trg_fontane
Preživeli smo kriznu 2009. godinu koja nije bila nimalo laka i krunimo prve dane 2010. godine nadajući se da će biti bolja i uspešnija od prethodne…
Pitali smo Bečejce šta očekuju i čemu se nadaju u 2010. godini.
Nada Gospođinački: Pratim vesti i slušam šta se govori. Obećanja pred Novu godinu i posle ukidanja viza bila su ohrabrujuća, međutim, posle Nove godine ne idemo baš u tom pravcu. Sve izjave kojima nas bombarduju sa medija, od kursa dinara, zatezanja situacije oko gasa, raznih poskupljenja, do toga da nas očekuju novi momenti vezani za svetsku ekonomsku krizu i da u stvari iz krize ponovo idemo u krizu, ne bude nadu i nisu ohrabrujuće. Ima stvari bez kojih se može, ali mislim da su se ljudi već dosta toga odrekli… Ne znam šta nas očekuje u 2010. godini.
Sanja Mirkov: U 2010. godini očekujem da imamo puno para, da članovi porodice budu srećni i da sa njima poživimo dugo. To želim i drugima. Mislim da su to želje koje mogu da se ostvare i da zavise samo od nas samih.
Ana Jakšić: U novoj godini očekujem da uspešno završim školu i da idem dalje. To mi je sad najbitnije i jedina obaveza. Volela bih da imam priliku da putujem i da obiđem mnoge zemlje, da upoznam različite kulture. Želela bih da moji roditelji budu u mogućnosti da mi to i pruže.
Goran Sandić: Želja imam samo na ličnom planu, a to je da završim fakultet i da privatne stvari, u vezi sa poslom, budu bolje nego prošle godine. Uvek se očekuje da će biti bolje, jer teško je živeti bez nade, tako da se nadam da ću u 2010. godini moći i da ostvarim svoje planove.
Vesna Živković: Ja se nadam, a nada je poslednje što nam ostaje, da će 2010. godina biti bolja, bar su tako političari najavili. Mislim da i ta svetska kriza prolazi i očekujem da će ljudi koji su ostali bez posla, možda u budućnosti naći posao koji su oduvek i želeli, ali ih je uvek nešto stopiralo. Treba prvo da krenemo od sebe, da odbacimo strah od nepoznatog i da sebe podstaknemo da budemo pokretljiviji, ambiciozniji i da pokušamo da promenimo život.
Andrej Novaković: Mislim da treba da prođe mnogo vremena da bismo živeli kao ljudi u Evropi. Pozitivno je to što možemo da putujemo bez viza, ali to su sitni detalji. Mnogo je važnije to što kažu da privreda stagnira ili da ulazi u još dublju krizu. Mislim da se kriza sve više produbljuje, da idemo nazad, a ne napred. Ima i nekih pozitivnih pomaka, ali je to samo privid, nije baš tako kao što se čini i ne deluje baš perspektivno. Možda je perspektivno za neke u tom smislu da se odreknemo svega i da budemo jeftina radna snaga, da strane kompanije odlučuju o svemu, da više ne budemo država u pravom smislu reči, a da bolje živimo. Ja sam ipak više za to, možda će čudno zvučati, da možda lošije živimo, ali da naš glas ima značaja i da imamo i branimo neki naš stav. Čini mi se da idemo ka tome da nemamo svoj stav, a da dobro živimo. To je gubljenje identiteta i tradicije i zbog toga mi se ne sviđa ono što nam predviđaju i šta se očekuje u 2010. godini. 
Draginja Jukić: U novoj godini mi je najveća želja da budem zdrava, a očekujem i želela bih da bude reda i mira, da ljudi budu malo uljudniji i da Bečej bude čistiji.
Judit Šanta: I sa prošlom godinom sam bila zadovoljna, a u 2010. godini očekujem da će mi biti još bolje.
Dragana Vojnović: Mislim da je sve do ljudi, kako nastupiš, tako će ti biti, kako razmišljaš, tako će i biti. Sve zavisi od nas samih. Treba svako da razmišlja pozitivno i biće mnogo bolje svima nama. Mislim da ima šanse u ovog godini da mi se ostvare želje i planovi i već je krenulo u tom pravcu.
LJ.M.
