koss
Košarkaši Tise su završili prvenstvo bez borbe. Naime, utakmica poslednjeg kola u kojoj je trebalo da se kao domacini sastanu sa ekipom SO Koš iz Sombora je registrovana službenim rezultatom, jer je KK Tisa predala mec zbog, kako je receno nemogucnosti igranja utakmice, u sali SC „Ðorde Predin Badža“. Ovakav epilog nije prošao mirno.
Naime, deo igraca predvoden kapitenom Stefanom Ratkovicem je negodovao i, izmedu ostalog, na društvenim mrežama izrazio protest zbog takve odluke iako rezultat te utakmice nije imao takmicarski znacaj. Neki igraci su najavili napuštanje kluba i odlazak u druge sredine. Stefan Ratkovic je takode rekao da nece više raditi sa mladim selekcijama a prema njegovim recima jedan broj roditelja je odlucilo da njihova deca nece više trenirati za KK Tisu.
O svemu ovome i o tome da li je bilo moguce da se utakmica odigra u Beceju „poprecno“, odnosno na delu terena koji nije zahvatala „pala zavesa“, kao i o cinjenici da i ostali becejski klubovi nisu bili u mogucnosti da igraju na domacem terenu, ali su ipak našli mogucnost da odigraju svoje meceve i tako ocuvaju sportski karakter, razgovarali smo sa predsednikom KK Tisa Imreom Stankom, trenerom Igorom Stankom, kapitenom i igracem i trenerom mladih selekcija Stefanom Ratkovicem, komesarom Druge muške košarkaške regionalne lige grupa sever Nenadom Milojkovicem i direktorom SC „Ðorde Predin Badža“ Dejanom Stanojevim, cije izjave prenosimo.
Predsednik KK Tisa
O razlozima za predaju utakmice kao i o cinjenici da su i prethodnu utakmicu protiv ekipe Sivca, koju su trebali igrati u Beceju kao domacini, igrali u Kuli, predsednik KK Tisa Imre Stanko je rekao:
– Nešto se pokvarilo u sportskom centru i nismo mogli da organizujemo utakmicu na celom terenu i uslovili su nas da to obavimo u nekom drugom gradu. To smo ispoštovali, jer ako nam oduzmu dva boda u dve utakmice koje ne možemo da odigramo zbog sportskog centra, bili bismo izbaceni iz lige. Zbog toga smo prošlu utakmicu odigrali u Kuli i tamo smo pobedili. Sad smo trebali da igramo sa Somborom, a radi se o tome da svaka utakmica koju smo mogli da organizujemo trebalo je platiti zakup sale kao i organizaciju utakmice, što duplira sredstva koja moraju da se ulože. A kako zadnje kolo ništa nije odlucivalo, odlucili smo da ne odigramo tu utakmicu.
Ko je doneo tu odluku?
– Odluku sam doneo ja kao predsednik kluba.
Da li su igraci podržali tu odluku?
– Nekoliko igraca je podržalo tu odluku, ali su se preko društvenih mreža pokrenula pitanja zašto se ne igra. Medutim, za tim zaista nema nikakve potrebe. U vezi sa tim bio sam i u kontaktu sa Košarkaškim savezom Vojvodine i Novog Sada.
Koliko smo mi upuceni, postojala je mogucnost da se utakmica odigra u Savinom Selu. Bila je obezbedena hala, obezbeden je i novac od sponzora.
– To su sve price rekla-kazala. Ja sam predstavnik i potpisnik kluba i ja odlucujem o tome. Ja sam rešio da ne možemo da odigramo utakmicu na osnovu toga što ce nam tri basketanera dati termin i kljuceve sale u Savinom Selu. Organizacija kluba i organizacija utakmice je zapisnicki sto, delegat, sudije itd, koje ja placam. Ja sam to želeo da organizujem u Beceju, medutim, odlucio sam da se tu ne igra utakmica jer se to nije moglo ovde održati zbog odredenih uslova koji su se desili pre mesec dana u sali, mesec dana se nije to otklonilo. Zbog toga sam tako odlucio. Uslovili su me da se utakmica odigra u Kuli ili u nekom drugom mestu. Ali to je duplirani nacin finansiranja koji meni nije išao u prilog.
Što se tice ove odluke, ona je malo uzburkala i ostale selekcije. Naime, clanovi mladih kategorija su nezadovoljni ovom odlukom i najavili su mogucnost istupanja iz kluba.
– To je sad stvar trenera koji je i trener i igrac i kapiten. Povod je dao on, pa su se clanovi mlade selekcije složili s tim i oni na taj nacin žele da istupe iz kluba. Ja to ne odobravam i mislim da to nije u redu, ali se radi o tome da je to njihova odluka.
Klub ce ostati bez igraca. Kako rešiti taj problem?
– Ja sam predstavnik kluba i ja povlacim odredena pravila ponašanja u klubu. Trener može da uslovi tu decu da urade nešto drugo. Jednostavno nema nikakvih osnova da zbog ovakve moje odluke oni donose odluku da ne žele da se takmice više. Ukoliko ne žele više, onda je to stvar trenera i da ta deca eventualno predu u neki drugi klub. U gradu postoji još jedan klub, pa neka se privole njemu.
Mi radimo po koncepciji onako kako mi postavljamo uslove. Ne želim nikom da remetim ni želju, ni volju i ukoliko mi ne radimo kako treba, neka promene klub.
Sa sportske strane utakmica je završena predajom. U sportu je predaja najnepopularnija. Da li je bilo moguce naci nacin da se utakmica ipak odigra?
– Nije moglo. Moralo je da se odigra do nedelje. Ja sam bio u kontaktu sa komesarom lige i preneo sam mu naš problem. Naš problem je taj da u Beceju nije moglo da se organizuje utakmica. Gde god da sam organizovao utakmicu van Beceja, nama bi se duplirali troškovi utakmice – putni troškovi, organizacija utakmice i zakup sale. Organizacija utakmice u Beceju iznosi izmedu 8 i 10 hiljada, a ovako bi to bilo oko 20 hiljada. Mi se finansiramo od donatora i opštine, ali se radi o tome da mi nismo u mogucnosti da placamo duplirane troškove koje bismo imali u Novom Beceju, Srbobranu, Savinom Selu, Novom Sadu.
Dakle, razlog predaje utakmice nije sportske, vec finansijske prirode?
– Upravo tako. Mi smo klub koji se jednim delom bavi poslom koji predstavlja društveno koristan rad, a od opštine smo prošle godine dobili 80 hiljada dinara, ali su naši troškovi bili enormno veci od tog iznosa. Samo kotizacija je iznosila 100 hiljada dinara u drugoj vojvodanskoj ligi.
Svojevremeno si bio vanserijski igrac Beceja, šta bi sada rekao da si igrac?
– Ono što sam vec rekao. S obzirom na finansije sa kojima raspolažemo u klubu mi ne možemo da organizujemo utakmicu na tudem terenu. Kljucni momenat u svemu ovome je da ništa nismo poremetili, a da smo kljucni faktor u ispadanju ili u prvom mestu, nekako bismo se snašli. Medutim, ovako u saglasnosti sa tim komesarom smo došli do toga da je utakmica morala da se odigra do 21 cas u nedelju. Sportski centar nije bio sposoban da nam to organizuje, a ja nisam želeo da idem po Vojvodini da odigravam dva ili tri kola samo zato da bi sve to bilo iskljucivo sportski. Slažem se da nije to sportski sa naše strane, ali najmanje osecam krivicu zbog ovog. Prosto desilo se u sportskom centru da je ta zavesa pala i da zbog toga ne može da se organizuje utakmica koja je morala da se odigra u nedelju do 21 cas. Mi smo kontaktirali sportski centar, ali oni nisu mogli to da nameste i nisu mogli da garantuju da ce do nedelje do 21 cas moci da se osposobi sala za odigravanje meca. I ponavljam da ja kao zastupnik ovog kluba ne želim da idem van Beceja da odigram ovu utakmicu kao domacin.
Zašto to ne želiš?
– Prosto ne želim da dupliram troškove.
A ukoliko bi neko platio te troškove, a prema našim saznanjima bilo je raspoloženih da to plate?
– Neka se javi i potvrdi meni taj koji je hteo da plati te troškove.
Konkretno, to je Dušan Ratkovic, koji je rekao da ti je, odnosno Igoru (trener ekipe Igor Stanko) ponudio da plati salu u Savinom Selu.
– U Savinom Selu je neka rekreacija rekla da ce ustupiti nama termin. Ne mogu ja da pregovaram sa ljudima preko Ratkovica ili sa basketarima Savinog Sela. Znaci, nije u pitanju direktor te sale ili bar neko odgovorno lice te sale. Mogli smo mi da odemo u Savino Selo i da nas domar pita: ko je vas pustio. Ja radim iskljucivo na osnovu dokumenata. Ne mogu da radim na osnovu rekla-kazala.
Konacno, da li biste igrali utakmicu van Beceja da su postojali uslovi da neko plati troškove?
– Ja bih to uradio, ali nije bilo osobe koja bi to platila. Mi smo trenutno pred bankrotom. U opštini još nisu dodeljena sredstva za ovu godinu. Nije cak raspisan ni konkurs za dodelu sredstava iz budžeta. Znaci, mi smo na nivou onih sredstava kojima raspolažemo trenutno i ja sam trebao ili iz svojih sredstava ili od donatora da doplatim tu utakmicu. A nisam imao ni potrebu ni želju da to uradim jer sam ja najmanje kriv što sala u Beceju nije bila osposobljena da se odigra ta utakmica. Mi smo imali sredstva za odigravanje utakmice u Beceju, ali sala nije bila adekvatno pripremljena za to.
Na kraju stice se utisak da košarkaši Beceja koji su imali izvanrednu drugu polovinu sezone, prvenstvo završavaju neslavno, jer su posle pobednicke serije od šest uzastopnih pobeda predali utakmicu poslednjeplasiranoj ekipi na tabeli.
– Ja ne razumem zašto ti mene optužuješ. Sportski centar mesec dana nije mogao da reguliše taj elektromotor da podigne tu zavesu. Da li može da se nade neki drugi zakljucak osim toga da je Imre Stanko neslavno završio sezonu?
Ne Imre, vec košarkaška ekipa.
– Imre je doneo tu odluku. Sad i ti preteruješ s tim. Ratkovici su tebe uslovili da tvoj komentar bude takav da KK Tisa nije organizovao utakmicu. Na osnovu cega ti to smatraš kada sala nije bila osposobljena.
I utakmica protiv Sivca je trebala biti igrana u Beceju pa je odigrana u Kuli.
– Mi smo otišli u Sivac i ja sam tamo molio ljude da nam obezbede termin da igramo tamo kao domacini, jer sportski centar mesec dana ne može da popravi elektromotor. I sad ti mene okrivljuješ za to.
Nikog ja ne okrivljujem vec samo konstatujem da je neslavno završena sezona.
– To je tvoj licni stav. Po nama je savršeno odradena sezona, jer smo na tabeli peti. Kako smo onda završili neslavno?
Sam si rekao da je nesportski to što utakmica nije odigrana.
– To je u redu. Ali se radi o tome da ja kao zastupnik ovog kluba ne mogu da popravim taj elektromotor u sportskom centru i da legalno odigramo utakmicu kao domacin. Trebao sam da idem po Vojvodini i da biram sportski centar koji ce mi ponuditi najbolje uslove. To je rešenje? Da li u tome ima logike da i pored ovako velikog grada i ovakvog sportskog centra mesec dana ne može da se otkloni kvar na elektromotoru? Ti onda u svom clanku napiši da je Imre Stanko najveci krivac što nije odigrana ta utakmica. A taj Imre Stanko je tokom cele godine obezbedivao sve što je trebalo. Meni je savest cista. Kontaktirao sam i Košarkaški savez i sve ljude i doneo sam odluku da u današnjim uslovima i u finansijskim uslovima nam je najprostije bilo da sve ovo ovako odradimo. Sombor je ispao iz lige, a mi smo ostali tamo gde treba da budemo i nikom ništa nije poremeceno. Svim ovim ti mene u stvari provociraš da ja kažem nešto što i može i ne mora biti u redu. I ne razumem šta želite da postignete ovim tekstom jer se radi o tome da je ta odluka bila najbezbolnija. Jedinu grešku ima sportski centar koji nije obezbedio dizanje zavese na vreme, a mi utakmicu nismo mogli odložiti za par dana jer je rok za zadnje kolo bilo nedelja do 21 cas. I veruj mi, ja na racunu nemam trenutno sredstava da platim bilo koju salu u okolini.
Komesar
Komesar Druge muške košarkaške regionalne lige grupa sever Nenad Milojkovic o tehnickim uslovima u sali SC „Ðorde Predin Badža“ da se utakmica odigra na terenu poprecno kao i o terminu predaje utakmice je rekao:
– Poprecni teren ne zadovoljava, po dimenzijama i po odstojanjima prepreka od linija, da se igra seniorska košarka na njemu. Košarkaški teren je 28×15 sa predvidenim odstojanjima prepreka. Ta zavesa se tu naslanja na teren a iza koševa je zid dosta blizu. Medutim, postojala je tehnicka mogucnost da se utakmica igra van mesta Beceja, ali domacini to nisu mogli ili nisu želeli da organizuju i u sredu, 19. aprila u 17.50 casova poslali su dopis za predaju utakmice. S obzirom da su u petak odigrane neke utakmice koje su možda mogle da uticu na neku regularnost, ali završni deo utakmica više nije imao nikakvog znacaja ni za ispadanje niti za viši rang. Tom odlukom nije narušen nikakav sistem pa sam ja dozvolio predaju utakmice. Do petka uvece smo mi bili u komunikaciji sa odgovornim licem u klubu. Ostalo što se desilo je unutrašnja stvar kluba i ja u to ne mogu da se mešam. Oni su imali vremena to da organizuju gde god su hteli i mogli, ali su odgovorni u klubu poslali dopis da predaju utakmicu.
Direktor sportskog centra
Hala u Beceju nije u funkciji od 4. aprila zbog toga što je pala zavesa koja razdvaja veliki teren na dva, odnosno tri dela. To je onemogucilo odigravanje utakmica futsala, odbojke i košarke, mada su odbojkašice Beceja, clanice Prve vojvodanske lige, odigrale dve utakmice u takvim uslovima, protiv ekipe Mladost II iz Nove Pazove i odbojkašica Krajišnika u okviru poslednjeg prvenstvenog kola. Kakva je situacija sada s tim i šta se dešava sa ekipama koje su imale predvidene termine za odigravanje utakmica?
– Meni je zaista žao što se to desilo. Sreca u svemu tome je da niko nije bio povreden kad je zavesa pala. Za trideset godina, kako je sportski centar otvoren nije bilo nikakvih popravki, nikakvog servisiranja i konacno vreme je ucinilo svoje, pa se i desilo to što se desilo. Mi smo od prvog dana poceli da tražimo rešenje kako to da popravimo. Prvo smo tražili adekvatnu firmu koja može da da garanciju i koja ima papire i atest za popravku zavese. Sportski centar sa svojim radnicima nije hteo da ulazi u to, odnosno da garantuje za nešto za šta nema adekvatne ljude, ali ni atest. Došli smo do slovenacke firme, odnosno do firme iz Beograda koja je predstavnik slovenacke firme „Elan“ koja je i proizvodac takvih zavesa. Prošlo je odredeno vreme dok nismo pronašli tu firmu. Suma za to je bila pozamašna, oko milion dinara i moralo je avansno da se plati.
Ipak, došli smo na kraju do dogovora da cemo avansno platiti oko 600.000 dinara za servisiranje zavese. Potom je nastupio problem oko finansijskih sredstava koje nismo imali. Sve ovo je razlog zašto je trebalo malo više vremena da dode do popravke. Nama je bilo u interesu da salu osposobimo do 4. maja kada treba da se održi tradicionalni „Roda kup“ sa oko 500 ucesnika koji se vec cetvrti ili peti put održava u Beceju. Vec su rezervisana sva mesta za boravak i to je jedna lepa prica koju nismo želeli da prekinemo. Zbog toga smo dali sve od sebe da u tom roku bude popravka.
Došli su i majstori iz Slovenije i to ce za tri-cetiri dana biti sredeno. Što se tice klubova, meni je izuzetno žao što je došlo do problema. Tek sad sam upoznat sa situacijom da košarkaški mec poslednjeg kola nije održan. Svi klubovi koji su imali komunikaciju sa sportskim centrom u smislu da su tražili pomoc da im se nade zamena sale, kao što je to slucaj sa futsalom, gde smo se dogovorili da se, u slucaju da do srede ili cetvrtka ne bude sve gotovo sa zavesom, utakmica odigra u Novom Beceju. Tako bismo uradili i sa košarkaškim klubom. Mi bismo bili ti koji bi im pronašli mesto odigravanja utakmice. U tom trenutku ja sam jako bio usmeren na rešavanje problema oko zavese i nisam razmišljao o tome gde ce oni odigrati utakmice, ali da me je bilo ko kontaktirao, našli bismo zajednicko rešenje.
Niko vas nije zvao iz košarkaškog kluba?
– Zvali su me samo da pitaju da li ce hala biti gotova. Konkretno Igor Stanko me je zvao to da pita i ja sam odgovorio da ce to biti teško izvodljivo za taj vikend. Mislim da je to bilo u utorak ili sredu prošle nedelje. I time su naši razgovori bili prekinuti. Evo tipican primer saradnje koje bih naveo sa Vrbasom koji je imao problema sa zatvorenim bazenom i plivaci iz Vrbasa su dolazili kod nas nekih 6 meseci. Imamo odlicne odnose sa direktoricom sportskog centra u Vrbasu i sigurno bi nam izašli u susret i ta utakmica bi bila odigrana. Sad, da li bismo mi to platili ili bi nam izašli u susret onako kako smo mi njima, to bi bio naš problem.
Da li to znaci da je postojala mogucnost da vi platite troškove sale za utakmicu koju je trebao da igra KK Tisa u nekom drugom mestu?
– Naravno. Ali ja zaista ne želim da ulazim u sukobe sa košarkaškim klubom, medutim, samo je trebalo da me kontaktiraju i zaista bih tražio i našao rešenje, jer razumem u kakvom su problemu bili.
Bilo je reci o tome da korišcenje hale bilo zabranjeno.
– Nije tacno, zato što je zavesa spuštena i bezbedna je. Da je zavesa podignuta, a da postoji problem sa tim otkacenim spojevima sigurno ne bismo dozvolili da se trenira. Jedino futsal nije mogao da trenira jer nema dva gola, ali mislim da su oni trenirali na skracenom prostoru. Ostali svi su mogli da koriste salu, jer se inace sala deli na tri dela. A sada, do srede ili cetvrtka, nece biti mogucnosti za treniranje, jer se trenutno remontuju zavese. Servisiraju se obe zavese, i ova što je u kvaru i ona koja nije sporna. U svemu ovome što se dogodilo iskoristio bih priliku i naglasio da mi generalno imamo problem sa sportskim centrom koji polako tone. To se najviše vidi na bazenu, gde na jednom delu nemamo prelivanja, a na drugom delu je jace prelivanje. Imamo problem i kada se spušta zavesa, jer se zanosi i ide više prema tribinama, što cemo sada pokušati da rešimo, ali to je problem koji ce za nekih 20 do 30 godina biti izuzetno velik – rekao je Dejan Stanojev, direktor SC „Ðorde Predin Badža“.
Trener KK Tisa
O predaji utakmice, kao i mogucnosti da klub ostane bez igraca, trener Igor Stanko kaže:
– Utakmica nije mogla da se održi zbog kvara zavese. Ono što smo pokušali da organizujemo u okolini je ili bilo skupo ili su hale bile zauzete, a kako utakmica nije imala nekog rezultatskog znacaja mi smo odlucili da je predamo.
Neki igraci koji su inace iz Vrbasa kažu da su bili u prilici da omoguce salu za igranje. To je u jednom trenutku bilo u opticaju ali se na kraju od toga odustalo.
– Sve je to vec bilo kasno. Bilo je vec sve javljeno i na kraju je odluka bila takva da je bolje da se uštede pare i utakmica nije imala nikakvog rezultatskog znacaja.
Ovakav završetak je uticalo na to da ekipa ne bude, gotovo sigurno, više u ovakvom sastavu u narednom periodu, jer su pojedini igraci najavili odlazak u druge sredine, odnosno iz Beceja. Kako to komentarišeš?
– Svako ima pravo da ostane ili da ide. Do kraja sezone cemo videti kako cemo sastaviti tim, ko ce ostati, ko nece. Nemam tu šta sada da komentarišem jer cemo sve videti u julu ili u avgustu, kada se budemo pripremali i kada budemo videli šta možemo i kako možemo.
Konacan plasman, 5. ili 6. mesto je u svakom slucaju uspeh, ukoliko se uzme u obzir da ambicije nisu bile baš velike pre pocetka prvenstva.
– Mi smo jako mnogo uradili što se tice prve sezone. A drugi deo sezone je pogotovo bio dobar, izgubili smo samo od prve i druge ekipe. Poslednja utakmica je uzrok spleta okolnosti, ali verujem da bismo i tu pobedili. Znaci, napravili smo ogroman uspeh za grad. Napomenuo bih da smo imali dobar sastav. Dogovor je bio da cemo trenirati jednom ili dva puta nedeljno, ali postojala je ambicija da budemo na nekoj sredini tabele.
Manjak treninga je bio primetan u nekim utakmicama u prvom delu sezone u kojem je dolazilo do izražaja nedostatak kondicije kao što je slucaj u mecu protiv Velike Kikinde ili protiv Petrovgrada u Beceju.
– Od pocetka su treninzi bili problem, kao i upoznavanje ekipe. Prvi put su neki momci igrali zajedno i tek u drugom delu sezone smo se uigrali, upoznali i samim tim je i rezultat u drugom delu sezone bio bolji jer smo vec tada znali ko kako diše i kako treba da se igra.
S takticke strane gledano cini se da ukoliko bi postojao jedan visoki igrac na poziciji centra, ekipa bi mogla drugacije da definiše igru, pogotovo u napadu.
– Mi smo celu sezonu kuburili sa klasicnom peticom. Uspeli smo to da nadomestimo kroz neku taktiku i odredeno zalaganje ostalih igraca, ali sigurno je da bismo bili jaci sa klasicnom peticom, a da imamo više treninga sigurno bismo bili medu prve dve ekipe. Vec smo pokazali da možemo da se nosimo sa prve dve ekipe i sigurno bismo više postigli da smo imali jacu finansijsku podršku, više termina za treninge i bolju organizaciju. Ali u svakom slucaju, ovo je sigurno uspeh što smo napravili.
Ono što je donelo kvalitet ekipi Beceja u ovoj sezoni je i doprinos mladih igraca koji su na pravi nacin iskoristili priliku u pojedinim utakmicama i opravdali ukazano poverenje.
– Juniori koji su bili u sastavu su zaista iskoristili šansu. Sa moje strane, pošto ja nisam trener juniorskom timu, mogu da kažem da su se stvarno zalagali i trudili da na terenu doprinesu ekipi i da ispune ocekivanja cele ekipe a i moja ocekivanja. Bili su najmladi a dosta su žara i borbe uneli u svoju igru kad god su ulazili u utakmicu – rekao je Igror Stanko.
Kapiten KK Tisa
O kraju prvenstva i nacinu na koji je njegova ekipa okoncala sezonu kapiten Stefan Ratkovic kaže:
– Utakmica nije odigrana u Beceju zbog vec poznatih problema, ali je mogla biti održana negde u okolini. Medutim, rukovodstvo kluba je donelo odluku da se taj mec ne odigra i mi kao igraci na to nismo mogli da uticemo. Sa druge strane, nismo želeli to da prihvatimo jer smo se tokom citave sezone maksimalno borili za svaku loptu, za svaku pobedu, za što veci plasman, igrali smo i povredeni…
Objektivno gledano, rezultat ove utakmice ne bi bitno uticao na konacan plasman ekipe Beceja, ni ekipe Sombora, kao ni ostalih ekipa, ali bi se ocuvao sportski duh.
– Mi smo želeli da zauzmemo što višu poziciju. Pobedom na toj utakmici mi bismo sigurno zauzeli cetvrtu poziciju. Ta pozicija ne donosi prelazak u viši rang takmicenja. U viši rang ulazi samo prvoplasirana ekipa, medutim, kada ste sportista vi težite da ostvarite što viši plasman. Mi u ekipi imamo mnogo mladih momaka i težimo da njih naucimo da se u svakoj utakmici bore do kraja i svemu da pristupe maksimalno i da stvaraju pobednicki mentalitet. Želeli smo to cetvrto mesto. A opet, sa porazom bismo sigurno ostali na petom mestu, medutim, ovim službenim rezultatom 0:20 padamo na 6. poziciju.
Misliš da su postojale objektivne mogucnosti da se ova utakmica ipak odigra?
– Uvek postoji mogucnost. Ukoliko želite, sve može da se uradi.
Predsednik kluba Imre Stanko kaže da nije bilo mogucnosti da se utakmica održi zbog toga što u hali u Beceju ne postoje uslovi za to zbog zavese, a u ostalim sredinama to nije bilo izvodljivo jer je utakmica morala da se odigra najkasnije u nedelju do 21 cas na osnovu odluke Košarkaškog saveza Vojvodine.
– U Beceju nije mogla biti odigrana utakmica zbog tih tehnickih razloga, ali utakmica je mogla da se odigra u nekom drugom mestu u Vojvodini. Imali smo potpuno pravo na to. Postojala je prva ideja da se odigra u Vrbasu, nakon toga u Savinom Selu jer u Vrbasu nije moglo da se odigra zbog koncerta neke grupe i zbog nekog stranackog okupljanja, a u Savinom Selu je postojala mogucnost da se odigra utakmica. Cak je jedan od roditelja momka iz Vrbasa koji igra kod nas uspeo da dode do nekog termina. Medutim, rukovodstvo kluba je donelo odluku da se utakmica ne odigra. Mi nismo imali pravo da se tu mešamo. Jedino što nam je žao što je odluka doneta samovoljno. Mi igraci smo hteli da igramo…
Šta dalje? Da li ce ekipa Tise u narednoj sezoni biti u ovakvom sastavu ili misliš da što se igrackog sastava tice stvar završena?
– Ja sam cetiri sezone u KK Tisa i siguran sam i necu zvucati skromno kad kažem da su to najbolje cetiri godine za klub. Što se tice mladih kategorija, osvojene su dve srebrne medalje, seniorska ekipa je tri puta ulazila u više lige, osvojena je srebrna medalja u okviru VIBA lige sa seniorima. Za ove cetiri godine koliko sam tu, ucim decu da budu maksimalno ambiciozni, ja sam maksimalno ambiciozan. Mlad sam covek, imam pravo na to. Moje želje, ambicije, srcanost i ono što u duši osecam se ne poklapaju sa nekim stvarima. I u ovom momentu za sebe mogu da kažem da ja u narednoj sezoni necu nastupati u KK Tisa. I veoma mi je žao zbog toga jer znam koliko je tu ljudi bilo iskljucivo zbog mene i koliko je ljudi zbog mene privuceno tom košarkaškom terenu. Klubu zaista želim sve najbolje. Nadam se da ce da nade nacin da se održi.
Šta ce biti sa mladim kategorijama?
– Ja sam trener dve selekcije. Juniorske i prelazne, odnosno stariji pioniri na kadete. Tim selekcijama sam pre par dana saopštio svoju odluku o napuštanju kluba, medutim, tu postoji odgovornost i na roditeljima i na deci. Njima je naravno saopšteno da moj odlazak ne mora znaciti i da oni odlaze. Na njima je da odluce šta dalje žele. Ja sam bio dirnut time što me je veliki broj dece i roditelja pozvao i pitao o cemu se radi. Ja sam rekao da se košarka u Beceju ne završava odlaskom Stefana Ratkovica.
A gde ceš nastavi sa košarkom?
– Prvo želim da ohladim glavu i da dobro razmislim šta dalje da radim sa sobom, sa karijerom i uopšte sa svojim životnim putevima.
Pored ove „velike“ košarke ti se, izmedu ostalog, baviš i ulicnim basketom 3 na 3 i to sa zavidnim uspehom. Nedavno si osvojio trece mesto na jednom Srbija openu koje je održano u Obrenovcu.
– Da. Basket 3×3 je postao popularan od kada su naši momci poslednjih par godina prvaci sveta – Dušan Domovic, Bulut, Marko Ždero, Majstorovic i Savic. Oni bili ucesnici i u Obrenovcu i oni su osvajaci tog turnira. Na drugom mestu je bila ekipa Olimpa iz Beograda koja je takode plasirana medu 10 najboljih ekipa na svetu, dok smo na trecem mestu bili mi koji smo se prvi put sastali i prvi put igrali na tom turniru. Ekipu cine moji drugari iz Vrbasa i jedan koji je i clan KK Tisa, Petar Perunovic. Vuksan Gagovic je igrac sa zavidnom igrackom karijerom. Igrao je i u inostranstvu i kod nas u Jagodini, Metalcu iz Valjeva i Proleteru iz Zrenjanina, i Danilo Koprivica. Nas cetvorica smo bili tim u Obrenovcu. Naši dalji planovi su da ucestvujemo na što više turnira, da uozbiljimo tu pricu ove godine i da doguramo što dalje možemo.
Da li se može živeti od toga?
– Može ukoliko svemu tome pristupite krajnje ozbiljno. To znaci da kada prodete te prve turnire imate pravo na slot turnire sa kojih dalje odlazite na masterse, gde su nagrade po desetine hiljada, negde cak i po 50 i 100 hiljada evra, dolara. Ovi naši momci koji su prvaci sveta su time podigli sebi životni standard. Košarkom nikad ne bi uspeli da zarade ono što su uspeli na ovaj nacin.
Naredno takmicenje u basketu je uskoro?
– Sledece nedelje, tacnije 6. maja idemo u Slovacku u blizini Bratislave, gde ce se održati turnir a, nakon toga, 12. maja igramo u Kragujevcu gde ce se održati Internacionalno prvenstvo, 20. maja je moguc odlazak na turnir u Madarsku ili slot u Sarajevu. Imamo lepe planove i nadamo se da cemo da doguramo što dalje možemo.
U istom sastavu?
– Možda cemo imati promenu jednog clana. Gagovic, Perunovic i ja smo sigurni. Moguce je da cetvrti clan bude Danilo Mijatovic – rekao je Stefan Ratkovic.
V. Filipcev
