„Talentum“ i „Kuća na pola puta“: Ničije priče

U Bečeju je još 2008. godine inicirano osnivanje Regionalnog centra za talente „Talentum“ i, u okviru socijalnog programa, „Kuća na pola puta“.

Te dve ideje ni do danas nisu ostvarene.
Regionalni centar za talente „Talentum“ je zamišljen kao centar u kojem bi se talentovanoj deci iz devet opština pružala stručna pomoć, podrška i uslovi za razvoj u oblasti za koju iskazuju interesovanje. Obezbeđena je kancelarija u zgradi Centra za decu i mlade u Glavnoj ulici 47 i za rad ovog centra u budžetu opštine je navodno obezbeđeno 5 miliona dinara. Međutim, zapelo je oko registracije (ne zna se ko je nadležan za to) i tu se stalo.
Prema rečima Margarite Berček, koja je u februaru 2009. godine imenovana za v.d. direktora Centra, sudbina ovog centra je neizvesna i ovu temu niko od nadležnih više ne pominje.
„’Talentum’ je jedna divna priča, mislim da je nikad neću preboleti, niti sam odustala od nje. Krenuli smo s velikim elanom, sa skoro nimalo para. U septembru 2008. godine je iz LPA linije potrošeno 90.000 i još 70.000 dinara, obišli smo opštine, animirali škole, urađena je obuka na visokom nivou, štampan je reklamni materijal, urađeno je testiranje učenika. Za 2009. godinu planirano je oko 5 miliona dinara za rad Centra, međutim, stali smo zbog registracije, a šta je bilo sporno oko registracije ni dan-danas mi nije jasno. Ja sam programski i logistički sve što je trebalo zaista volonterski uradila. U februaru prošle godine smo stigli dotle da je trebalo krenuti sa mentorskom nastavom. Međutim, kad sam tražila sastanak na Veću, da vidimo da li uopšte smemo da krenemo – odmah posle svečanog prijema bi počela mentorska nastava, mentori sa Beogradskog univerziteta su bili spremni da dođu, ali kad smo videli da je problem i to kako organizovati da dobiju po jednu kiflu, da ne pričamo o drugim stvarima – sve to je stopirano. Ne znam da li je obezbeđeno onih 5 miliona dinara koliko je bilo predviđeno, a i da jeste, nismo mogli da ih koristimo jer Centar zvanično ne postoji. Ni dinara nismo od toga dobili, ono što je uloženo bilo je iz LPA linije i iz mog sopstvenog džepa koje mi se vratilo posle preko honorara četiri meseca (u junu 2009. je podnela dopis da se odriče honorara; prim. nov.). Čini mi se da je to bila svačija priča i ničija i ostala je nedorečena“, rekla je Berček i dodala da je „Talentum“ trebao da bude institucija koja bi bila od interesa i za decu i roditelje i za opštinu, ali pošto razvoj događaja po njenom mišljenju nije išao u pravcu u kom je trebao, 7. decembra 2009. godine zatražila je od lokalne samouprave da je razreši funkcije v.d. direktora nepostojećeg „Talentuma“. Odgovor od lokalne samouprave nije dobila.
Inače, u decembru 2008. godine testirano je 944 učenika (744 učenika iz oblasti nauke i 200 učenika iz oblasti umetnosti), a na osnovu procene 14 stručnjaka iz raznih opština uključenih u aktivnosti Centra, odabrano je 473 budućih polaznika Regionalnog centra za talente.
Za rad ovog centra za 2010. godinu u opštinskom budžetu je planirano 900.000 dinara, što je po mišljenju Margarite Berček nedovoljno i „iz takvog finansijskog okvira je iluzorno bilo šta planirati i obećavati deci“.
Što se tiče „Kuće na pola puta“, njeno osnivanje je predviđeno Strategijom za unapređenje usluga socijalne zaštite opštine Bečej. Prema rečima koordinatorke za sprovođenje ove strategije Tatjane Drapšin, za sada je to još uvek na nivou ideje, jer nedostaje novac. Ona je rekla da je projekat pripremljen i da su konkurisali više puta, međutim, još nije prihvaćen ni na jednom konkursu jer se većina odnosi na institucionalizovanu socijalnu zaštitu, a „Kuća na pola puta“ se u to ne uklapa.
„Ova vrsta socijalne usluge je zamišljena kao neka bečejska forma koja bi nama više odgovarala jer mi nemamo toliko slučajeva koji bi zahtevali da sve vreme održavamo još jednu socijalnu uslugu koja je vrlo skupa, s obzirom na to da zahteva uređenje prostora, zatim da se zaposle novi ljudi, i to je faktički još jedna socijalna institucija koja bi bila na grbači opštine. U tu kuću bismo smestili hitne slučajeve, reč je o prihvatanju dece i odraslih koji se zbog zlostavljanja moraju izmestiti iz porodice, ili kad je u pitanju neko dete koje je otišlo od kuće. Ti ljudi se sada privremeno smeštaju u Gerontološki centar pošto ne postoji drugo mesto. S druge strane, funkcija ’Kuće na pola puta’ bi bila da se u nju smeste deca koja su izašla iz programa socijalne zaštite (imaju više od 18 godina) ili hraniteljske porodice ili iz bilo kojeg institucionalnog smeštaja. Oni bi živeli u toj kući uz asistenciju još godinu dana, a za to vreme trebalo bi da im se nađe posao, da se osamostale i nauče sami da žive. Pored toga, ideja je i da taj prostor koriste i druge nevladine organizacije za neke svoje aktivnosti“, rekla je Drapšin.
Prema njenim rečima, planirano je da se za potrebe „Kuće na pola puta“ adaptira dom „Slavko Simin“. Po projektu iz 2008. godine za to bi trebalo oko 2 miliona dinara, a sada oko 3 miliona. Ako se projekat pokrene, sledećih 20 godina nju treba da održava opština, kao osnivač, nosilac projekta ili partner na projektu, a za to bi, kako je rekla Drapšin, bilo potrebno obezbediti oko 3-4 miliona dinara godišnje.

LJ.M.