trg_fontane
U proteklih nekoliko godina jedna od čestih primedaba građana bile su udarne rupe na saobraćajnicama u Bečeju. U poslednje vreme je vidljivo da se čine napori da se problem prevaziđe. Realizovano je asfaltiranje nekih prometnih ulica, u toku je rekonstrukcija Dositejeve i najavljeni su radovi u još nekim delovima Bečeja, tako da je u tom delu situacija poboljšana. Pored održavanja ulica i puteva u nadležnosti JP Komunalac je i održavanje rasvete na koju su građani imali dosta primedaba tokom 2017. godine.
– Pored sugestija i prijava naših građana kao i predloga osnivača, angažovali smo radnika koji redovno obilazi teren, kako bi sve kvarove otklonili u što kraćem roku, kontroliše izvođače radova i sam uočava probleme u vezi sa javnom rasvetom. Urađeno je oko 3.500 intervencija u vezi održavanja javne rasvete u 2017. godini. Građani redovno zovu, pišu, mi to unosimo u naš softver i svakodnevno izveštavamo izvođača radova šta je to što treba da uradi – rekao je direktor Komunalca Željko Plavšić. – Što se tiče održavanja puteva i saobraćajnica slično je kao i sa održavanjem javne rasvete, postoji čovek koji obilazi teren i prati stanje u vezi udarnih rupa, horizontalne signalizacije, semafora, saobraćajnih znakova, a o stanju na terenu redovno izveštavamo izvođača radova i obavljamo kontrolu učinjenog. U 2017. godini smo radili skromno sa opsecanjem udarnih rupa kako bi bilo materijala za sve udarne rupe na teritoriji opštine. Zatvoreno je oko 2.000 m2 udarnih rupa i 335 tona mase je potrošeno za to. Što se tiče horizontalne signalizacije, ofarbano je 37,5 km središnjih linija, oko 1.630 kvadrata pešačkih prelaza i zaustavnih traka i 29 natpisa „škola“. Procena je da je u 2017. godini urađeno oko 160 znakova i stubova. Redovno su održavani semafori, uglavnom su to bile sitne popravke, a ono što posebno ističem je da smo obavili veliku rekonstrukciju semafora kod Lukoila gde smo semafor kod Trikoteksa zamenili sa deset novih lanterni sa led izvorima svetlosti i cela ta raskrsnica koja sadrži tri ili četiri semafora je zamenjena novim, upravljačkim modulom kontrolerom koji ima mogućnost da, kada se raskrsnica kompletno rekonstruiše na led rasvetu, može da se programira na zeleni talas i da sam upravlja raskrsnicom. Još neke prednosti led izvora svetlosti su trošenje manje električne energije, održavanje skoro i da je nepotrebno, a vidljivost semafora je i do 2 km. Nastavićemo to da radimo i u narednom periodu. Ako ostane sredstava od održavanja semafora mi ćemo to uložiti u rekonstrukciju drugih semafora. Što se tiče zimske službe, u 2017. godini obavljeno je skoro 1.800 sati dežurstava, potrošeno oko 55 tona hladne asfaltne mase, a planira se da će biti potrošeno oko 111 tona soli i 11 kubika kamene sitneži.
Jedno od najvažnijih aktivnosti Javnog preduzeća Komunalac u prethodnoj godini bilo je unapređenje poslovanja. Šta je urađeno po tom pitanju?
– Što se tiče upravljanja javnim parkiralištima, nju smo unapredili kupovinom novog uređaja za evidenciju i kontrolu parkiranja. U 2018. godini ćemo uraditi obeležavanje svih javnih parkirališta, to nije rađeno par godina unazad. Imamo procenu da smo u 2017. godini imali oko 105 hiljada poslatih poruka. Pretplatne karte su u visini od oko 6.000 a doplatne parking karte su u visini 3.500 izdatih i oko 2.000 naplaćenih. Novina je naplata parkinga za strana vozila, od čega do sada nismo imali prihoda. Potpisali smo ugovor sa jednom evropskom kompanijom i do kraja prošle godine smo poslali preko 200 opomena za strana vozila. Pored toga unapredili smo i pogrebne usluge. Poznato je da je naš vozni park zastareo. Zatekli smo vozilo „yugo Florida“ staro preko 10 godina koje je neprekidno bilo na popravci i često smo bili u situaciji da vozilo pozajmljujemo od Novog Bečeja. To smo premostili nabavkom polovnog vozila „Pežo bokser“ star 5 godina, u dobrom stanju i sa dve fioke za prevoz pokojnika što nam svakako olakšava kada idemo u bolnice u Vrbas, Sentu, Novi Sad, ne moramo više puta da idemo. Zatim, razdvojili smo pogrebnu prodavnicu od cvećare. Cvećara je renovirana sa kancelarijom, a 100 metara dalje prema semaforu ka centru grada smo otvorili pogrebnu prodavnicu od 80 m2, imamo da ponudimo uslove dostojne svakog čoveka. U programu rada je takođe navedeno povećanje prihoda od zakupaca i održavaoca grobnih mesta, „pojačali“ smo prihode od naknade za korišćenje prostora za izvođenje građevinskih radova na grobljima. Intenzivno smo radili na uređivanju na svim grobljima u opštini Bečej, pogotovo pred velike verske praznike, groblje u Bačkom Gradištu je, recimo, bilo izuzetno zapušteno. Okrečili smo kapelu, izneli smo na desetine prikolica šuta i smeća. Zaista smo intenzivirali aktivnosti što se tiče zelenila, čistoće svih groblja u opštini Bečej. Što se tiče upravljanja javnim parkiralištima, nju smo unapredili kupovinom novog uređaja za evidenciju i kontrolu parkiranja. U 2018. godini planiramo da nabavimo još jedan takav uređaj. Imamo procenu da smo u 2017. godini imali oko 105 hiljada poslatih poruka.
Kakva je situacija u vezi sa upravljanjem pijacama?
– Na pijacama smo u 2017. godini uradili elementarne stvari za pijačare i za zaposlene kao što su mokri čvorovi, popravke, krečenje. Počeli smo intenzivnu saradnju sa veterinarskom inspekcijom i sa drugim inspekcijama radi kontrolisanja robe koja nije dozvoljena za prodaju na pijaci bilo da je u pitanju roba životinjskog porekla ili akcizna roba. Uradili smo i dve projektne dokumentacije za ograđivanje pijace u Novom selu i Bačkom Petrovom Selu.
U kakvom su stanju javne zelene površine?
– Naše preduzeće ima program rada na javnim zelenim površinama i po tom programu čistimo i uređujemo te površine. Kao i prethodnih godina i ove smo ukrašavali Bečej prolećnim i jesenjim sezonskim cvećem. Novina je da smo cvećem ukrasili bandere na kružnom toku, kao i celu Novosadsku ulicu gde smo postavili držače i saksije za cveće. Za manifestaciju „Bečej noću“ smo betonske žardinjere kod Gomeksa renovirali, kao i sve zapuštene betonske žardinjere kod pozorišta i kod katoličke crkve.
Još jedna javna površina koja će biti u nadležnosti Komunalca je i novi gradski trg.
– Tako je. Mi to već održavamo. U planu je investicija u kupovinu klupa sa naslonom, klupa bez naslona, kanti za smeće i žardinjera.
Kada će to biti?
– Verovatno ćemo na proleće postaviti taj mobilijar. Mislim da po projektu imamo predviđeno 65 klupa sa naslonom, 17 bez naslona, kante za smeće i žardinjere. Žardinjere će biti i barijere za saobraćaj kod Ekonomske škole, kod robne kuće, kod pozorišta i kod štamparije Proleter. Sve travnate površine na trgu biće redovno održavane. Ono što je godinama predstavljalo problem i za šta je bilo potrebno veliki broj ljudi i mnogo vremena su platani u Zelenoj ulici. Mi smo u 2017. godini investirali u kamionski usisivač za lišće. Redovnim radom, jednom nedeljno, sa ovom opremom i sa dva čoveka možemo u jednom prolazu, u jednoj prikolici usisati lišće sa cele Zelene ulice. Na ovaj način ulica bi uvek bila čista. Taj usisivač možemo koristiti i u parkovima i drugim ulicama. U ovom sektoru smo zatekli problem sa vozilima, sa osnovnim sredstvima. Mnogo sredstava odlazi na popravku traktora, kamiona, teretnih vozila, specijalnih vozila i želim da istaknem da smo nabavili novo vozilo za zelenilo koje može da primi 9 ljudi sa određenim tovarnim prostorom ili 6 ljudi sa većim tovarnim prostorom. Ovo je važno jer lakše može da se organizuje rad na poslovima košenja, sređivanja, uređivanja. Kupovali smo i trimere, duvače za lišće, veliku motornu testeru za sanaciju hrastova. Mi smo zatekli dva čistača ulica, sada ih imamo četvoro, ali ni to nije dovoljno.
Kakvo je stanje u Parku prirode „Stara Tisa“?
– Park je posetilo oko 7.000 ribolovaca, zaplenili smo oko 9.500 mreža i 7 vrški. Prodali smo oko 1.000 dozvola za rekreativni ribolov. Obavili smo poribljavanje sa oko 500 kg šaranske mlađi i redovno radimo uzorkovanje vode. Što se tiče zoohigijene i prihvatilišta za pse u 2017. godini smo imali sitne radove na tim objektima. Obavili smo i jedan veliki posao u saradnji sa veterinarskom inspekcijom, a to je da smo detaljno pregledali sve zakonske preduslove i pravilnike za postojanje prihvatilišta. Sada možemo da kažemo da je u prihvatilištu što se tiče formalno-pravnih obaveza sada skoro sve u redu. Ostalo je da se odrade još neke stvari po savetu veterinarske inspekcije i da se onda zajedno sa osnivačem bavimo smanjenjem populacije pasa lutalica na teritoriji opštine, jer u prihvatilištu se nalazi 50% više pasa nego što treba da ih bude.
Šta se planira u 2018. godini?
– Prvo planiramo da završimo sanaciono orezivanje i negu drvoreda hrasta kod Bačkog Petrovog Sela. Ostalo je oko 35% poslova. Potom imamo obavezu da odsečemo sve ono što nije hrast u tom drvoredu i moramo da popunimo drvored hrastovima i sa leve i sa desne strane. To je po uslovima Zavoda za zaštitu prirode koji je nama nadzor. Postoji studija i mi po tome radimo, ali posebno za svaki posao dobijamo uslove zaštite prirode. Sada smo dobili uslove za sanaciono orezivanje. Moramo sa obe strane da obeležimo drvored standardnom drvenom tablom sa svim važnim informacijama. I nakon svega toga naša dužnost je da brinemo o tom spomeniku prirode. Što se tiče Parka prirode „Stara Tisa“ imamo nameru da intenziviramo sve aktivnosti. U tom smislu u planu nam je da nabavimo opremu kojom čuvari parka bilo šta da uoče mogu da slikaju i da se na tom uređaju zapamte koordinate. To bi se koristilo kao dokaz prijave od strane našeg preduzeća protiv ljudi koji obavljaju nedozvoljene radnje u parku prirode. Ući ćemo i u jedan obiman posao popisa svih lovova na teritoriji parka prirode. Važno je da evidentiramo sve što je izgrađeno i sve koji nisu prijavili izgrađeno. I tu imamo problema sa voznim parkom. U pitanju je težak terenski rad, ljudi koji rade taj posao su koristili dve „lade Nive“, a jedna je potpuno havarisana. Zato smo u programu poslovanja predvideli, ako bude mogućnosti, zamenu jednog vozila. U programu poslovanja smo predvideli i nabavku vanbrodskog motora za koji su nam potrebna veća sredstva ali nam je kupovina takvog motora neophodna jer je postojeći ostvario pozamašan broj radnih sati. Što se tiče javnih površina, i u 2018. godini ćemo nastaviti da ulepšavamo grad i to se pre svega odnosi na prolećnu i jesenju sadnju sezonskog cveća i na čistoću. Planiramo za 2018. pa i za 2019. godinu da se sa osnivačem dogovorimo da se umesto sadnje vetrozaštitnih pojaseva opredelimo za orezivanje vetrozaštitnih pojaseva, jer dobijamo upozorenja od poljoprivrednih proizvođača da treba da se posvetimo i održavanju starih vetrozaštitnih pojaseva.
Kad je već o tome reč, postojala je ideja da Komunalac preuzme posao održavanja Goranskog parka.
– Mi njega održavamo, ali u pitanju je veliki i ozbiljan posao, jer park zauzima oko 77.700 kvadrata. Ono što nam zameraju ljubitelji Goranskog parka je to što on nije takav kakav bi trebao da bude i ja njima kažem da Goranski park nije jedini park u Bečeju. Podsetiću da se on sada tako zove, a zvao se Goranski rasadnik i sađen i namenjen je za to da se sve biljke koje se tamo sade, prodaju i da se onda sade nove. To se nije tako radilo. Park je zapušten i odumire. To je jedan ozbiljan i ogroman park i zahteva tim ljudi koji će svakodnevno u njemu boraviti i baviti se poslovima orezivanja, ukrašavanja, sadnje. Komunalac sa ograničenim brojem zaposlenih nema tim ljudi koji bi se bavio samo održavanjem Goranskog parka. Želim da kažem da mi održavamo Goranski park kao i sve ostale parkove u opštini. Slažem se da Goranski park nije takav kakav bi trebao da bude, ali samo ako se dogovorimo da on bude u fokusu, možemo više njemu da se posvetimo, a da ostale površine zapustimo. Često čujem o akcijama raznih organizacija i ja to podržavam, ali to na kraju izgleda ovako: skupe se ljudi, neko donese nešto da se pojede, da se popije, imaju dobru volju, ali hajde da Komunalac obezbedi 10 ljudi, dve prikolice i mehanizaciju i neka sve uradi, a oni malo da uživaju i druže se u prirodi. Ispadne da Komunalac uradi 80% tog posla, a oni koji su pokrenuli akciju urade 20% posla. Ono što je novina u održavanju ulica i puteva u predloženom programu rada za 2018. godinu je da su opredeljena veća sredstva za letnje održavanje puteva i to skoro 28% više. Za toliko ćemo imati više asfalta za saniranje udarnih rupa i kolovoza a toliko više i struganog asfalta za neki neasfaltiran put. Redovno nastavljamo i sa aktivnostima na horizontalnoj i vertikalnoj signalizaciji, semaforima, udarnim rupama, zimskoj službi…. Projektno-tehnička dokumentacija za ograđivanje pijace u Novom selu i Bačkom Petrovom Selu je spremna i predstoji investicija. To je važno uraditi kako bi se napravio red na tim pijacama. Kada se ograde, prilikom ulaska plaća se pijačarina, te ćemo ograđivanjem povećati prihode i uvesti red na pijacama. Nadam se da ćemo u 2018. godini uspeti da ogradimo obe pijace. Ono što predstoji u 2018. je da obezbedimo projektno-tehničku dokumentaciju za bečejsku pijacu. Mora se uraditi projekat za pokrivanje, popločavanje pijace, za mokre čvorove, za tezge, ali to su ogromne investicije. Mislim da uporedo sa tim projektom treba uraditi i studiju ekonomske isplativosti, jer ako je potrebno uložiti desetine miliona dinara, pitanje je koliko će ta pijaca postati primamljiva u odnosu na ostale pijace kao što su pijace u Temerinu, Adi, Srbobranu, Bačkoj Topoli, Novom Bečeju.
Kakva je situacija sa javnom rasvetom?
– Što se tiče aktivnosti u vezi javne rasvete, to teče bez problema. Zamenjene su svetiljke u parku kod Dečjeg dispanzera. Ono što bih istakao kao problem je da se živine sijalice odavno ne proizvode i ne koriste u Evropi. One jesu jeftine, ali toliko i traju. Ono što možemo, dok Bečej ne bude pod led rasvetom, je da kupujemo vreme kupovinom živinih sijalica. Led sijalice mogu da se stave umesto živinih, ali to ne možemo pojedinačno da radimo. Tu bi trebalo sve promeniti, ceo stub preurediti i to pojedinačno veoma mnogo košta. Kada se to bude rešavalo, rešavaće se za ceo grad, nekom koncesijom. Mogli bismo ići i na natrijum-halogen varijantu, ali dok se status javne rasvete u Bečeju ne promeni, a ima obećanja da će to biti u 2018. ili 2019. godini, mi do tada moramo da radimo sa živinim sijalicama.
V.F.
