trg_fontane
U vreme praznika se svake godine ponavlja: petarde nisu za igranje, slavite bez toga, pirotehnička sredstva mogu da prouzrokuju ozbiljne povrede prstiju, ruku, lica, opekotine, oštećenje sluha i oka. Da ne govorimo o stresu i strahu kada vam petarda pukne pored glave.
Najveći problem su prodavci pirotehničkih sredstava. Ilegalni, ali i legalni. Jer da ih nema, ne bi bilo pirotehnike na ulicama. Određenim radnjama je dozvoljeno da prodaju pirotehnička sredstva, pa i petarde. Takva prodavnica – Trofej – postoji i u Bečeju, koja legalno, po propisima (koje treba menjati) prodaje pirotehnička sredstva, a prodavci daju i dodatna objašnjenja i upozorenje kupcima, naročito maloletnicima, kojima je takođe (po propisima) dozvoljeno da kupe pirotehniku tzv. prve kategorije.
Iz policije upozoravaju
da pirotehnička sredstva treba kupovati u prodavnicama koje imaju dozvolu za takvu prodaju, u prodavnicama municije i oružja, a ne na ulici. U zavisnosti od nivoa buke koju prave, i količine pirotehničke smese, sredstva se dele u četiri kategorije. Pirotehnička sredstva treće i četvrte kategorije su veliki profesionalni vatrometi kojima smeju da rukuju samo oni koji su prošli obuku. Oni se kupuju u radnjama koje imaju odobrenje MUP-a za bavljenje prometom pirotehničkih sredstava. Maloletnim osobama smeju da se prodaju samo pirotehnička sredstva prve kategorije (bengalske šibice, pucajuće trake, konfetne bombice, žabice, šibice sa zlatnom i srebrnom kišom i druge sa blagom pirotehničkom smesom), a u sredstva druge kategorije ubrajaju se petarde, rimske svećice, bengalske baklje i ta sredstva smeju da se prodaju samo punoletnim osobama.
Svako pirotehničko sredstvo mora da bude ispitano i odobreno, treba da ima etiketu sa nazivom predmeta, zemlju porekla, ime uvoznika i uputstvo za sigurnu upotrebu.
Upozorenje da je bacanje petardi protivno Zakonu o javnom redu i miru i da su kazne od 700 do 1.000 dinara ili od 30 do 60 dana zatvora, ne uznemiruju previše „bacače“, ni maloletne, ni punoletne. Tim pre što, stiče se opravdan utisak, policija se ne obračunava ozbiljno s njima. Jer da nije tako, ne bi pucale petarde na svakom koraku uoči i u vreme praznika.
I još jedan prilog priči o petardama. Jedna naša čitateljka nam je uputila predlog da pišemo upravo o ovoj temi. Ona je navela da u jednoj radnji u Bečeju preko puta škole (u Trofeju) se „prodaju petarde maloj deci, a oni ih kupuju umesto užine“. (Podsetimo, ova radnja ima dozvolu za prodaju pirotehnike, a maloletnicima, kako su nam rekli, imaju pravo da prodaju sredstva iz prve kategorije.)
Čitateljka se žali – i tu bi policija morala da učini nešto – da se ne može prošetati u centru grada sa svojom tromesečnom bebom, „jer se jadna samo trza od pucnjave, a gde su policajci?“.
Ona zaključuje svoje pismo uznemirujućom i jednostavnom istinom: „Bliže nam se božićni praznici, a mi umesto da praznike provedemo u miru, od katoličkog pa do pravoslavnog Božića slušamo samo pucnjavu (sad već sve jače i jače) petardi, kao da nam nije bilo dosta rata“.
K.D.F.
