Sudbina PIK-a „Bečej“ još uvek neizvesna: Odloženo izjašnjavanje poverilaca o planu reorganizacije

U ponedeljak 4. juna treći put je odloženo izjašnjavanje poverilaca PIK-a „Bečej“ u stečaju o usvajanju, odnosno, sasvim izvesnom neusvajanju plana reorganizacije (sanacije) kombinata. Poverioci PIK-a, a ima ih više od 2.000, u Privrednom sudu u Novom Sadu tako nisu doneli odluku o tome da li će PIK „Bečej“ da bude spasen ili će da bankrotira.

Naime, prethodni put su predstavnici države doprineli tome da se izjašnjavanje poverilaca o planu reorganizacije odloži kako bi se našlo rešenje da država (ili njen predstavnik) postane većinski vlasnik upropašćenog kombinata. Prema informacijama kojima raspolažemo, problem su banke i dugovi (krediti) PIK-a, naime, banke nisu voljne da umesto vraćanja kredita dobiju udeo u vlasništvu kombinata, nego žele svoj novac. A problem je i to što dugovi PIK-a organima države nisu toliki da njihovim preuzimanjem država postane većinski vlasnik kombinata.

Kako je dragulj postao ništa?

Propadanje/upropašćavanje PIK-a nije novijeg datuma, ali je ovaj „dragulj“ poljoprivrede dokrajčen nakon privatizacije 2007. godine kada ga je država rado i veselo prodala konzorcijumu koji su činili biznismen Đorđije Nicović iz Beograda i tajanstveni investicioni fond sa Britanskih devičanskih ostrva. Državi nije bilo sumnjivo to što se ne može ući u trag predstavnicima investicionog fonda (novinari, od lokalnih do prestoničkih pokušavali su to da učine na razne načine, neuspešno), nije nadležne brinulo ni prethodno poslovanje Nicovića u preduzećima koje je ranije kupio itd. Svako ko je iole bio sposoban da misli hladne glave – osim direktora i direktorčića i zaposlenih u PIK-u, a i nekih lokalnih i srbijanskih političkih struktura – znao je da je propast PIK-a samo pitanje vremena. I tako i bi. Uzimani su krediti, rod je prodavan na zeleno, novac je prebacivan iz PIK-a u druge firme, otvarane su povezane firme kombinata, jasno je zbog čega, krediti nisu vraćani itd.
Naravno, svega toga je, i mnogo toga još, recimo, nestanaka domaćih životinja iz firme u velikom broju, bilo i ranije, samo se uspešno krilo.
Ni stari, ni novi rukovodioci PIK-a nisu odgovarali ni zbog čega. Čak ni zbog toga što su za struju dugovali na desetine miliona, a za poreze još više. Običnim smrtnicima, dakako, to nije omogućeno. PIK-u je bilo i još uvek je omogućeno da besplatno koristi državno poljoprivredno zemljište, uz obrazloženje da će taj dug da postane udeo države u vlasništvu. Običnim smrtnicima ni to nije omogućeno.
Mogli bismo da nastavimo i dalje, ali nema efekta.

K.D.F.

Naredno ročište u Privrednom sudu zakazano je za 28. septembar. Valjda će do tada država uspeти da nađe načina kako da postane većinski vlasnik PIK-a. Prema nezvaničnim informacijama, vlasnik PIK-a bi trebao da postane Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada.

K.D.F.