Bečejske saobraćajnice su postale izuzetno opasne za bicikliste, automobile, a bogami i za pešake.
Pretnja dolazi od rupa na putevima kojih je gotovo na svakom koraku. Danju su vidljive, a uveče se ne vidi ništa od nekvalitetnog javnog osvetljenja, te je lako zaraditi povredu, slomljenu nogu, ili u boljem slučaju slomljen točak na biciklu ili automobilu.
Nadležni za trošenje para u bušnom budžetu opštine Bečej ne oglašavaju se i ne objašnjavaju građanima kada će se zakrpiti nebrojeni broj udarnih rupa na lokalnim putevima, mada tu krpljenje, ako je dozvoljeno da asfalt propadne u ovoj meri, ne bi ni pomoglo. Ne oglašavaju se ni oni koji su nadležni za nabavljanje para iz raznih fondova (uglavnom domaćih) i za pisanje projekata. Svi ćute, kao da ne žive u istom gradu s građanima Bečeja, kojima proključa krv kada im auto svakodnevno „uleti“ u udarne rupe i u centru Bečeja i u ulicama na takozvanoj periferiji grada.
A večernji mrak je samo šlag na torti. Opštinari više čak ni ne pominju rekonstrukciju javne rasvete o kojoj su govorili prethodnih godina.
Bez obzira na njihovo ćutanje jasno je da ćemo i na svetlo i na puteve bez rupa sačekati. Kao i na objašnjenje kako se troši vazdušarina i novac iz opštinskog budžeta koji je namenjen za popravku (ne daj bože, za izgradnju) puteva. U drugim sredinama, inače, isplaćuju se fine odštete za one građane kojima su oštećeni automobili „zahvaljujući“ rupama na putevima.
K.D.F.