Svetislav Travica dobitnik najznačajnije nagrade za književni prevod

Svetislav Travica iz Bečeja dobitnik je književno-prevodilačke nagrade „Miloš N. Đurić“ za prevod izabranih pesama Ane Ahmatove „U svoj grob ja neću leći“ s ruskog jezika. Ovo priznanje smatra se najvišom nacionalnom nagradom za književni prevod.

Udruženje književnih prevodilaca Srbije nagrade za najbolji prevod sa stranih jezika na srpski u kategorijama poezija, beletristika i esejistika dodeljuje svake godine. Svečano uručenje književno-prevodilačke nagrade održano je 9. decembra.

Dela Svetislava Travice

Svetislav Travica (Bečej/Bačko Petrovo Selo) dosad je objavio knjige Mudrost kajanja (1996), Slike srećnog vremena (2001), Monolog (2004), Čitajući samoću (2008), Pretpostavljeni kraj sveta (2020) i prevode sledećih dela: Mrtve će u crne usne bela noć poljubiti, antologija ruske andergraund poezije (2006), Osip Mandeljštam: Voronješke sveske (2009), Boris Rižij: U Rusiji se rastaje zauvek (2011), Osip Mandeljštam: Izabrane pesme ( 2012), Aleksej Makušinski: Minhenski dnevnik (2015), Stanislav Krasovicki: Carica Crna Tamara (2017), Ne izlazi iz sobe, antologija ruske andergraund poezije (2018), Boris Rižij: Dok spavao sam svuda je padao sneg (2019), Sergej Čudakov: Ostavši letom u Moskvi (2019), Denis Novikov: Razglednice u boci (2019), Osip Mandeljštam: Voronjež, vrana, nož ( 2021), Bronzani vek, antologija necenzurisane ruske poezije sovjetskog doba (2022).

Laureati su osim Travice, u kategoriji proze Ljiljana Ilić za prevod dela „Kairos” Dženi Erpenbek sa nemačkog jezika, a u kategoriji esejistike Jelica Novaković Lopušina za prevod „Knjiga o slikarstvu i slikarima” Karela van Mandera sa staroholandskog jezika.

Nagrada je osnovana 1968. godine i nosi ime akademika Miloša Đurića, profesora, filozofa, klasičnog filologa i književnog prevodioca, jednog od osnivača Udruženja književnih prevodilaca Srbije.

B.M.