Zaposlenost i nezaposlenost: U Bečeju se ne smanjuje stopa nezaposlenosti

Jedan od najvećih problema u svetu i u Srbiji je nezaposlenost. Nalazimo se u samom svetskom vrhu. Prema procenama, u Srbiji nema posla 26,2 ili 28 posto građana, naime, početkom oktobra pomoćnica ministra rada Radmila Bukumirić Katić je rekla da je danas u Srbiji zaposleno 1.770.000 ljudi i da se taj broj kontinuirano smanjuje, te da je nezaposlenost dostigla 26,2 odsto, dok je predsednik Privredne komore Srbije Miloš Bugarin izjavio da je nezaposlenost 28 odsto. Oboje su ukazali i na to da je najveći broj ljudi zaposlen u javnom, odnosno državnom sektoru, oko 500.000 osoba, dok u privredi radi nešto više od 400.000 ljudi.

Prema mišljenju predsednika Privredne komore ovakvo stanje nije prirodno i mora da se promeni, jer će u suprotnom srpska privreda završiti u recesiji, imajući u vidu pad privredne aktivnosti i izvoza, visoku nelikvidnost i dug države prema realnom sektoru od 110 milijardi dinara, rast „sive“ ekonomije i nezaposlenosti. On je ocenio da nova vlada mora da ojača fiskalnu disciplinu, ali i da poboljša poslovni ambijent, sprovede reformu javnog sektora, uvede profesionalizaciju u upravljanju javnim preduzećima i reformu penzionog i obrazovnog sistema.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku neto zarada u Srbiji za avgust ove godine bila je 42.120 dinara (58.503 bruto), a to je upravo prosek zarada u državnom sektoru, kako je rekla Bukumirić Katić, dok su zarade u privredi niže, međutim, ažurnih podataka nema jer je Republički zavod za statistiku izdao saopštenje da podatke o iznosu prosečne zarade u privredi ne objavljuje zbog harmonizacije zvanične statistike sa međunarodnim standardima. Do izmene odredaba posebnih kolektivnih ugovora primenjuje se podatak o prosečnoj zaradi u privredi Republike Srbije za decembar 2010. godine koja je bila 51.165 dinara, odnosno 37.020 bez poreza i doprinosa.

Prosečna zarada u Bečeju

Što se Bečeja tiče, prosečna zarada u avgustu 2012. godine je bila 35.934 dinara bez poreza i doprinosa (49.924 bruto), što je za 6.186 dinara manje od republičkog proseka. U julu je iznosila 34.330 dinara (47.681 bruto), a u januaru ove godine 30.316 dinara (42.139 bruto). Godišnja prosečna zarada u Bečeju 2011. godine je bila 30.758 dinara bez poreza i doprinosa, to jest 42.662 sa svim obavezama.
Po podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Bečeju, u septembru je na evidenciji nezaposlenih bilo 4.822 osobe (u avgustu 4.846), dok je početkom godine na evidenciji bilo 5.087 osoba. Slična je bila situacija i prošle godine, u septembru je na posao čekalo 4.999 ljudi (u avgustu 2011. godine 5.007). Nadležni u Nacionalnoj službi kažu da ovi podaci ne oslikavaju realno stanje jer postoji obaveza nezaposlenih da se tačno u zakazan termin javljaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje, a ukoliko to ne poštuju, skidaju se sa evidencije i gube pravo da budu na evidenciji narednih šest meseci.

Cirkulacija zaposlenih

Kako u Bečeju nije bilo većih investicija, osim otvaranja supermarketa velikih trgovinskih lanaca u aprilu i septembru prošle godine, u kojima je posao dobilo 50-60 ljudi, a u septembru je u Sojaproteinu, u novom pogonu otvoreno 40-50 radnih mesta, nije moglo biti ni značajnijeg smanjenja nezaposlenosti.
Ipak potražnja za radnom snagom postoji, ove godine je u Bečeju preko Nacionalne službe za zapošljavanje bilo 70 prijava potrebe za zapošljavanje, kaže Andor Kormanjoš, pravni savetnik u ovoj službi. Tražili su se kuvari, konobari, farmaceuti, mehaničari, menadžeri, trgovci, vozači…
„To nisu nova radna mesta, to je uglavnom samo cirkulacija radnika, neki dobiju otkaz, a drugi se zaposle, tako da je bilo od 40 do 50 slobodnih radnih mesta. Trenutno se traže trgovci, zaštitari, vozači autobusa. O deficitarnim zanimanjima ne možemo da pričamo, jer nema novih radnih mesta. Na evidenciji Nacionalne službe ima radne snage svih profila i nema takvih radnih mesta koje ne možemo da popunimo“, rekao je Kormanjoš i dodao da ni ovo nije prava slika stanja o broju ljudi koji su dobili posao, jer poslodavci ne moraju da se oglašavaju preko Nacionalne službe.

Broj zaposlenih

U opštini Bečej ima 7.500 zaposlenih. U 2011. godini, prema podacima Odeljenja za privredu bilo ih je 7.459, a to je za 520 manje nego 2010. godine, kada ih je bilo 7.979, od toga 1.386 su privatni preduzetnici i zaposleni kod njih (1.450 u 2010. godini), a 6.073 zaposlenih ima u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama (6.529 u 2010. godini).
Po sektorima delatnosti, prošle godine u opštini Bečej najviše ljudi je radilo u prerađivačkoj industriji, 1.481, što je za 326 ljudi manje u odnosu na 2010. godinu kada ih je bilo 1.807. U oblastima poljoprivrede, šumarstva i ribarstva ima 1.119 zaposlenih. U 2010. godini se navodi da je u poljoprivredi, šumarstvu i vodoprivredi bilo 1.246 zaposlenih, a posebno u ribarstvu 55.
U sektoru trgovina na veliko i malo, opravka motornih vozila i prošle i pretprošle godine radilo je 728 ljudi. U obrazovanju je prošle godine bilo 674, a 2010. godine 658 zaposlenih. U oblasti zdravstva i socijalne zaštite u 2011. godini radilo je 65 ljudi manje nego 2010. godine, u ovoj oblasti je bilo 479 zaposlenih, a u 2010. godini 544. U sektoru saobraćaja, skladištenja i veza prošle godine bilo je zaposleno 310, a u 2010. godini 321 osoba. Takođe prošle godine, stručnim, naučnim, inovacionim i tehničkim delatnostima bavilo se 260 ljudi, dok 2010. godine na sajtu Odeljenja za privredu i razvoj nije bilo ovakve kategorije.

Državna uprava

Broj zaposlenih u sektoru državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja ostao je gotovo isti, prošle godine je u tim oblastima radilo 243 osobe, a 240 ih je bilo u 2010. godini. U oblasti rudarstvo u 2011. godini radilo je 127 ljudi, a u kategoriji vađenje ruda i kamenja piše da je 2010. godine bilo zaposleno 148 ljudi. Prošle godine je u građevinarstvu bilo 35 zaposlenih više u odnosu na 2010. godinu, 125 ljudi se ovom granom privrede bavilo prošle godine, a 90 pretprošle.
U 2011. godini u oblasti snabdevanja vodom i upravljanjem otpadnim vodama bilo je 96 zaposlenih, a u administrativnim i pomoćnim uslužnim delatnostima 88, dok se u 2010. godini ne navode ovakve kategorije.
Manji broj zaposlenih je bilo i u oblasti snabdevanja električnom energijom, gasom i parom, 71, dok se proizvodnjom električne energije, gasa i vode u 2010. godini bavilo 134 osoba, 63 ljudi više nego prošle godine.
Pružanjem usluga smeštaja i ishrane prošle godine se bavilo 70 ljudi, dok je u kategoriji hoteli i restorani u 2010. godini bilo 85 zaposlenih. Poslovanjem s nekretninama se prošle godine nije bavio niko (to je netačno), bar tako stoji u tabeli objavljenoj na sajtu Odeljenja za privredu opštine Bečej, dok se u 2010. godini poslovima s nekretninama i iznajmljivanjem bavilo 225 ljudi.
U finansijskim delatnostima i delatnosti osiguranja prošle godine je bilo 49 zaposlenih, a finansijskim posredovanjem se 2010. godine bavilo 68 ljudi. Prošle godine je u oblasti ostale uslužne delatnosti bila zaposlena 31 osoba, a pod kategorijom druge komunalne, društvene i lične usluge je u 2010. godini bilo 186 zaposlenih.
U oblasti – umetnost, zabava i rekreacija prošle godine je radilo 59 ljudi, a u sektoru informisanje i komunikacije 26, dok pretprošle godine u ovim sektorima nije evidentiran niko.

Akcioni plan

U cilju sprovođenja aktivne politike zapošljavanja, odnosno smanjenja broja nezaposlenih u opštini Bečej, Savet za zapošljavanje je prošle godine u okviru Lokalnog akcionog plana zapošljavanja obezbedio podsticajna sredstva u iznosu od 4,5 miliona dinara (2,3 miliona iz opštinskog budžeta i 2,2 miliona dinara od Nacionalne službe za zapošljavanje) za otvaranje 30 radnih mesta (subvencionisanjem samozapošljavanja 13 radnih mesta i podsticanjem privrednika za otvaranje novih radnih mesta 17 radnika). Međutim, obezbeđivanje novca za ove namene je kasnilo zbog sporog „punjenja“ budžeta, pa je konkurs raspisan tek u oktobru mesecu, a podsticajnim sredstvima je otvoreno 29 novih radnih mesta.
Lokalnim planom zapošljavanja u 2012. godini planirano je da se dodelom podsticajnih sredstava u iznosu od 10 miliona dinara obezbedi posao za 65 ljudi. Kako je početkom godine najavio tadašnji zamenik predsednika opštine i predsednik Saveta za zapošljavanje Budislav Medurić, za realizaciju plana u lokalnom budžetu predviđeno je 5.960.000 dinara, od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja očekuje se 970.000 dinara, a od Pokrajinskog sekretarijata za rad tri miliona dinara. Od ukupnog fonda od 9.930.000 dinara za samozapošljavanje opredeljeno je 2,5 miliona dinara, od kojih bi subvencijama u iznosu od 150.000 dinara trebalo da se omogući samozapošljavanje 17 osoba sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje. Za otvaranje novih radnih mesta kod poslodavaca opredeljeno je 2.430.000 dinara, sa kojim je planirano da se sa 130.000 dinara jednokratne pomoći stimulišu poslodavci da zaposle 18 osoba. Za javne radove namenjeno je 5 miliona dinara, kojim je predviđeno da se sa evidencije Nacionalne službe zaposli 30 osoba u trajanju od četiri meseca.
Za sada ovaj plan nije realizovan jer se čeka formiranje novog Saveta za zapošljavanje.
Ipak, u opštini je ove godine bilo javnih radova, na tim poslovima u Komunalcu, Vodokanalu, mesnim zajednicama, OŠ „Zdravko Gložanski“ i Društvu za afirmaciju invalida „Feniks plus“ angažovano je 23 osobe na 5 ili 6 meseci. Za javne radove obezbeđeno je 4.890.000 dinara (2 miliona iz opštinskog budžeta i 2,9 miliona od pokrajine).

LJ.M.