trg_fontane
Prolećna setva u većini delova Srbije obavlja se na „rate“. Kišovito i hladno vreme za ovo doba godine ne dozvoljava ratarima da posao obave u kontinuitetu, pa mnogi koriste svaki sunčan dan da poseju deo parcela.
Istu muku muče i paori u opštini Bečej koji prema podacima Agrokancelarije imaju plan da poseju oko 1.500 hektara jarog ječma, 2.000 hektara šećerne repe, 4.000 hektara suncokreta, 7.000 hektara soje i 11.000 hektara kukuruza (semenski na oko 700 hektara).
Setva šećerne repe je skoro završena, jari ječam je posejan na oko 50 posto planiranih površina, setva suncokreta i soje je tek na početku (10 do 15 procenata), a kukuruz se još uvek seje samo sporadično.
U Opštoj zemljoradničkoj zadruzi Bečej završili su setvu šećerne repe (50 hektara), a prema planu setve zadrugari i kooperanti OZZ-a posejaće 800 hektara soje, 1.500 hektara suncokreta i 3.000 hektara kukuruza. „Ove sezone imamo pojačano interesovanje za soju i suncokret, dok će kukuruz biti na standardnim površinama. Seme za sve kulture smo obezbedili, setva soje i suncokreta je počela, međutim, radimo sa prekidima, jer nas kiša ometa. Nadam se da će se vreme stabilizovati i da ćemo krajem ove nedelje početi setvu u punom intenzitetu. Još uvek smo u optimalnim setvenim rokovima i ne kasni se uopšte. Ne treba žuriti, zemlja je još uvek hladna, a ako se vreme poboljša, možemo setvu svih kultura završiti do početka maja“, rekao je Živko Đakonov direktor OZZ Bečej.
Iz budžeta Ministarstva poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva za regresiranje ratarske proizvodnje ove godine biće obezbeđeno 14.000 dinara po hektaru za registrovana poljoprivredna gazdinstva, što je za 2.000 dinara više nego prošle godine. Međutim, paore i dalje brine disparitet cena poljoprivrednih proizvoda i inputa. „Otkupne cene ranijih godina nisu pratila ulaganja poljoprivrednika u proizvodnju, a tako će najverovatnije biti i ove godine. Disparitet između cena naših proizvoda i komponenti koje ulažemo u proizvodnju, kao što su veštačko đubrivo, nafta ili ’hemija’, je velik. Zbog toga nam i izostaju zarade u poljoprivredi u prethodnim godinama. Povećanje državnih subvencija će nešto vredeti, ali i tu postoji problem. Poljoprivrednici moraju da izdvoje ogroman novac da zasnuju proizvodnju, a pare od subvencija dobijamo u septembru, oktobru, pa čak i decembru. Država ne shvata da sve siromašniji zemljoradnik ne može da ulaže sredstva koja agrotehničke mere zahtevaju, pa su i prinosi manji, a zarada izostaje“, rekao je Ištvan Erdeg poljoprivredni proizvođač iz Bečeja.
S.M.
