Svečana sednica parlamenta za Dan ravnopravnosti: Nagrade i izveštaj o uspesima vlasti

Svečanom sednicom Skupštine opštine Bečej, kojoj je prethodila ceremonija podizanja zastave na platou ispred gradske kuće, 1. avgusta obeležen je Dan Bečeja – Dan ravnopravnosti. Proslavi je pored gostiju iz bratskih gradova iz Mađarske i Bosne i Hercegovine i okolnih opština, predstavnika bečejskih javnih preduzeća, ustanova, organizacija, verskih zajednica i lokalne vlasti, prisustvovao i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević.

Na početku sednice predsednik Skupštine opštine Nenad Tomašević je saopštio da vođenje sednice i uručivanje priznanja želi da ustupi svojoj zamenici Editi Silađi i potpredsednici opštine Eržebet Kinki, kao simboličan gest koji je u skladu sa datumom obeležavanja Dana ravnopravnosti. „Ovim simboličnim gestom, pošto je danas i Dan ravnopravnosti, želimo da pokažemo da mi u opštini Bečej držimo do ravnopravnosti, ne samo na papiru, i želimo da pokažemo na delu ne samo nacionalnu, nego i rodnu ravnopravnost“, rekao je Tomašević.
Na svečanosti su govorili potpredsednica Skupštine opštine Edita Silađi, koja se osvrnula na datum obeležavanja dana grada, podsećajući da su 1. avgusta 1774. godine ukazom Marije Terezije potvrđene privilegije potiskog krunskog distrikta date srpskom stanovništvu proširene i na nesrpsko stanovništvo, i čestitala građanima praznik opštine „dan jednakosti i tolerancije na našim prostorima“, a predsednik opštine Vuk Radojević je uz čestitke prezentovao i šta je lokalna vlast uradila tokom proteklih godinu dana.
„Želim da pošaljem jasnu poruku svim našim sugrađanima da je privilegija ravnopravnosti, tolerancije nešto što su naši preci negovali svih ovih godina, nešto što moramo da učvrstimo i ostavimo potomcima da i dalje neguju, jer to je velika vrednost opštine Bečej, po tome je prepoznata“, izjavio je Radojević.
Predstavljajući neke od „najznačajnijih aktivnosti“ koje je lokalna vlast sprovela u prethodnih godinu dana, predsednik opštine je istakao dobru saradnju sa višim nivoima vlasti zahvaljujući kojoj su realizovani ili se realizuju brojni projekti i investicije, ali i uspešno privlačenje stranih investicija kao što je nemačka kompanija KWS koja je „kupila i platila 15 hektara zemljišta u industrijskoj zoni i investirala preko 30 miliona evra u izgradnju najsavremenijeg doradnog semenskog centra u ovom delu Evrope i time omogućila nova radna mesta za oko 250 ljudi, a u ovoj godini očekuje se postizanje punog kapaciteta proizvodnje i pun nivo zaposlenosti ove kompanije“.
Kada je reč o odavno obećanom budućem banjsko-turističkom kompleksu u Bečeju, Radojević je pominjao dugotrajne razgovore i pregovore sa kompanijom iz Kuvajta kao potencijalnim investitorom, a rezultat tih razgovora je 11. maja bio potpisivanje memoranduma o razumevanju između Vlade Republike Srbije, opštine i kuvajtske kompanije.
„U memorandumu sve strane potpisnice imaju određe-
ne obaveze i svi smo radili na daljoj realizaciji memoranduma kako bismo u što kraćem vremenskom roku imali kapitalnu investiciju u Bečeju. Banjski kompleks je predviđen na površini od 24 hektara, a vrednost investicije je projektovana na oko 120 miliona dolara. Predstavnici kompanije iz Kuvajta su radili ozbiljnu finansijsku analizu, projekciju u narednih 20 godina kada je u pita-
nju povraćaj investicije. Delegacija iz Kuvajta je u Srbiji, a imaćemo sastanak sa njom naredne nedelje. Oni treba da nam donesu projektno-tehničku dokumentaciju na osnovu koje ćemo moći da učinimo dalje korake u cilju realizacije investicije“, rekao je predsednik opštine.
Govoreći o investicijama u komunalnu infrastrukturu, Radojević je pomenuo nedavno asfaltiranje četiri kilometra puta u naselju Mala Bosna u vrednosti više od 40 miliona dinara, kao i da će takvih ulaganja do kraja godine biti i u Bačkom Gradištu i Bačkom Petrovom Selu. Što se izgradnje kružnog toka na ulazu u Bečej tiče, rečeno je da taj posao treba da bude okončan u roku od 60 dana, „u čijem finansiranju učestvuju JP ’Putevi Srbije’ sa 35 miliona dinara, a opština Bečej sa nepunih pet miliona dinara“. Predsednik opštine pomenuo je i rekonstruisanu javnu rasvetu na keju kraj Tise i obećao je da će uskoro biti obnovljena rasveta ispred sportskog centra, ali i zamenjena celokupna rasveta u unutrašnjosti objekta novom led tehnologijom.
Kada je reč o investicijama u vodosnabdevanju, Radojević je kazao da je u saradnji sa pokrajinom investirano oko 16 miliona dinara u nabavku i priključenje hlorizatora u fabrici vode u Bečeju, a da će takva tehnologija, koja je u skladu sa evropskim standardima, biti uvedena na oba bunara u Bačkom Gradištu, čija je vrednost oko 21 milion dinara, dok će se zajedno sa Upravom za kapitalna ulaganja u Bačkom Petrovom Selu realizovati investicija od oko 47 miliona dinara kojom bi ranije izbušena dva bunara trebala biti konačno puštena u funkciju i priključena na vodovod, čime bi se meštanima ovog naselja obezbedila ispravna voda za piće.
U usmenom izveštaju predsednika opštine o radu lokalne samouprave u prethodnih godinu dana, navodilo se da je za tri godine u industrijskoj zoni investirano oko 200 miliona dinara u infrastrukturno opremanje, te da je izgradnjom kanalizacije u industrijskoj zoni, koja je urađena u saradnji sa Ministarstvom privrede, zaokružen jedan investicioni ciklus u tom delu opštine.
Radojević je istakao da je ove godine bilo i značajnih ulaganja u Goranski park u kom su postojeći objekti priključeni na gradski vodovod i rekonstruisani su sanitarni čvorovi. Najavio je i izgradnju pešačkih staza u parku i uvođenje javne rasvete u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom koji je za tu namenu odobrio 1,5 milion dinara, a iz opštinskog budžeta treba da se obezbedi 4 miliona.
„Značajna sredstva od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta investirana su u oblasti poljoprivrede“, rekao je predsednik opštine, „to su namenska sredstva i investirana su u otresišta i prelaze preko kanala i u izmuljivanje kanala. Za dve godine očistili smo 35 kilometara kanalske mreže, u ovoj godini ćemo u saradnji sa pokrajinskim sekretarijatom investirati još 65 miliona dinara u čišćenje kanala, govorim o odvodnjavanju ali i o mogućnostima navodnjavanja, i ove godine ćemo da iskopamo jedan nov kanal koji treba da ’pokrije’ nekoliko hiljada hektara u petrovoselskom ataru i da omogući poljoprivrednicima navodnjavanje parcela“. U podizanje vetrozaštitnih pojaseva na teritoriji opštine uloženo je 15 miliona dinara.
Predsednik opštine je govorio i o rak rani opštine, o smetlištu „Botra“, čija je rekonstrukcija nedavno započeta: „Sanacija i rekultivacija deponije je investicija od oko 65 miliona dinara, ali je nećemo u potpunosti zatvoriti jer u tom slučaju nećemo imati gde da odnosimo smeće. Postoji mreža regionalnih deponija, opština Bečej je ’predodređena’ ka deponiji Kikinda, međutim, to bi značilo značajno povećanje troškova koji bi se odrazili i na građane opštine Bečej i ne želimo da se to desi dok se jasno ne precizira i definiše strategija regionalnih deponija komunalnog otpada. Do tada ćemo ovom investicijom zatvoriti veći deo deponije ’Botra’, a ostaviti manji, kako bi i dalje mogli da odnosimo komunalni otpad nesmetano a da ne podižemo cenu odnošenja otpada. Ti radovi su u toku i očekujemo da će se završiti u narednih 30 do 40 dana“.
Što se školstva tiče, na sednici Skupštine opštine je rečeno da su rekonstruisani i sanirani kanalizacija, vodovod i sanitarni čvorovi u osnovnim školama „Zdravko Gložanski“ i „Sever Đurkić“, da je postavljena nova saobraćajna signalizacija ispred škole „Zdravko Gložanski“ i ŠOSO „Bratstvo“, da je opština zajedno sa Pokrajinskim sekretarijatom za sport i omladinu obezbedila novac i urađena je treća faza izgradnje sale za fiskulturu u OŠ „Petefi Šandor“. „Sada smo kompletirali projektno-tehničku dokumentaciju za završetak izgradnje sale i upravo smo pre neki dan podneli dokumentaciju na konkurs Ministarstva omladine i sporta. Nadamo se da će nam sredstva biti odobrena da se ta sala završi“, izjavio je predsednik opštine.
U izveštaju o radu u prethodnih godinu dana bilo je reči o saradnji opštine sa Centrom za devijantno ponašanje, a zahvaljujući tome je u svim školama sprovedena obuka u vezi prevencije elektronskog nasilja, tu je zatim i saradnja sa Fondacijom Tijana Jurić u okviru koje tokom naredne školske godine treba da se ostvari nekoliko programa. Među rezultatima rada lokalne vlasti pomenute su intenziviranje prekogranične saradnje sa opštinama iz Mađarske, Hrvatske i Rusije, uspostavljanje saradnje sa opštinom Kalatafimi Seđesta iz Italije, unapređenje sportskog turizma i dobijanje mogućnosti da opštine Bečej i Novi Bečej budu organizatori narednih Sportskih olimpijskih igara radnika Vojvodine.
Predsednik opštine Vuk Radojević je u svom govoru pomenuo nekoliko stvari, koje, po njegovom kazivanju „odslikavaju podršku Vlade Republike Srbije svemu onome što se čini na lokalnom nivou u opštini Bečej. Dakle, rezultat našeg rada je prepoznat od strane Vlade Republike Srbije i ja to tako doživljavam, premijer Vučić je organizovao prezentaciju sto dana rada Vlade upravo ovde u Bečeju, odnosno u Bačkom Gradištu, odakle je podneo ekspoze celokupnoj srpskoj javnosti. To jeste jedan pokazatelj da sve ono što mi činimo na lokalnom nivou prepoznaje republička Vlada i da sve ono za čega se zalaže republička Vlada jeste tendencija i na lokalnom nivou, da mi, Srpska napredna stranka sa svojim koalicionim partnerima, insistiramo na toj republičkoj politici, pre svega mislimo na određene mere štednje, na put ka Evropskoj uniji kojem svi težimo i to su samo neke od osnovnih zajedničkih tačaka. Pored toga moram pomenuti da je premijer Vučić pre toga bio u Bečeju i krajem 2014. godine kada je svečano otvorio fabriku KWS. Ono što takođe ilustruje kvalitet rada lokalne samouprave i na neki način predstavlja priznanje radu lokalne samouprave, jeste i nedavna poseta predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića lokalnoj samoupravi“.

Nagrade

Prisutnima na svečanoj sednici Skupštine opštine za Dan ravnopravnosti su se obratili i državni sekretar Ministarstva rada i gradonačelnik bratskog grada Šatoraljaujhelj iz Mađarske, a muzički program izveli su učenici Muzičke škole „Petar Konjović“.
Nagrade zaslužnim građanima uručili su predsednik i potpredsednica opštine Vuk Radojević i Eržebet Kinka.
Zvanje počasnog građanina opštine Bečej, koje se dodeljuje svakih pet godina, uručeno je Mihajlu Ševiću. U obrazloženju nagrade se navodi da je Mihajlo Šević „ceo svoj život posvetio drugima, svojim saborcima, partiji, zemlji, svom gradu. Još u mladosti istakao se kao član narodnooslobodilačkog pokreta na teritoriji sreza, a svoju humanost i nesebičnost iskazivao je kroz brigu o porodicama palih boraca. Bio je jedan od ključnih ljudi u posleratnoj Jugoslaviji u preduzeću Fadip IFC-u, koji je zapošljavao oko 2.800 radnika, kada je preduzeće svoje proizvode izvozilo čak za rusku vojnu industriju. Odigrao je ključnu ulogu i u dovođenju britanske firme ’Danlop’ u Bečej,
kao strateškog partnera Fadip IFC-a, što je bila prva veća investicija i prvi uloženi engleski kapital u zemlji, a preduzeće je toliko dobro poslovalo u to vreme da je privuklo i pažnju engleskog princa Čarlsa, koji ga je i lično posetio. Mihajlo Šević ni danas, u svojoj 89. godini života, ne miruje, već želi da pomogne drugima i da prenese na mlađa pokoljenja svoja iskustva i stečena znanja, kako bi se napisala monografija jednog vremena kojem je pripadao“.
Predsednik opštine je prilikom nagrađivanja Ševića, rekao: „Čast mi je što sam u prilici da kao predsednik opštine Bečej ovogodišnje zvanje počasnog građanina dodelim Mihajlu Ševiću, jer sam iskrenog uverenja da je gospodin Mihajlo Šević svojim životom, delom i radom zaslužio ovakvo priznanje i da ono zapravo predstavlja krunu njegovog angažmana što kroz narodnooslobodilačku borbu, što kroz privredne aktivnosti u okviru Fadipa, i ovim skromnim gestom lokalne samouprave želimo da mu iskažemo naše poštovanje“. S obzirom na to da su vremešnog dobitnika zvanja počasnog građanina Bečeja Mihajla Ševića ophrvale emocije i uzbuđenje, umesto njega, govor je pročitala njegova naslednica Svetlana Šević, ali je on ipak smogao snage da za medije izjavi kako je doživeo ovo priznanje i šta za njega znači: „Nikad nisam bio ’frazer’, nikad nisam lagao i sada vam najiskrenije kažem da mi je ovo najmiliji dan. Pored svih trofeja koje sam kao radnik dobio, radeći između ostalog i za vojnu industriju, ovo mi je najveća nagrada i ova plaketa mi je najmilija i biće kolovođa svih dosadašnjih trofeja. Rodom sam iz Mola, ali sam Bečejac, živim u ovom gradu, za ovaj grad sam radio, i dokle god budem mogao ja ću raditi zajedno sa mojim saradnicima koji su došli ovde da podele ovu radost zajedno sa mnom, jer ja bez njih ne bi imao tolike rezultate. Oni su moji drugovi bili, danas su, i biće. Predsedniku opštine sam predložio da nas angažuje, ne treba nam ni dinar, hoćemo da pomognemo, organizovaćemo se i želimo da pomognemo da pokrenemo ovaj grad. Evo, navršavam 89 godina i ovo je nasretniji dan u mom životu, ovo mi je najmilija nagrada, uzdržavam se da me emocije ne preplave i suze same ne krenu“.
Godišnje nagrade se dodeljuju organizacijama i pojedincima za značajna ostvarenja u privredi, nauci, umetnosti, sportu i drugim oblastima, čija je delatnost, odnosno delo doprinelo privrednom i društvenom razvoju i ugledu opštine Bečej. Godišnje nagrade su uručene Laslu Galiku, zaposlenom u Opštinskoj upravi „za odlučnost, hrabrost i humanost koju je pokazao 16. aprila 2015. godine, kada je nesebično spasio život jednog čoveka kome je iznenada pozlilo u zgradi opštine Bečej, pristupivši reanimaciji sve do dolaska službe Hitne pomoći“; Draganu Kneževu iz Bečeja, vlasniku „KNOT AUTOFLEKS JUG“, „jedne od najuspešnijih firmi na teritoriji opštine Bečej, sa 200 zaposlenih lica, otvorene za saradnju za strana ulaganja i sposobne da odgovori svim zahtevima evropskog tržišta, koji je prepoznao potrebu da pomaže školama zapošljavanjem učenika odgovarajućih zanata u svoju firmu i doniranjem vrednih, neophodnih i korisnih nastavnih sredstava, koji utiču na kvalitetnije i savremenije obrazovanje dece“; „MGM plamen company“ iz Bečeja, „jednoj od vodećih pravnih lica u opštini Bečej u proizvodnji poljoprivrednih alata i mehanizacije, koje je proširenjem proizvodnih kapaciteta i ekspanzije na tržištu dostiglo visok nivo u proizvodnji i trgovini rezervnih delova za poljoprivrednu mehanizaciju i kao društveno odgovorno preduzeće u svakom trenutku spremno da doprinese privredi, nauci, umetnosti i sportu finansirajući manifestacije takvog sadržaja na teritoriji opštine Bečej“; Čabi Silađiju, plivaču i olimpijcu iz Bečeja „za postignute izuzetne sportske rezultate u plivačkom sportu, koji pri tom nije zapostavio ni svoje obrazovanje. Čaba Silađi je ličnost i dokaz mlađoj generaciji da se istrajnošću, upornošću i vrednim radom može doseći uspeh, a pri tom zadržati skromnost. Primer je i uzor mladim generacijama da se sportskim duhom i uspesima može ponosno predstavljati svoj rodni grad“; Slobodanu Preradoviću iz Bečeja „za nesebičan, predan i dugotrajan rad u delatnostima kulture, u organizovanju i očuvanju pozorišnog amaterizma, recitatorstvu, a posebno za organizaciju tradicionalnih Majskih igara, gde je učestvovao u vođenju savetovanja o dramskom stvaralaštvu po zonama u Vojvodini, detaljno analizirajući kako predstave, tako i glumce i svojim pronicljivim pogledom i duhom, sa velikim razumevanjem, zalazio u dečju dušu i sa uspehom ih motivisao za scensko stvaralaštvo“; Krugu kulture „Dr Kiš Imre“ sa sedištem u Bačkom Petrovom Selu „za višegodišnji kulturno-umetnički rad, negovanje kulture i očuvanju narodne baštine u Bačkom Petrovom Selu, ali i kvalitetnom radu sa decom u učenju koraka u modernom plesu i osnovama tamburaške muzike, kao i za ostvarene izuzetne rezultate na raznim takmičenjima u zemlji i inostranstvu“ i Đijanti Lovaš iz Bečeja, profesorici klavira, zaposlenoj u Muzičkoj školi „Petar Konjović“, „osnivaču, kompozitoru i dirigentu Dečjeg hora ’Bubamara’, izuzetnom pedagogu i stručnjaku, iz čije klase talentovana deca su nosioci titula laureata i nagrada na prestižnim takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Đijanta Lovaš kroz muziku kod dece razvija sluh, glasovne mogućnosti, a iznad svega neguje multikulturalnost sredine“.
Među dobitnicima godišnje nagrade jedina žena je Đijanta Lovaš koja je ovu konstataciju prokomentarisala da se istovremeno oseća „lepo, ali čudno“ i da je počastvovana što je jedna od dobitnika priznanja: „Izuzetno mi puno znači ova nagrada i jako sam srećna što je opština Bečej prepoznala moj rad i trud i što su to ove godine i nagradili. Ja već 12 godina radim u muzičkoj školi i tokom tih 12 godina sam školi donela 70-80 nagrada, među kojima je većina prvih nagrada, specijalnih nagrada, sa sto bodova laureata. Jako sam ponosna, u stvari, na svoju decu, jer volim da radim sa njima, deca su mi prioritet i jako sam srećna što sam moju karijeru kao pedagoga do sada zaokružila na ovaj način“.
U ime Kruga kulture „Dr Kis Imre“ iz Bačkog Petrovog Sela, nagradu je primio Imre Časnji, rukovodilac folklornog ansambla koji je naglasio da su temelji udruženja postavljeni pre 35 godina, a da je pre deceniju i po ono ponovo aktivirano u novom ruhu. „Sada punimo 15 godina od reosnivanja i ova nagrada je stigla u pravom trenutku da nas podstakne na dalji rad. Pre 35 godina smo postavili temelje, a pre 15 godina smo osnovali novo kulturno-umetničko društvo i sa puno elana radimo. Došli smo i do toga da naša deca uče nove generacije, tako da će nam ova nagrada dati novu energiju i elan da nastavimo da radimo. Oko mene ima mnogo dobrih i vrednih ljudi koji zajedno sa mnom rade u kulturno-umetničkom društvu i samo zajednički, kao porodica, možemo da napredujemo. Ranijih godina nismo imali značajniju podršku opštine, ali sada je ta saradnja bolja i imamo značajniju finansijsku podršku, tako da možemo lakše da funkcionišemo. Imamo mnogo ideja, jedna od njih se sada i realizuje, pravimo etno kuću u mojoj porodičnoj kući, jer je to bila i očeva želja, zvanično otvaranje ovog muzeja će biti na imendan doktora Imrea, 5. novembra. Nedavno smo imali letnji kamp taburaša u kojem je bilo oko 80 dece, neki od njih su prvi put uzeli ovaj instrument u ruke, a na završnoj večeri su već svirali na tom instrumentu. Možda mi odrasli i nismo toliko svesni šta deca znaju i mogu da naprave i to je prosto neverovatno“, rekao je Časnji.

Priča o pčelama i muvama

Državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nenad Ivanišević je „živopisnim“ govorom čestitao Dan opštine Bečej: „U Srbiji, a ovo jeste jedan od najvećih delova, Vojvodina jeste nešto sa čime je Srbija mogla i moći će da se ponosi, mislim da nemamo dovoljno ljudi da se podelimo, pa da kažemo ovi su dobri, a ovi drugi nisu. I uvek kada dođem u ovu salu, tu je portret i pogled baronice Jović koja nas gleda i kritikuje šta radimo, i ovde uvek moramo da vodimo računa šta ćemo reći i šta ćemo raditi, jer istorija jeste nešto što će nam svima suditi, radili dobro ili radili loše. Nema boljeg sudije od vremena i nema boljeg presuđivanja od istorije. A ono što svakako jeste značajno je da ljude delimo u dve kategorije, uvek misle da ćemo reći: na dobre i loše, ali to se podrazumeva. Ne, delimo ljude na one koji su kao pčela, koji uvek mogu na deponiji smeća da pronađu cvet i da od toga proizvedu med, i na one ljude koji su kao muva koji zuje i uvek prave problem. Meni je drago što mogu da kažem da rukovodstvo opštine ovog grada ima podršku i pokrajinske vlade, vidimo koliko novca dolazi i to je dobro, i republičke vlade, jer znamo da i republička vlada daje novac, ali mi je posebno drago što rukovodstvo ove opštine, na čelu sa mojim dragim prijateljem Vukom, jesu pčele što uvek u svakoj situaciji su u stanju da proizvedu med i da pomognu da ovi građani žive bolje. Živeli, i sretan vam dan grada“.

Bez prevoda

Na svečanoj sednici povodom Dana grada, prisutnima se obratio i gradonačelnik bratskog grada Šatoraljaujhelj iz Mađarske Samoš Velđi Peter, međutim, i pored dva prevodioca za mađarski jezik koja su zaposlena u lokalnoj samoupravi i potpredsednica Skupštine i opštine Bečej kojima je mađarski maternji jezik, nije bilo prevedeno na srpski jezik to što je gradonačelnik bratskog grada rekao.

Lj.M.