kontrolisan pravima pristupa. Portal je zamišljen kao interaktivna veza između građana i Toplane, kao i između preduzeća i Toplane. Biće moguće ostavljati komentare, sugestije i zapažanja vezana za poslovanje Toplane. Zahtevi građana i preduzeća će takođe biti dostupni na portalu gde će se svi moći informisati o stanju zahteva. Pored toga što će portal biti okrenut svojim građanima i preduzećima on će biti orijentisan i prema zaposlenima u Toplani (zajedničke konsultacije nezavisno od mesta, razmena iskustava i znanja, organizacija i planiranje aktivnosti unutar preduzeća, procedure rada, standardi..) Najbitniji deo internog portala će biti deo koji se odnosi na skeniranje, čuvanje i pretragu ugovora i različitih rešenja koji nastaju u Toplani, biće formirana kompletna baza dokumenata, projekata. Portal će sadržati i opšte sadržaje, recimo e-biblioteku. Korisnički internet portal će omogućiti našim korisnicima uvid u stanje računa, u stanje potrošnje toplotne energije, tj. potpun uvid u stanje korisničkih kartica, a moram napomenuti da smo na iznose računa i stanje duga imali najveći broj žalbi naših korisnika. Sve ovo treba da dovede do transparentnijeg rada Toplane Bečej“, rekao je na sednici Skupštine opštine Vuković.
Na sednici Skupštine opštine postavljeno je samo jedno odborničko pitanje: Budislav Medurić je zatražio pisani odgovor od predsednika opštine na pitanja o tome sa koje pozicije budžeta i koliko novca je plaćeno za bilborde o uspesima vlasti u gradu, i da li je reč o izbornoj kampanji.
Predsednik opštine Vuk Radojević je rekao da nije trošen novac iz budžeta, da opština od preduzeća koje gazduje bilbordima dobija nekoliko površina besplatno, te da nije reč o izbornoj kampanji, već o predstavljanju rezultata rada lokalne vlasti, a u izbornoj kampanji će nastupiti stranke, što u vezi s bilbordima nije slučaj, jer se oglašava opština Bečej.

Još dva programa

Za sada se ne zna kada će biti usvojeni programi rada komunalnog preduzeća „Potisje“ i poljočuvarskog preduzeća Link FTO. Oba društva sa ograničenom odgovornošću su u većinskom vlasništvu opštine.
Prema nezvaničnim informacijama, program rada poslovanja za 2016. godinu „Potisja“ je u izradi.

Otpis duga

Direktor Toplane je govorio i o odnosima bečejskog javnog preduzeća i Srbijagasa, koji toplane u Srbiji snabdeva gasom, rekavši, između ostalog, da je Srbijagas krajem 2015. godine blokirao račune Toplane za 16 miliona dinara, taj dug je plaćen u januaru ove godine, da bi potom još jednom bio blokiran račun Toplane na iznos od 24 miliona dinara. Račun Toplane je odblokiran 25. februara i tako je bilo moguće isplatiti plate zaposlenima i time je, kako je Vuković rekao, osiguran nesmetan rad Toplane do kraja grejne sezone.
Toplana je nedavno predala zahtev za reprogram duga prema Srbijagasu državi kojim traži da vlada otpiše potraživanja Srbijagasa. Reč je o 84 miliona dinara duga, 28 miliona dinara kamate i još 11 miliona kamate (od 1997. do 2007. godine). Toplana očekuje podršku vlade, tim pre što je ona krajem 2015. godine preuzela dugove Srbijagasa.
Što se pregovora o preuzimanju udela Toplane u kapitalu Gasa d.o.o. Bečej tiče, Vuković je rekao da je postignut dogovor o aranžmanu da Srbijagas preuzme udeo Toplane u Gasu (čiji je Srbijagas većinski vlasnik) i time bi se Toplana „oslobodila“ dugova iz ranijih godina, međutim, 2014. godine Srbijagas je prekinuo dogovore u vezi preuzimanja udela.
Direktor Toplane je rekao da od 2013. godine ovo javno preduzeće uredno izmiruje obaveze prema Srbijagasu.

R.M.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *