trg_fontane
Početkom novembra pro-šle godine lokalna samouprava je uputila šest projekata za finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana za 2011. godinu.
Reč je o planovima izgradnje druge faze fiskulturne sale u OŠ „Petefi Šandor“ (ukupan budžet projekta je 20.563.022 dinara), adaptaciji i zameni prozora na zgradi Gimnazije (15.014.616 dinara), sanaciji sanitarnih čvorova u OŠ „Sever Đurkić“ (4.315.968 dinara), izgradnji svlačionice i dogradnji fiskulturne hale u OŠ „Šamu Mihalj“ u Bačkom Petrovom Selu (9.867.364 dinara), adaptaciji i rekonstrukciji kotlarnice dečjeg vrtića „Labud Pejović“ u Bačkom Gradištu, uz zamenu prozora i vrata na zgradi (12.829.827 dinara) i dogradnji školskog objekta u OŠ „Svetozar Marković“ u Bačkom Gradištu (36.102.520 dinara). Neki od ovih projekata su urađeni, neki su samo započeti, a neki još uvek čekaju da budu ostvareni.
Razlog za kašnjenje ili neizvršenje planiranog pripisuje se ekonomskoj krizi –„hroničnom“ nedostatku novca u opštinskom budžetu (i prošle a i ove godine) iz kojeg je bečejska opština, koja je svrstana u kategoriju razvijenih opština, u obavezi da obezbedi pedeset posto novca za izvođenje projekata sa kojima je konkurisano kod NIP-a. Sa druge strane, stupanjem na snagu Zakona o prenosu nadležnosti, ministarstvo koje je započelo određene poslove nema više ingerencije za njihovu realizaciju.
Jedan od budžetskih korisnika koji se našao u patpoziciji je i Osnovna škola „Šamu Mihalj“ iz Bečeja koja je 2007. godine konkurisala u NIP-u za sanaciju sportskih terena i dvorišta. Početkom septembra prošle godine Klara Kurin, direktorica ove škole, izjavila je da je od predsednika opštine dobila informaciju da je novac odobren i da se nada da će taj posao do kraja prošle godine biti i urađen. Od tada je prošlo godinu dana, a situacija bi mogla da se opiše stihovima Bore Čorbe „na Istoku stare priče, na Zapadu ništa novo“.
Posao uređenja školskog dvorišta i sportskih terena u školi „Šamu Mihalj“ je trebao biti završen još pre dve godine. Na pitanje da li će sada ova priča biti aktuelizovana i konačno dobiti svoj srećan kraj, Klara Kurin je rekla: „Uređenje školskog dvorišta i sportskih terena smo inicirali 2003/2004. godine zbog bezbednosti dece, međutim, do danas ništa nije urađeno. Kada je 2007. godine započet Nacionalni investicioni plan 1, napravili smo projekat i konkurisali, navodno su i odobrena sredstva za Ekonomsko-trgovinsku i našu školu za asfaltiranje sportskih terena i dvorišta. Zatim je direktor ’Bačkaputa’ bio u školi i dogovoreno je da će se dvorište asfaltirati oko 14/15. novembra 2009. godine. Tada smo sve pripremili, pa opet ništa. Onda su nas prošle godine u septembru kontaktirali iz Fonda za kapitalna ulaganja i tražili da dostavimo neku dokumentaciju za dvorište, to smo uradili, međutim, ni od tada ništa nije urađeno. Kad pitam predsednika opštine za to, kao i šta da kažem na Savetu roditelja, jer roditelji pitaju, dobijala sam odgovor da još neki dokument treba potpisati, da treba da prođe na ovom ili na onom forumu, da treba taj fond da se napuni para i tome slično, tako da smo dobijali samo obećanja. Prošle godine u ovo vreme je u medijima i mesnim zajednicama bilo reči o tome koliko je škola dobila sredstava za uređenje sportskih terena i dvorišta, odobrena su sredstva u iznosu oko 1,8 miliona dinara. Dvorište je zaista opasno i dovodi se u pitanje bezbednost dece. Problem bi se rešio asfaltiranjem jer je plan nivelacije urađen i za to je odobreno 1,8 miliona dinara, ali pare nismo dobili i ne znamo gde su.“
Novih informacija u vezi ovog projekta za sada nema, objasnila je direktorica škole. Prema njenim rečima, mnoge stvari u vezi održavanja školske zgrade rade zahvaljujući roditeljima i roditeljskom doprinosu. „Dečji toaleti su sanirani zahvaljujući roditeljskom doprinosu, salu za fizičko vaspitanje smo okrečili za vreme zimskog raspusta, a sada smo okrečili i deo dvorišta i tehnički i matematički kabinet. Želela bih i javno da se zahvalim roditeljima što nam pomažu i izlaze u susret, što imaju razumevanja za naše probleme, čak su neki roditelji koji nisu u mogućnosti da plate roditeljski doprinos, dolazili da pomognu prilikom krečenja i farbanja“, rekla je Klara Kurin.
LJ.M.
