Sećanje na žrtve racije (Foto: Bečejski mozaik)U Bečeju je danas obeležena 84. godišnjica Šajkaško-novosadske racije, odata je pošta nevinim žrtvama Drugog svetskog rata i Velike racije 1942. godine. Komemorativni program u organizaciji lokalne samouprave započet je polaganjem venaca na spomen-ploču na nekadašnjoj jevrejskoj školi, danas predškolskoj ustanovi, a centralni program održan je u 12 sati kod spomen-obeležja stradalima u bečejskoj raciji na obali Tise uz neuobičajeno prisustvo policije u okolini.
Pre početka zvaničnog programa, u 11.52 časova na vidikovcu su se okupili srednjoškolci, neki od njihovih profesora i građani na poziv neformalne grupe mladih „Bečej se budi“ da sedamnaestominutnom tišinom odaju poštu poginulima ispod nadstrešnice novosadske železničke stanice, a minutom ćutanja stradalima u raciji u Bečeju. Opštinski protokol nije sačekao da 17 minuta prođe u tišini, već je program započet intoniranjem himne. Mladi su nakon odavanja pošte položili cveće na spomenik žrtvama i napustili su ceremoniju.
Taj čin je kasnije, u svom govoru kritikovao i predsednik opštine, koji nije stigao na početak komemorativnog programa na kom su nakon čitanja imena 215 ubijenih u raciji u Bečeju govorili i predsednik SUBNOR Milun Čokorović i predsednik Jevrejske opštine Novi Sad Ladislav Trajer.
Govornici su podsetili na važnost očuvanja sećanja na žrtve fašizma i poručili da nacionalna ili verska pripadnost ne smeju biti povod za nasilje. Ipak, ovogodišnje obeležavanje obeležila su odstupanja od uobičajenog protokola, jer su neki od njih osvrtali na aktuelne pedagoške i političke momente.
Trajer je rekao da je u raciji u Bečeju ubijeno i u zaleđenu Tisu bačeno 124 muškarca, 86 žena, 19 starih i 15 dece čija je „jedina krivica bila što su bili pravoslavni ili jevrejske vere. Optuženi su da sarađuju sa pokretima otpora, ali svi koji su iole upoznati sa istorijom, znaju da nikakav pokret otpora nije delovao u Šajkaškoj u to vreme“, već je, rekao je Trajer, cilj bio istrebljenje srpskog i jevrejskog naroda.
Nakon podsećanja na važnost kulture sećanja i suživota, rekao je da je „danas na snazi, kako inverzija Holokausta, tako i inverzija genocida nad Srbima“ iznevši primere iz regiona, ali i iz Srbije.
U tom kontekstu optužio je plenume pojedinih fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Rekao je da „plenumi Arhitektonskog, Filozofskog, Dramskih i primenjenih umetnosti Beogradskog univerziteta otvoreno propagiraju antisemitizam, a njihovi politički mentori nazivaju vrhovnog rabina Srbije kriminalcem. Oni tvrde da nisu antisemiti, da navodno vole Jevreje, samo mrze cionizam i jevrejsku državu. To bi zvučalo isto kao kad bi neko izjavio da voli Srbe, ali ne voli srpsku državu i da Srbi ne treba da imaju pravo na državu. Nažalost, neki od njih su to i rekli za Republiku Srpsku. Danas sebe oni nazivaju antifašistima, a u stvari su ništa drugo do autošovinisti i antisemiti. Ako su to antifašističke vrednosti, svesni smo da nam stepen ugroženosti nije daleko od poznih tridesetih godina prošlog veka“.
Predsednik opštine Vuk Radojević rekao je da se danas „klanjamo senama onih čija je krivica bila njihovo ime, prezime, vera i poreklo“, ali je istakao da je, uprkos strahotama racije, ova zajednica preživela, „ali sa ranom koja nas obavezuje. Naš zadatak je svakako ne samo da se sećamo tragično nastradalih, već da negujemo kulturu sećanja. Kultura sećanja je nešto što je u prethodnom periodu bilo u drugom planu, nešto što se nije na adekvatan način tretiralo, a zapravo sećanje jeste naš štit od zaborava, a zaborav je put ka ponavljanju zla. Njihova žrtva je stalni podsetnik na to šta se dogodi kada tolerancija ustukne pred nasiljem, a ljudskost pred ideologijom“.
Konstatovao je da moramo živeti vrednosti mira, da Bečej mora ostati „bedem zajedništva“ u vremenu u kojem se svet ponovo suočava sa raznim oblicima netolerancije i naglasio da mu je zato drago „što smo imali ovde na početku da vidimo značajan broj dece iz srednjih škola Bečeja koje su poveli ovde nastavnici, međutim, ono što ne mogu da razumem a verujem da ćete se složiti sa mnom i ne znam koliko je to pedagoški da se napusti obeležavanje i odavanje pomena žrtvama racije. Mislim da je to deo isto pedagogije onih koji time treba da se bave, ali verujem da su i samim svojim prisustvom naša draga deca na kojima je budućnost, koji treba sve ovo da apsorbuju i da oni neguju u narednom periodu, izvukli određene pouke i da će se vratiti u svoje učionice sa jakim utiscima“.
Nakon parastosa i molitve sveštenika tri vere, te nastupa hora Jevrejske opštine Novi Sad, predstavnici lokalne samouprave, SUBNOR-a, jevrejske zajednice i političkih partija položili su vence na spomen-obeležje a, kao svake godine, jedan venac je pušten u hladnu Tisu.
K.D.F.
