Au

Rezultati na izborima su očekivani, što na neki način potvrđuje besmislenost potrebe njihovog vanrednog raspisivanja.
Pobedu je izvojevao On u koaliciji sa strankama koje vode šampion uličnih protesta, koji se gotovo nigde nije pojavljivao tokom predizborne kampanje i partijom najstarijih, kojima poštari ne zvone dva puta.

Iako je pobeda ubedljiva, izostala je slavljenička euforija. U prvom obraćanju javnosti najnapredniji u Srbiji nije bio preterano veseo, naprotiv. Činio se mrzovoljnim. Možebiti da je umor od kampanje i silnog otvaranja novih radnih mesta tokom predizborne tišine uzeo svoj danak pa se onom koji inače retko spava ukazala potreba da otpočine malo. To je, čini se, razlog žurnog odlaska sa konferencije za novinare.
A možda je u pitanju nešto sasvim drugo. Možda je najhrabriji i najposvećeniji za sudbinu ove zemlje u novijoj istoriji, nezadovoljan ostvarenim rezultatima jer ne obezbeđuju uslove za lako i uspešno rešavanje domaćih zadataka u budućnosti.
Au.

Odnosno, nezadovoljan je činjenicom da nije ostvarena dvotrećinska većina koja je potrebna i za promenu ustava, a promena ustava će biti potrebna kako bi se proceduralno rešilo statusno pitanje Kosova, a rešavanje pitanja Kosova možda podrazumeva pitanje otvaranja pojedinih poglavlja u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, koje opet za sobom povlači pitanje dolaska investitora i novca koji je potreban za funkcionisanje državne administracije i, između ostalog, namirivanje zaslužnih partijskih vojnika (priča o bari i krokodilima), punjenje budžeta i isplate penzija… Kada se tome doda da će vrlo brzo i predsednički izbori koji mogu da pokvare planove i uzburkaju strasti i povećaju apetite…
Čista paranoja.
Au.

A možda je samo posredi ravnodušnost prema rezultatima koji su očekivani. On je, kao i gotovo svi koji se iole razumeju u politiku, procenjivao i prognozirao ovakav epilog izbora. I cenzus i ispod cenzusa. Plus minus 2 posto. Znao i ćuti. Zato se ne raduje. Zato nema slavljeničke euforije.
Sve je kako se očekivalo. I nacionalisti ponovo u parlamentu i „bugarski vozovi“ i glasovi „mrtvih duša“ … baš sve.
Možda je upravo to u pitanju i stoga čudi naslovna strana jednih nedeljnih novina na kojoj piše: „Srbijo, pederu!“
Uz obrazloženje „kući kukamo i kritikujemo vlast, a na izborima glasamo tako kako glasamo. A onda se čudimo kako je moguće da za dva dana pesma Beogradskog sindikata prikupi dva miliona pregleda. Nije li to dokaz koliko je malo potrebno za hrabrost – i kako nam i pored busanja u grudi junaštvo nedostaje“.
Ua.

V. Filipčev