Zakon o finansiranju lokalne samouprave: Manje novca za opštine i gradove

Novim Zakonom o izmenama Zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđeno je da od ukupnih poreza na zarade koji se isplaćuju lokalnim samoupravama umesto sadašnjih 80 odsto, gradovima ostaje 77, a opštinama 74. Nove odredbe zakona će se primenjivati od 1. januara 2017. godine.

Na pitanje da li će i koliko će umanjenje prihoda od poreza na zarade da utiče na „punjenje“ opštinskog budžeta, načelnica Odeljenja za finansije opštine Bečej Zorka Kosovac nije mogla precizno da odgovori, jer će od 1. januara minimalna cena jednog sata rada biti povećana sa 121 na 130 dinara, a to će svakako da utiče na iznos „ubranog“ poreza na zarade. Najranija precizna procena moći se da se napravi kada će januarski prihod lokalne samouprave od poreza na zarade bude mogao uporedi s istim prihodom iz 2016. godine.

Od januara cena sata rada umesto 121 biće 130 dinara

Socijalno-ekonomski savet je u septembru mesecu doneo odluku da minimalnu zaradu po radnom času poveća sa sadašnjih 121 dinar po radnom času na 130 dinara. Odluka će biti primenjena od 1. januara 2017. godine, te će 2017. godine minimalna zarada biti na nivou od 22.620 dinara za mesece koji imaju najmanje radnih časova (168), 22.880 dinara za mesece sa 176 radnih sati, a najveći iznos biće 23.920 dinara u mesecima sa najvećim brojem radnih časova (184).
„To će činiti značajno povećanje od 1.586 dinara, pri čemu će minimalna mesečna zarada biti 22.620 dinara“, rekao je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin na konferenciji za novinare u Vladi Srbije u septembru ove godine, a preneo je Beta.

U toku 2016. godine – od 1. januara do prvih deset dana oktobra – budžet opštine Bečej je od poreza na dohotke „zaradio“ 282,2 miliona dinara, recimo, u januaru oko 34 miliona, a u februaru 26,7 miliona dinara itd.
Zakon o izmeni Zakona o finansiranju lokalne samouprave 7. oktobra je usvojila Narodna Skupština Republike Srbije, kojim se 4,8 milijardi dinara sa lokalnog nivoa preraspoređuje u republički budžet i tako se smanjuje „zarada“ opštinama i gradovima. Od gradova će biti uzeto 1,3 milijarde dinara, od opština 1,6 milijardi, a od Beograda 1,9 milijardi.

Opozicija je bila protiv izmena zakona

Čedomir Jovanović (lider LDP-a) je bio protiv predloženih novina u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Prema njegovim rečima, vraćanjem dela sredstava iz lokalne samouprave republici, konsoliduju se finansijske slabosti državne kase, a način na koji se vlada odnosi prema građanima je ponižavajući.
Dušan Pavlović (Dosta je bilo) pitao je da li su u ministarstvu uopšte razmišljali šta će se desiti kada se na lokalu smanje prihodi i dodao: „Da li će da se povećaju drugi nameti i da se napravi haos na jednom mestu, još u ovom trenutku ne može da se vidi. Bilo bi dobro da se zna šta se očekuje da se desi.”
Zoran Živković (Nova stranka) ocenio je da će predložene izmene doprineti daljem osiromašenju lokalne samouprave i to „samo zato da bi državni budžet ostvario virtuelni suficit”.
Miroslav Aleksić (SDS-NSP) je rekao da će prvi odgovor lokalnih samouprava biti da podignu svoje namete ili stope izvornih poreza koje one naplaćuju.
Ministarka Ana Brnabić je, odgovarajući na ove primedbe, rekla da ne mora da znači da će se preraspodela sredstava prelomiti preko građana. Ona je istakla: „I pre izmena zakona postojale su pojedine lokalne samouprave koje su svoj budžet popunjavale dodatnim nametima građanima i preduzećima, ali postoje i one koje to ne čine i koje se pridržavaju zakona i interesa građana. Nedostajuća sredstva mogu se nadomestiti i tako da građani to ne osete, odnosno kroz ažuriranje baze podataka o imovini, najavljenim povećanjem minimalne cene rada i borbom protiv sive ekonomije.”

Preraspodela sredstava bi-la je jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, a ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić izjavila je da se vodilo računa da nijedna lokalna samouprava ne izgubi više od četiri odsto prihoda, izuzetak je Bor koji će izgubiti 4,4 odsto. Ona je navela da lokalne samouprave manjak mogu da nadoknade ili ažuriranjem baze podataka o imovini – jer se nakon toga prihod od poreza na imovinu u proseku povećao za 26 odsto – najavljenim povećanjem cene rada, kao i borbom protiv sive ekonomije, te da je cilj izmena zakona fiskalna konsolidacija, smanjenje budžetskog deficita i očuvanje makroekonomske stabilnosti. Ministarka je rekla da su izmene zakona nastale da bi se prevazišla neravnomernost između republike i lokalne samouprave, kao i zbog aranžmana sa MMF-om – ali umesto zahtevanih osam milijardi dinara ušteda, biće preraspoređeno 4,8 poreskih prihoda.
Brnabić je rekla i da pored izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave slede pripreme zakona o taksama i naknadama čiji je cilj da se uvede veća predvidivost poslovanja.

Prihodi lokalnih samouprava u opadanju od 2012.

„Naše istraživanje je pokazalo da je stepen prihoda koji dobijaju lokalne samouprave u značajnom opadanju od 2012. godine i da se to radi u korist republičkog budžeta koji postaje sve veći i sve obimniji i otud možda i neki od pozitivnih pokazatelja u republičkom budžetu“, rekao je predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju Mladen Jovanović za N1.

Nakon izmena Zakona o finansiranju lokalne samouprave, jedinici lokalne samouprave pripadaju sledeći porezi ostvareni na njenoj teritoriji: porez na dohodak građana, i to na prihode od poljoprivrede i šumarstva, samostalne delatnosti, davanja u zakup pokretnih stvari, osiguranja lica, 74% od poreza na zarade koji se plaća prema prebivalištu zaposlenog, ostali prihodi u skladu sa zakonom; porez na nasleđe i poklon; porez na prenos apsolutnih prava.
Prema stavu predlagača, Vlade Srbije, razlozi za donošenje izmena zakona su bili pre svega usklađivanje preraspodele prihoda ostvarenih po osnovu poreza na zarade između jedinica lokalnih samouprava i Republike Srbije. Zakon o finansiranju lokalne samouprave iz 2006. godine, koji je 2007. godine stupio na snagu, propisao je da lokalnim samoupravama pripada 40% poreza na zarade. Zakon iz 2006. godine, po oceni Fiskalnog saveta, mogao se smatrati relativno darežljivim u pogledu obezbeđivanja sredstava na lokalnom nivou, jer je ukupan nivo propisanih sredstava za lokalne samouprave bio nešto viši nego što je to bilo neophodno. Izmene ovog zakona 2011. godine, odnosno sprovođenje modela fiskalne decentralizacije, kako je i tada ukazivao Fiskalni savet, imale su za rezultat povećanje deficita od 1,1% BDP na godišnjem nivou, odnosno blizu 40 milijardi dinara, s obzirom da predlog, po kom 80% prihoda od poreza na zarade pripada lokalnim samoupravama, nije utemeljen u modernoj fiskalnoj praksi kojom se preporučuje da porez na zarade dominantno pripada centralnom nivou vlasti, kao i da nije praćen prenosom novih nadležnosti na lokalni nivo vlasti.
Navedene izmene Zakona u 2011. godini dovele su do nesrazmere između obaveza i pripadajućih prihoda centralnog i lokalnog nivoa vlasti.
Najnovijim izmenama zakona urađeno je i usaglašavanje sa propisima iz oblasti oporezivanja, u smislu opredeljivanja pripadnosti prihoda od nepokretnosti Republici Srbiji. Naime, kada je reč o prihodima fizičkih lica – prihodima od davanja u zakup nepokretnosti, oni su predmet regulisanja zakona kojim se uređuje oporezivanje prihoda fizičkih lica, kao prihod od kapitala, i kao takvi pripadaju Republici Srbiji.

R.M.