trg_fontane
Razlog dolaska inostranih firmi ili njihovih ćerka preduzeća u Srbiju je jednostavan: radna snaga je jeftina, a država subvencioniše velike ulagače.
Minimalna cena radnog sata u Srbiji je od 1. januara ove godine 130 dinara – to je povećanje od 9 dinara u odnosu na prethodnu minimalnu cenu rada od 121 dinar. Prema procenama sindikata u Srbiji između 300.000 i 350.000 radnika ima „minimalac“, platu od 22.620 dinara, koji nije dovoljan ni da se napuni minimalna potrošačka korpa.
Ministar Aleksandar Vulin je pre dve godine na pitanje dokle ćemo da se reklamiramo kao zemlja jeftine radne snage, odgovorio da će tako biti „sve dok na tržištu rada radna snaga ne bude skuplja“. Dve godine kasnije još je tako.
Cena radnog sata je trenutno oko 1 evro u Srbiji. Upoređenja radi, najveća cena rada po satu bila je prošle godine u Danskoj: 42 evra.
Cena rada po satu u EU u proseku je iznosila 25,4 evra, a u evrozoni 29,8 evra, navodi se na zvaničnoj internet stranici Evrostata. Međutim, cena rada je veoma neujednačena među članicama EU, ocenjuje Evrostat. Najveća cena rada po satu bila je prošle godine, osim u Danskoj, u Belgiji 39,2 evra, u Švedskoj 38 evra, u Luksemburgu 36,6 evra i u Francuskoj 35,6 evra.
Najjeftinija cena rada po satu je bila u Bugarskoj 4,4 evra, zatim u Rumuniji 5,5 evra, Litvaniji 7,3 evra, Letoniji 7,5 evra, Mađarskoj 8,3 evra i Poljskoj 8,6 evra.
Cena rada po satu u industriji je prošle godine u proseku iznosila 26,6 evra u EU, a u evrozoni 32,6 evra, u uslužnom sektoru 25,8 evra, odnosno 28,7 evra, a u građevinskom sektoru 23,3 evra i 26,1 evro, piše Evrostat.
S druge strane, nedavno je objavljeno da su prosečne neto plate (bez poreza i doprinosa) prošle godine u čak 21 afričkoj zemlji bile veće nego u Srbiji, a samo u 12 država su bile niže, rekao je agenciji Beta direktor Mreže za poslovnu podršku u Srbiji Dragoljub Rajić.
On je podsetio da je u 2016. godini prosečna neto plata u Srbiji iznosila 397,49 dolara ili 46.097 dinara.
Rekao je da su više prosečne plate od građana u Srbiji u prošloj godini imali zaposleni u Angoli, Libiji, Zambiji, Lesotu, Južnoafričkoj Republici i Malaviju, gde su iznosile od 1.806,50 do 1.126,12 dolara.
„Srbiju su pretekli i Liberija, Namibija, Gabon, Svazilend, Kongo, Bocvana, Sudan, Džibuti, Obala Slonovače, Čad, Tanzanija, Ekvatorijalna Gvineja, Maroko, Mozambik i Zimbabve, gde su plate iznosile od 998,93 do 397,78 dolara“, rekao je Rajić.
„Ovakvi rezultati pokazuju da koncepciju razvoja ekonomije u Srbiji treba pod hitno preispitati jer je Srbija po stanju u ekonomiji na nivou srednjerazvijenih afričkih zemalja u kojima vlada bezakonje i korupcija“, ocenio je Rajić.
Većini tih zemalja, prema njegovim rečima, nedostaju osnovne životne namirnice i prinuđene su da ih uvoze, za razliku od Srbije koja ima i viškova za izvoz.
Niže prosečne neto plate nego u Srbiji u prošloj godini imali u zaposleni u Mauritaniji, Gani, Keniji, Ruandi, Tunisu, Togu, Nigeriji, Somaliji, Ugandi, Egiptu, Senegalu i državi Mali, gde su zarade bile u iznosu od 332,68 do 114, 20 dolara, rekao je Rajić.
„Do 2008. godine neto zarade u Srbiji osetno su rasle jer je to bio period privatizacije pa je država punila budžet za zarade u javnom sektoru koje u značajnoj meri utiču na prosek zarada u zemlji jer u javnom sektoru, javnim preduzećima, državnoj upravi i lokalnim samoupravama radi više od 42 odsto zaposlenih u Srbiji“, rekao je Rajić.
„Srbija je prije svega produžena proizvodna traka za firme iz EU, pri čemu je velika prednost bescarinski režim koji je dogovoren s Briselom. ‘Sada čak poneko tekstilno preduzeće prelazi iz Turske u Srbiju, jer su ovdje plate niže’, kaže predstavnica austrijske Privredne komore Erika Teoman-Brener. Za preduzeća iz EU je Srbija ‘kao mala Kina u komšiluku’, kaže ona. Perspektiva pristupanja EU trebalo bi da da dodatni impuls za nove investicije“, objavio je pre nešto manje od pola godine Dojče vele.
Priredio: R.M. (Izvori: Dojče vele, Evrostat, Beta, Tanjug)
