Čudimo se što nas je sve više bolesnih. Za to krivimo NATO-bombe, zagađenu okolinu, gene, a u većini slučajeva zaboravljamo da smo, uslovno rečeno, sami krivi za mnoge naše bolesti, jer nismo na vreme obavili potrebne preglede i laboratorijske analize. Uslovno rečeno smo krivi, jer mnogi od nas nisu u mogućnosti da iz svog džepa plaćaju preglede i analize koje se ne obavljaju u državnim zdravstvenim ustanovama. Određeni kompleti laboratorijskih analiza koštaju, recimo, od 6.000 do 20.000 dinara, i, gle čuda, nijedna analiza se ne radi u državnim ustanovama. Međutim, lekari iz domova zdravlja ili bolnica, koji traže te analize, u većini slučajeva „zaborave“ da kažu pacijentima da u određenim slučajevima imaju mogućnosti da refundiraju troškove privatno obavljenih pregleda i analiza u laboratorijama.
Prema propisima, ordinirajući doktor je za sve zdravstvene usluge ili dijagnostičke procedure koje pacijentu predloži, lekove koje mu sugeriše da koristi, ili ukoliko savetuje da se zdravstvena usluga obavi u drugoj zdravstvenoj ustanovi, dužan da te predloge izda u pisanoj formi, a ne da ih usmeno sugeriše. Zdravstvena ustanova je u obavezi da za sve usluge koje finansira zdravstveno osiguranje, a za koje je utvrđena procentualna ili fiksna participacija, izda račun koji je propisao RFZO. Osiguranici koji smatraju da im je neka zdravstvena usluga neosnovano naplaćena, imaju pravo da svojoj matičnoj filijali Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) podnesu zahtev za povraćaj novca (refundacija). Uz zahtev se podnosi kompletna medicinska i računska dokumentacija, a novac se osiguraniku vraća, ukoliko filijala utvrdi da je usluga neosnovano naplaćena.
Zdravstvene usluge koje zdravstvena ustanova ne može da pruži u roku od 30 dana, osiguranici mogu da obave u drugoj ustanovi, a da troškove refundiraju u filijali zdravstvenog osiguranja. Mogućnost refundacije postoji za zdravstvene usluge kao što su laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi. Među stavkama zdravstvene zaštite koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja uz plaćanje participacije navode se sve laboratorijske usluge po uputu (uključujući mikrobiologiju, parazitologiju, histopatologiju i citologiju) i za to se plaća participacija u iznosu od 50 dinara.
Ne mogu da se refundiraju troškovi za usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja. Izuzetak su i redovni kontrolni pregledi (na tri, četiri, šest meseci, godinu dana…), kao i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize, ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana (to neretko nije tako).
Da bi osiguranik ostvario pravo na refundaciju, neophodno je da mu zdravstvena ustanova koja nije u mogućnosti da u roku od 30 dana pruži potrebnu zdravstvenu uslugu, izda potvrdu o nemogućnosti pružanja te usluge. Nakon što od zdravstvene ustanove dobiju potvrdu, osiguranici imaju mogućnost da o svom trošku zdravstvenu uslugu koja nije pružena u zdravstvenoj ustanovi u koju su upućeni, dobiju u nekoj drugoj ustanovi, odnosno u privatnoj praksi, a da novac refundiraju od svog zdravstvenog osiguranja.
Zahtev za refundaciju podnosi se u matičnoj filijali RZZO, na obrascu koji se dobija u filijali. Uz zahtev se prilaže potvrda o nemogućnosti pružanja usluge (obrazac PZ) i kompletna medicinska i računska dokumentacija.
Ukoliko filijala utvrdi da je zahtev za refundaciju osnovan, novac će osiguraniku biti vraćen u visini stvarnih troškova.
K.D.F.
Ispravka
U tekstu naslovljenim „Kako funkcioniše zdravstvo u Bečeju, a i šire? – Nema para, nema dobre zdravstvene usluge“ u prošlom broju novina učinjena je greška: navedeno je da u Mađarskoj lekari poštom šalju pacijentima lekove, a trebalo je da piše da u Mađarskoj lekari poštom šalju pacijentima recepte za lekove. Redakcija Bečejskog mozaika