trg_fontane
Opstanak jednog društva ili zajednice u osnovi zavisi od nataliteta odnosno od broja rođene dece, zato se u savremenom društvu, ili bi bar trebalo da je tako, velika pažnja i briga posvećuje ovoj temi.
U razvijenim zemljama buduće majke, odnosno trudnice, imaju razne povlastice, olakšice, privilegije kako bi na svet donele zdravu decu i imale uslova da ih neguju, odgajaju, vaspitaju…Poseban akcenat je stavljen na one žene koje se spremaju da prvi put postanu majke.
Neko će možda reći, rađala su se deca i ranije, pa niko oko toga nije pravio „pompu“, ili „u moje vreme žene su se porađale kod kuće ili na njivi i ništa im nije falilo“.
Da, to je bilo nekad, a danas se mnogo toga promenilo počev od samog društva, okoline, načina života, do zdravlja ljudi, i u smislu fizičke kondicije, jačine, otpornosti i spremnosti organizma da pretrpi promene koje nosi trudnoća.
U nekim gradovima briga o trudnicama se ispoljava i na taj način što postoje tzv. škole za trudnice, uglavnom privatne, ali u nekim gradovima su one organizovane u okviru domova zdravlja.
U bečejskom Domu zdravlja takva škola za trudnice trenutno ne postoji. Devedesetih godina program za trudnice u sklopu Doma zdravlja je pokrenula i vodila dr Apić, ali nakon 5-6 godina ta škola se ugasila jer, kažu, nije bilo interesovanja.
Prema informacijama dobijenih od ginekologa dr Zorana Kikića, ni danas ne postoji interesovanje za pokretanje škole za trudnice. „Pre par godina smo pokušali da pokrenemo školu za trudnice u sklopu Doma zdravlja i taj program je bio besplatan, međutim, niko se nije odazvao. Jednostavno nije bilo zainteresovanih, tako da smo odustali od toga i ja lično ne planiram da tako nešto ponovo pokrenemo. Inače, u Bečeju ima malo trudnica, oko 300 na godišnjem nivou i to nije neki broj koji otvara mogućnost da bi se osnovala takva škola. Mi radimo individualno sa trudnicama, svaku pacijentkinju blagovremeno pripremimo, pred porođaj se objasni kako počinje, kako se završava, kako da dišu, na šta da obrate pažnju i sve što je potrebno. Tokom trudnoće im kažemo šta mogu i šta treba da rade, kako da se hrane i slično, neke moje pacijentkinje su vežbale aerobik do pred porođaj, ali sve to zavisi od osobe“, rekao je dr Kikić.
Inače, o školama za trudnice nema pozitivno mišljenje. Kaže da bi sve to imalo više smisla ako bi se pokrenulo na višem nivou i da program za trudnice u svakoj školi bude po istom modelu ali i da se isti primenjuje u porođajnim salama.
„Ja ne insistiram na tome da buduće majke idu u te škole za trudnice jer iz mog iskustva, koliko sam video, žene koje su prošle neku ’profi’ školu za trudnice u Novom Sadu su mnogo lošije bile pripremljene za porođaj, štaviše svi smo se žalili. Da li je slučajno ta škola loša, ne bih ulazio u to, ali nisam video nikakvu dobit od toga. Drugo, džaba mi to radimo, ako neko u porođajnim salama ne nastavlja dalje po tom modelu. Odavde žene idu u tri bolnice da se porađaju i svi imaju druge stavove, o svemu. Evo, sad imam jednu pacijentkinju koja nosi trojke, jedna uvažena svetska kuća joj je rekla da bi trebalo jedno dete „skloniti“, to je neki stav te kuće, ali to nije stav Svetske zdravstvene organizacije. Poslao sam je na Betaniju na konsultacije, njihov stav je da se ne dira ništa. Da sam je poslao u Sentu, možda bi oni imali drugo mišljenje, tako je i sa ovim školam za trudnice“, rekao je dr Kikić.
Privatnih škola za trudnice u Bečeju takođe nema, ali u privatnoj ginekološkoj ordinaciji kažu da sa svojim pacijentkinjama rade određeni program za trudnice i pripremaju ih za porođaj na sličan način kao i u bečejskom Domu zdravlja. Po pitanju pohađanja programa u školama za trudnice, njihova iskustva su pozitivna i smatraju da program kroz koji prolaze njihove pacijentkinje ima pozitivnog efekta i da do sada nije bilo nikakvih problema.
LJ.M.
