Podržite Bečejski mozaik

Dostupan za sve, finansiran od strane čitalaca

Arhiva |

Impresum |

Kontakt |

Pretražite

Logo Becejski

Ukoliko se ova situacija oduži – Fantast može biti devastiran

Ukoliko se ova situacija oduži – Fantast može biti devastiran848fantast1

Dvorac Fantast, spomenik kulture od velikog značaja, nedaleko od Bečeja, u februaru prošle godine zatvoren je za javnost kada je PIK Bečej, u vlasništvu MK grupe, koji je privremeno ostao u posedu dvorca Fantast do okončanja postupka restitucije, „izašao“ iz dvorca.

Od tada spomenik kulture propada, kraj aprila je dočekan poplavom, a u februaru je tamo učinjeno i krivično delo, kada je još uvek nepoznati počinilac isekao svako stablo oko kapele Bogdana Dunđerskog.

Za sada se ne zna do kada će trajati propadanje dvorca, zadužbine Bogdana Dunđerskog, koji je izgrađen 1925. godine, uprkos tome što je 2021. godine iz Ministarstva kulture i informisanja najavljen lex specialis koji bi ubrzao vraćanje te imovine Matici srpskoj, kojoj ju je Dunđerski zaveštao.

Matica je pokrenula postupak restitucije 2012. godine, a 2019. godine Upravni sud je doneo presudu da postoji pravni kontinuitet i vratio postupak na ponovno odlučivanje.

Posao čuvanja kompleksa Fantast do okončanja restitucije krajem juna 2021. godine Republička direkcija za imovinu poverila je opštini Bečej. Obezbeđenje kompleksa Fantast za opštinu Bečej obavlja firma IPON.

O mogućoj sudbini Fantasta za Bečejski mozaik govori član Opštinskog veća za sport, omladinu i turizam Dane Mandić.

Krajem aprila bila je poplava na Fantastu kada su radnici Vodokanala pokušali da ustanove šta je uzrok curenja vode. Da li je do sada ustanovljeno o čemu se radi? Podsetimo i da se na društvenim mrežama tvrdi da na Fantastu curi voda već tri meseca. S druge strane, iz nadležnog odeljenja opštine kažu da je curenje ustanovljeno u februaru i da je kvar tada otklonjen. Lokalnoj samoupravi je prošlog leta nadležna republička ustanova poverila kompleks Fantast na čuvanje, a to čuvanje podrazumeva patroliranje službe za obezbeđenje na teritoriji kompleksa. Kako je moguće da služba za obezbeđenje koja patrolira svaki dan, nije uočila da curi voda i da je maltene poplava u blizini kapele Bogdana Dunđerskog?

 – Kada govorimo o dvorcu Fantast, kao što ste rekli, opština Bečej je nakon izlaska privatnog zakupca, MK grupe, preuzela obavezu staranja o samom objektu i njegovoj spoljašnjosti. Objekat je iznutra konzerviran, zaključan, tako da se opština stara na taj način da je angažovala agenciju za obezbeđenje da danonoćno, u nekoliko navrata patrolira i da po potrebi obaveštava opštinu Bečej o tome šta se tamo dešava. Takođe, mi smo u stalnoj komunikaciji i sa preostalim zaposlenim ljudima koji su angažovani tamo kod privatnog zakupca koji koristi ergelu, tako da, kad god dobijemo informaciju da je potrebna intervencija u bilo kom smislu, mi reagujemo. Tako je bilo i sa vodom. Kada smo obavešteni da tamo postoji curenje vode, angažovali smo nadležne službe koje su se odmah uputile tamo i sanirale problem. Radi se zapravo o četrdesetogodišnjim, starim instalacijama za vodu koji bi, smatram, popucale isto tako i da Fantast radi danas. Smatram neodgovornim ponašanjem da umesto da obavestimo nadležne službe i nadležne instance, mi se bavimo fotografisanjem, slikanjem, kačenjem na društvene mreže zarad više lajkova, zarad neke pažnje. Opština Bečej, kada god je bila obaveštena, da li o količini smeća koje je ostalo posle turista, posle određenih tragova ponašanja snimatelja određenih filmova, pucanja instalacija, uvek je u ekspresnim rokovima reagovala i svoje resurse usmeravala tamo da rešimo problem, da situacija, da tako kažem, bude mirna – tako da u tom kontekstu staranja o objektu angažovali smo ono što možemo i ono što je do nas. Nama bi bilo najbitnije da se dobije sudski epilog, da se desetogodišnja agonija završi, da se zna da je objekat vlasništvo Matice srpske ili nije vlasništvo Matice, i da opština Bečej može da uđe u neku priču, da bude angažovana oko toga u smislu da ima neke šire nadležnosti čuvanja objekta. Tada bismo svojim kapacitetima ili na konkursima kod Ministarstva kulture recimo, ili u nekim drugim fondovima imali način da štitimo to kulturno dobro. Međutim, ovako nas nema nigde u nekim pravnim okvirima svojine, a sva krivica ide na opštinu Bečej. Mislim da je to nepravda. Mislim da moramo tu krivicu da podelimo zajedno, a isto tako i da se zajedno borimo i mi i država i Matica srpska, pa da onda gledamo šta su ciljevi.

K.D.F. (Ceo tekst pročitajte u Bečejskom mozaiku koji je na kioscima od 20. maja)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *