(Ilustracija: Bečejski mozaik / AI)Za tri dana ističe zakonski rok do kog lokalne samouprave moraju da sprovedu analizu o potrebnim medijskim sadržajima – polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja – i da o tome sačine izveštaj.
Pored ove obaveze, organ koji raspisuje medijski konkurs – lokalna samouprava, Opštinsko veće, predsednik opštine, razlikuje se od opštine do opštine – dužan je da sprovede ocenu realizacije projekata podržanih na konkursima i putem pojedinačnih davanja tokom prethodne kalendarske godine, te da izveštaj objavi na svojoj veb prezentaciji i portalu Jedinstvenog informacionog sistema najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Opština Bečej ove analize i izveštaje nema na svojoj veb prezentaciji – a ukoliko bilo šta od navedenog i postoji, nemoguće ga je pronaći iako i te kako ima razloga za kontrolu trošenja javnog novca i kvaliteta isporučenog medijskog proizvoda u ovoj sredini.
Decenija urušavanja javnog interesa
U seriji analitičkih tekstova objavljenih od januara do aprila ove godine, Bečejski mozaik je pokazao i dokazao da je, više od deset godina nakon uvođenja, projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u opštini Bečej postalo primer potpune transformacije javne politike – mehanizam koji je trebalo da štiti javni interes zapravo se koristi za njegovu neutralizaciju.
Ako je lokalni medijski konkurs formalni okvir, komisije su njegov ključni instrument. Tokom protekle decenije, izbor članova komisija u opštini Bečej pratio je obrazac: favorizovanje kandidata iz organizacija bliskih vlasti i izbegavanje predstavnika nezavisnih udruženja.
U pojedinim slučajevima, veze između članova komisija i dobitnika sredstava bile su očigledne. Analiza je pokazala dominantno prisustvo organizacija poput RAB-a i ComNet-a, minimalno učešće nezavisnih novinarskih i medijskih udruženja i rotaciju istih pojedinaca.
Ono što dodatno zabrinjava jeste da je u opštini Bečej izostala kontrola realizacije projekata medija. Većina medija je prilikom izveštavanja izbegavala da dostavi popis realizovanih medijskih priloga (iako se to izričito traži u obrascu za izveštavanje), uz šturu napomenu da je sve odštampano ili dostavljeno na CD-u opštini. Zbog ovakve prakse sprovođenje monitoringa postalo je gotovo nemoguće, s obzirom na to da se brojni, navodno proizvedeni medijski prilozi danas ne mogu pronaći.
Šta kaže zakon i šta član Opštinskog veća za informisanje?
Član 28 Zakona o javnom informisanju i medijima nalaže da lokalne samouprave najmanje jednom u tri godine moraju sprovesti analizu o potrebnim medijskim sadržajima, polazeći od definicije javnog interesa u oblasti javnog informisanja i o toj analizi sačiniti izveštaj koji je sastavni deo javnih konkursa.
Međutim, kada je reč o primeni ovog propisa, nadležni u Bečeju su se oslanjali na zakonske rokove. Član Opštinskog veća opštine Bečej zadužen za oblast informisanja David Tufegdžić je u februaru ove godine za Bečejski mozaik rekao: „Opština Bečej nije izradila izveštaj iz člana 28. Zakona o javnom informisanju i medijima. Zakon o javnom informisanju i medijima objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 92/2023 (27.10.2023), a prema odredbi o stupanju na snagu počeo je da se primenjuje osmog dana od objavljivanja, odnosno 4. novembra 2023. godine. Član 28. stav 1. Zakona predviđa da se analiza o potrebnim medijskim sadržajima sprovodi najmanje jednom u tri godine, pa zakonski rok za izradu prve analize za sada nije istekao“.
Zakonski rok ističe za nekoliko dana, 4. novembra.
Pravila interne i eksterne evaluacije
U Pravilniku o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja definisane su obaveze organa koji raspisuje medijski konkurs. Postoji obaveza da organ (predsednik opštine, Opštinsko veće, zavisno od toga ko je raspisao konkurs) sprovodi ocenu realizacije projekata podržanih na konkursima i putem pojedinačnih davanja u toku prethodne kalendarske godine (interna evaluacija) i objavljuje izveštaj na svojoj veb prezentaciji i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Ocena realizacije projekata (interna evaluacija) radi se na osnovu izveštaja korisnika i objavljenog medijskog sadržaja.
Organ koji raspisuje konkurs dužan je da najmanje jednom u tri godine angažuje stručna lica koja će sprovesti ocenu realizacije projekata podržanih na konkursima i putem pojedinačnih davanja u toku prethodne kalendarske godine (eksterna evaluacija) i objavljuje izveštaj na svojoj veb prezentaciji i na veb portalu Jedinstvenog informacionog sistema najkasnije do 31. decembra tekuće godine.
Posledice decenije konkursnog sufinansiranja
Najvažnija posledica konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja – kako u Srbiji, tako i u Bečeju – nije finansijska, već društvena.
Reč je o promeni ponašanja i širenju autocenzure, koja je postala racionalna strategija opstanka brojnih novinara i medija. Konflikt sa vlastima se izbegava, medijski prostor se sužava, a društvo ostaje bez kritičkog korektiva. Krajnji rezultat ovakve politike je paralelna realnost u kojoj se ključni događaji relativizuju ili ignorišu.
K.D.F.
