Povodom komentara pod naslovom „Biblija, nauka i treće oko“ objavljenog u Bečejskom mozaiku br. 526 od 22. oktobra na strani 12 ovim izražavam iskrenu zahvalnost g. Ivanu Kovaču, što je knjigu pročitao i napisao svoj komentar i time doprineo promociji knjige. Takođe velika hvala i Bečejskom mozaiku, koji je ustupio značajan prostor svog lista za pomenuti komentar.
Što se tiče komentara, ja bih napomenuo samo toliko da ja jesam autor knjige „Sveto pismo, nauka i stvarnost“, ali ja nisam autor toga što je u knjizi navedeno, nego sam izlagač mišljenja drugih. Ako je u pitanju tekst iz Svetog pisma, onda je navedeno gde je to napisano u Svetom pismu (tako čitalac može i sam proveriti istinitost tvrdnji i navoda u knjizi). Ako su u pitanju drugi izvori, i to je navedeno. Na par mesta sam dao svoj komentar, ali uglavnom sam se trudio da ne budem pristrasan, nego da samo taksativno navedem razna mišljenja, stavove, opredeljenja itd.
U predgovoru knjige naveo sam šta me je prvenstveno motivisalo da napišem ovu knjigu: „Neke generacije u XX veku imale su tu retku priliku da budu više puta iz temelja prevaspitane“.
U zaključku (68. strana) kao nastavak predgovora napisao sam: „Meni je Stvoritelj podario talenat za pisanje pa sam napisao knjigu ne za kuđenje ili osuđivanje nekoga, nego sa dobrom namerom: za razmišljanje. Da prestane prevaspitanje iz decenije u deceniju. Da prestane strah bar u tome da ne strahujemo više jedni od drugih. Da nam deca ne žive u stalnom strahu i beznađu. Da se njihova energija iskoristi racionalno za dobro zemlje… Pitam se, ima li u ovoj zemlji nekog na vlasti koga boli srce i duša za tu našu decu? Treba li i ja da to posmatram pognute glave? Mislim da ne treba.“
Što se tiče Trećeg oka, g. Kovač zna da je taj list u našoj zemlji među prvima pokrenuo tematiku te vrste za širu javnost, kao i to da Treće oko neuopredivo, daleko više čita naš svet nego, nažalost, Sveto pismo i da onda kao takav spada u stvarnost, jer je oformio određen pogled na svet kod značajnog broja lica kod nas, samim tim što su autori tih tema bili poznati i uvaženi autoriteti, pa je iz tog razloga nije primarno gde je to objavljeno.
Takođe treba uočiti da knjiga ne posmatra određeno pitanje samo iz ugla pravoslavstva ili katolicizma, nego i iz ugla judaizma, islama i protestantizma. Knjiga nema nameru da vređa nečija verska osećanja, ali treba imati u vidu objašnjenje apostola Pavla dato Jevrejima: „Jer da je onaj prvi bez mene bio, ne bi se drugome tražilo mesta“ (Jevrejima 8/7). Tako je protestantizam i nastao: zbog mane onih prvih.
Još jednom puno hvala g. Kovaču na njegovom komentaru, jer je to dokaz da je knjigu proučio, a svako ko pročita knjigu biće podstaknut na razmišljanje i doći će do nekih saznanja, a to i jeste cilj knjige, kao što je to napred navedeno.
Na kraju još toliko da ću vrlo rado pokazati g. Kovaču (i bilo kome ko to želi) svoju biblioteku, kao i arhivu sa mnoštvom mojih pisama koje sam od 1958. godine do danas napisao mnogim ličnostima, insitucijama, državnim i drugim organima i organizacijama itd.
Laslo Lukač